Intervju - Sanja Drnovsek

Na početku, recite nam šta očekujete od svog izbora (koliko dugo traje mandat) u ovo tjelo i imate li već neki "plan akcije" ili program rada vezano i za vaš angažman kao direktorice Instituta za genocid, čiji je rad svakako komplementaran sa tijelom u koga ste izabrani od strane guvernera države Illinois? Možete li te aktivnosti uopće spojiti?

 

 Aktivnosti Komisije za holokast i genocid drzave Ilinois i Bosanko-americkog Istituta za istrazivanje genocida i obrazovanje su direktno povezane. U opisu rada Komisije je izmedju ostalog navedeno da ce clanovi komisije biti savjetnici drzavnim i privatnim skolama od srednjeg do visokog obrazovanja u drzavi Ilinois prilikom  kreiranja I sprovodjenja nastavanog programa o genocidu, da ce predlagati memorijalne centre,  volontere koji su prezivjeli holokast ili druge genocide,  logorase, naucnike, seminare, izlozbe kao dodatni izvore  saznanja i razumejevanja holokasta i drugih oblika genocida.

 Jedna od glavnih aktivnosti  Insituta, pored istrazivacke djelatnosti je pripremanje, organizovanje i sprovodjenje obrazovnih programa i projekata  koje se odnose na ucenje o genocidu i drugim oblicima krivicnih djela protiv covjecnosti i medjunarodnog prava. Zato sam posebno naglasila,  u nazivu nase humanitarne organizacije da je Insitut za istrazivanje i obrazovanje. Obrazovanje je inace u epicentru moga interesovanja i mojim izborom u ovu Komisiju cu nastojati da se adekvatno prenese u naucnim programima sta se i kako desilo tokom agresije na Bosni i Hercegovini 1992-1995 i genicida nad Bosjacima.   To je velika stvar, jer se do sada nije predavalo u srednjim i osnovnim skolama ili je netacno pisano.

 

Na primjer, u jednoj od luksuznih Enciklopedija, objavljenih 2005 godine u Americi , na pola strane, napisano je 5 gresaka o Bosni i Hercegovini, da je bio gradjanski rat , da postoji samo srpsko-hrvatski jezik, nema naziva Bosnjak vec Bosanki- muslimani, da postoje dvije drzave u drzavi, da nema ni jednog Srbina u Mostaru ……..genocid se ne spominje. A takvih primjera ima dosta. Na ovakve slucajeve, ja sam napisala clanak, Insitut je reagovao , ali umjesto  ad hoc akcija i reakcija, sad cemo moci organiziranije , kroz ovu zvanicnu vladinu komisiju da djelujemo.

 

Krajem 2008 godine, u okviru Bosanske biblioteke u Cikagu,  koju vec deset godina veoma uspjesno vodi Selena Seferovic,  formirala sam kontinuirani program koji istice  znacaj obrazovanja  o genocidu, i nazvala sam ga Obrazovanjem protiv predrasuda, jer  po mom dubokom uvjerenju , iskustvu, i dosadasnjem istrazivanju, krive prijedodzbe o proslosti,  i povrsno znanje cesto dovode do konfliktnih reakcija medju ljudima i narodima. Izbjegava se vaznost   izucavanja, otkrivanje i preuzimanja istorijske odgovornosti za ucinjeno, posebno za najgore oblike ljudskog ponasanja, kao sto je genocid, a prije svega u pravcu  sagledavanja historijskih gresaka iz kojih se moze uciti i koje se ne bi smjele ponoviti u buducnosti. 

 

U okviru Komisije za holokast I genocid, Insitut ce moci da se obraca  siroj  publici  I da radi sa najvecim strucnjacima iz ove oblasti .

Mandat u Komisiji traje cetiri godine, sa mogucnoscu drugog mandata, Drugi, jos dugorocniji plan I cilj aktivnisti Insituta je da zajedno sa clanovima Komisije  inicira uvodjenje zakonskih zabrana za negiranje genocida I holokasta, o cemu cu nesto vise govoriti u jednom od tvojih narednih pitanja.

 

 

Na ovu funkciju vas je izabrao guverner Illinoisa Pet Kvin, a na mjesto direktora Instituta za proučavanje genocida izabrani ste preporukom (ili direktno naimenovni - od koga) iz Sarajeva: Predstavite nam u najkraćem Institut (koliko ima zaposlenih, suradnika, odakle se finasirate i koji resursi vam stoje na aspolaganju)?

Na mjesto direktora Instituta sam imenovana od strane Izvrsnog odbora Insituta za istrazivanje genocida iz Sarajeva, a na prijedlog njegovog direktora dr. Smaila Cekica. Na odluku je uticala I moja odlicna saradnja sa Emirom Ramijem, direktorom vec ustanovljenog Insituta u Kanadi.

 

Institut je odjeljenje u SAD, ali je u stvari samostalno pravno lice, koje podleze zakonima drazave Ilinois, s tim sto je nas advokat, koji je ujedno i clan Izvrsnog odbora, na moj prijedlog, uspio ugraditi pravnu klauzulu da se Direktor bira iz Sarajeva i u buduce.

Institut u SAD ne dobija nikakva sredstva od strane sarajevskog instituta, i finansijska sredstva treba da se obezbjede kreiranjem programa, pisanjem elaborata i trazenjem sredstava od privatnih i dravnih institucija,  Tek smo prije mjesec dana dobili status humanitarne organizacije koja je oslobodjena placanja poreza na prihod, i donataori koji daju svoje licne donacije mogu odbiti taj iznos od takse.

Institut ima 11 clanova Izvrsnog odbora , koji su strucnjaci iz oblasti prava, historije, sociologije, politickih nauka, psihijatrije, filozofije, komjuterskog programiranja, profesionalci za odnose sa javnoscu  iz oblasti informatike, lingvistike, knjizevnosti i umjetnosti,  razlicitog  smo etnickog, religioznog i kulturoloskog  porijekla,  ne samo iz Bosne i Hercegovine- bosnjackog, srpskog, jevrejskog, arapskog i africkog  miljea , dakle, pripadnici  muslimanske, pravoslavne i jevrejske vjere, mada niko od nas ne istice ni vjersko ni nacionalno porijeklo, medju naucnicima se gleda samo njihov doprinos misiji koju sluze, dakle, svi smo sa  istom misijom i vizijom rada, a to je da se javnost obavjestava o genocidu i holokastu u nasoj zemlji i sirom svijeta iskljucivo na bazi naucnih saznanja.

 Izvrsni odbor ima zadatak da iznadje mogucnosti finansiranja, da kreira programe i aktivnosti Insituta. Saradnika ima vise, i upravo radimo na kreiranju sto sire mreze , ne samo u SAD , nego i iz Bosne i Hercegovne i sirom svjeta.  Svi  clanovi su za sada volonteri, a finansiranje je uglavnom od nasih dobrovoljnih priloga, prije svega mojih, finansirala sam osnivanje i pravne akte ( nas advokat je volonterski odradio svoj dio posla koji nije zanemarljiv), oni koji su to radili znaju da te sume nisu male, nasla sam poslovni prostor uz minimalnu naknadu zahvaljujuci poznanstvima sa politicarima sa kojima sam ranije saradjivala kad sam bila direktor Programa za izbjeglice Katolicke humanitarne organizacije, i pomagala izbjeglicama iz svih krajeva svijeta, ukljucujuci zrtve genocida iz BH i Rwande. Nasla sam odlicne saradnike, naucnike i svi su se oni odazvali mom pozivu da radimo zajedno, a na bazi prethodnog poznanstva i saradnje na raznim projektima tokom ranijih godina. Medju nama su I dobitnici vaznih  nacionalnih priznanja, kao sto je  “2010 National Aword for Citizen Diplomacy “ , dugogodisnji aktivisti u bosankoj zajednici na njegovanju bosankog jezika, pisci, novinari, mladi politicari ,  uvazeni na svojim radnim mjestima.

Pocasni clanovi sun am, prezivjela zrtva genocida, majka kojoj su ubili muza I cetrnestogodisnjeg sina , proslogodisnji   direktor Holkoaust muzeja koji je kao petogodisnji djecak dozivio uzase holokasta, renomirani hisoricar, prijedstavnik Darur organizacije. 

Upravo radimo na na kreiranju sto sire mreze saradnika, ne samo u SAD , nego I iz Bosne I Hercegovne I sirom svjeta.

Dobili smo nedavno manju sumu novca  za placanje troskova zakupnine, koju je obezbjedila clanica naseg Izvrsnog odbora, druga je ucestoala u mojim troskovima   za odlazak u Kanadu na jedno savjetovanje o genocidu, dakle, veoma se angazujemo i licno finansijski zrtvujemo u cilju ozivljavanja Instituta, posvecujemo svoje slobodno vrijeme, znanje i veze, i imamo pocetn rezultate.

 

Mi smo mlada organizacija, od godinu i par mjeseci, i nadam se da cemo sada ubrzanije  krenuti u kreiranje i finansiranje projekata. To nece biti lako jer je  u Americi vec dugo poprilicna ekonomska kriza, i narocito se odrazava upravo  na ovakve organizacije  ina system obrazovanja. . Upravo sam dobila e-mail gdje se trazi da apelujem da se ne uvedu nove finansijske restrikcije, da se smanje fondovi, za mnoge programe I opet smanji broj ucitelja .

 

 

Želim vas ovdje upitati do kojih saznanja je vaš Institut došao kad je riječ o broju žrtava u BiH: Pitam to jer postoje očita neslaganja u brojkama koje su se mogle čuti odmah nakon rata i od nedavna, koje su drastično razlicite, pa se zbog toga stiče dojam da neko manipuliše žrtvama rata u BiH?

 

Bosansko americki insitut  i Institut iz Kanade su formirani da pomognu Insitutu iz Sarajeva da upotpuni podatke za svoja naucna istrazivanja, jer se blizu 10% populacije Bosne i Hercegovine nalazi na prostoru Sjeverne Amerike, kao poslijedica agresije na Bosnu i Hercegovinu i genocida nad Bosnjacima.

 

Sto se tice razlicitih podataka u vezi  sa zrtvama  i dojma da se manipulise zrtvama rata u BiH, po meni sustinska razlika je u razlicitom  odnosu istrazivaca u klasificiranju zrtava u vojne ili civilne zrtve rata, i    tendencije da se  civilne zrtve rata prikazu kao vojne zrtve rata, i time se dokazuje netacna teza o gradjanskom ratu u Bosni i Hercegovini.  Najveci broj ubijenih i likvidiranih prema podacima naucnih ustanova, komisija,  udruzenja, izvrsen je na pocetku otvorene agresije na vojno nespremnu, medjunarodno priznatu drzavu Bosnu i Hercegovinu  u proljece i ljeto 1992,  dok Republika BH nije imala bilo kakve oruzane snage, cija je teritorija bila okupirana.

U Podrinju, Posavini, Podkozarju, u dolinama Une i Sane, ne moze se govoriti o vojnim zrtvama medju Bosnjacima , sto je navedeno u izvestaju IDC-a. Zrtve su bile nesrpsko stanovnistvo, prije svega Bosnjaci ,civili, nenaoruzani, bespomocni, i ubijani su samo zato sto pripadaju odredjenoj nacionalnoj grupi.

 

Učestvovat ćete na jednoj konferenciji u Argentini: o čemu je riječ i što namjeravate tamo govoriti?

 

Medjunarodna konferencija o genocide odrzace se u julu ove godine u glavnom gradu Argentine Buenos Ajresu, i Insitut za istrazivanje genocida i drugih krivicnih djela protiv covjecnosti i medjunarodnog prava iz Sarajeva, prijavio je panel na temu genocida u BH,  i ukljucio  je oba  nasa Instituta iz Kanade i SAD, odnosno profesora Emira Ramica  i mene. . Prijavilo se dvjesta strucnjaka iz ove oblasti, koji su inace clanovi ove vazne asocijacije.  Tema koju sam prijavila je:  Preventivna uloga i znacaj  donosenja Zakona o zabrani negiranja genocida u BH i SAD.

 

Insitut za istrazivanje genocida iz Kanade, na celu sa Emirom Ramicem, Bosanski americki Insitut za istrazivanje genocida i edukaciju sa mnom na celu, Kongres Bosnjaka Sjeverne Amerike na celu sa Alibasic Harisom, izborio se da se sprijeci predavanje Srdje Trifkovica, na Kanadskom univerzitetu, “profesora” koji siri lazi i negira genocid u Srebrenici, a Institut u Kanadi se izborio da mu se sprijeci ulaz u Kanadu, kao osobi koja raspiruje mrznju.  Insituti iz Kanade I iz SAD odlicno saradjuju po mnogim pitanjima,  od pocetka rad, sto mnogo znaci za uspjesne akcije.

 

Izuzetne je vaznosti da se zabrani negiranje istine o genocidu koji se dogodio  u Bosni i Hercegovini, a koja je sudski dokazana pred medjunarodnim sudom u Hagu , mislim na genocid u Srebrenici nad bosnjackim narodom.  Ja uvijek moram da naglasim, iako si mi rekao da budem koncizna u izlaganju, Genocid se dogodio u citavoj Bosni i Hercegovini, u raznim oblicima unistavanja jednog naroda, poput opsada gradova, koncentracionih logora, silovanja zena, protjerivanja, iseljavanja,,,,  Sirenjem neistine stvara se mrznja  medju narodima BH, i  klica novih sukoba, medju novim generacijama, a samim tim se obstruira ponovna izgradnja  multikulturne i multietnicke Bosne i Hercegovine , kakva je bila, i kakva uvijek treba biti. Zakon o zabrani negiranja genocida, bio bi ujedno  i kamen  temeljac za obrazovni sistem koji je sada kantonalno podjeljen.  U istoj skoli se predaju razlicite historije u zavisnosti koje su etnicke pripadnosti djaci.

 

.Nadam se da cu medju clanovima novoformirane Komisije drzave Ilinois naci istomisljenike da se BH i SAD pridruze 17 evropskih zemalja koje su uvele zakone o zabrani negiranja holokasta i genocida.   Uvodjenje  odredjenih zakonskih  zabrana  negiranja holokasta i genocida  u SAD, u okviru vec postojeceg Zakona o zabrani raspirivanja mrznje,  po meni ne bi trebali da budu u sukobu sa  prinicipom  slobode govora , koja je osnova americkog demokratskog  sistema.

Ulazenje u temelje konsitutivnog sistema SAD nece biti lako, ali na osnovu dosadasnjih istrazivanja, saznala sam da pojedine  uvazene sudije najvisih sudova pisu i dokazuju da se time ne negira sloboda govora. 

 

Kada smo maloprije spominjali "naimenovanje iz Sarajeva", mislite li da će uskoro, ili -- da li će uopće doći vrijeme da neko iz dijaspore "imenuje" ili bar bitno utječe na postavljanje dužnosnika u matici - u BiH?

 

Kad sam jednom od sadasnjih clanova Izvranog odbora genocida rekla o osnivanju Insituta i o mom imenovanju, rekao je da ga posebno raduje da se konacno uspostavljaju pravi mostovi saradnje izmedju BH i dijaspore. Da bi neko iz dijaspore “imenovao” ili uticao na postavljanje duznosnika u matici BiH, prije svega treba i moze da utice ako glasa na izborima. Kao sto znas, izuzetno je mali broj glasao iz dijaspore, iz raznih oprvdanih ali i neopravdanih razloga, pa mislim da je to preduslov uticaja na glavne tokove u matici. Mozda bi mogao da se pojednostavi sistem registrovanja za glasanje. bez suvisne papirologije i potvrda, za koje se cesto mora putovati u BH, i provesti neko vrijeme da bi se sredila dokumenta.  Moram da ti se pohvalim da sam veliki  dio svog ljetnjeg odmora prosle godine u BH i Sarajevu, inace gradu u kojem sa rodjena, provela na salterima, da su mi pomogli prijatelji, ako to smijem da kazem, da dugo ne cekam, da izvadim licnu kartu , i da stignem  da se registrujem dok sam jos tamo, na odmoru.

 

 Ja mislim da bi bilo posebno vazno da glasamo za politicare na lokalnim nivoima, na terioriji BH gdje je uglavnom  zastupljena jedna nacija, I da kao raseljena lica, svojim glasom uticemo na strukturu I viseetnicku zastupljenost u politickim I drugim strukturama.  .

 

 

 Å½ivite i radite kao istaknuti prosvjetni radnik u Cikagu, u kojem živi najveća populacija iseljenika iz Srbije; želim vas ovdje upitati jeste li imali neprijatnosti u vezi sa svojim radom i stalnim nastojanjem da eksponirate istinu o stradanjima u minulom ratu? Da li medju Srbima u Americi nailazite na one koji su spremni recimo argumentirano razgovarati o Srebrenici?

 

Da, radim kao profesor na drzavnom fakultetu i u Aspira  srednjoj skoli u Cikagu, mentor sam za mlade ucitelje i kreator sam Dopunske skole za bosasnki, spanski i arapski jezik u okviru Karitasa. Napisala sam i osmislila pravno pedagoske  dokumente za prvu bosansku skolu koja je danas mogla da bude tzv carter samo da je bilo dovoljno sluha u masoj BH zajednici, koja u to vrijeme jos nije bila izasla iz svog uskog okvira. Do dolaska u Ameriku radila sam kao pravnik i advokat u Beogradu koji sam napustila prije rata, ovdje su mi verifikovali diploma i dali zvanje Juirs Doctor, i kad bih otisla recimo  u drzavu Luizijanu mogla bih praktikovalti pravo jer tamo vaze rimski zakoni. U medjuvremenu magistrirala sam obrazovanje i historiju na uglednom universitetu u Evanstonu, vrlo progresivnom National Luis University,  zavrsila sam zenske studije i jos neke programe na Ruzvelt univerzitetu. Moje advokatsko pravno znanje pomagalo mi je u radu u Catholic Charities gdje sam bila izabrana u upravni odbor ove velike organizacije, narocitoI sada u Institutu BAGIe  i Komisiji gdje je pravnicko i obrazovno, historijsko znanje neophodno.Tako su se sve te moje kvalifikacije pokazale kompatibilnima, daju mi dobru podlogu da mogu kvalifikovano da radim.

 

Svaki javni rad, pogotovo po ovakvim pitanjima donosi neprijatnosti i ne samo medju srpskom populacijom. Nije lako ostati postojan u svojim nastojanjima da se istina predaje. Sa svojim timom  iz Instituta,  saradnicima iz bukvalno svih bosnjackih organizacija, Ilinois senatorima i kongresmenima, licno sam  skoro godinu dana uporno i usprkos raznih otpora, radila na tome da se usvoji  Rezolucija o genocidu u Srebrenici u drzavnom parlamanetu Ilinoisa, cime smo postigli da se svakog 11 jula stanovnici Ilinoisa sjecaju zrtava genocida u Srebrenici i BH. Ta nedjelja je proglasena danima BH.

Kada se zna , kao sto i sam kazes,  da je u Ilinoisu veliki broj iseljenika porijeklom iz Srbije, to zaista predstavlja pravi podvig. Drugim rijecima Bosna i Hercegovina je usla u historiju drzave Ilinoisa svojim pravnim aktom o rezoluciji u Srebrenici, a sada i kroz Komisiju o holokastu i genocide, koju je osnovao guverner Pet Kvin.

 

Mislim da bi bilo politicki mudro da mu se na tome zahvale zvanicni organi nase drzave matice Bosne i Hercegovine.

 

Medju Srbima u Americi nalazim pojedince sa kojima mogu argumentovano govoriti o Srebrenici, sa njima sam  jedno vrijeme tokom rata u BH osnivala humanitarne organizacije i borili smo se za dizanje embarga na oruzje  u BH, skupljali novac, sirili istinu o ratu u americkoj javnosti. Ali ima ih malo, za sada znam samo jednu casnu zenu koja se  javno izjasnjava i saglasava sa argumentima o genocidu u BH. Posto je sada na jednoj visokoj funkciji u drzavnim strukturama Amerike, ne mogu da pomenem njeno ime.

 

I clanovi Insituta su , kao sto sam vec rekla, razlicitog etnickog porijekla, pa tako i srpskog, a plan nam je  da uspostavimo kontakt sa srpskim naucnim organizacijama u Beogradu i sire, i otvrimo dijalog na ovu vaznu temu. Da saradjivacemo  sa  Sonjom Biserko, latinkom perovic, Srdjom Popovicem, Zenama u crnom, Institutima, svima koji nece odbiti pruzenu ruku saradnje.

 

 Mozda je ovo prilika i da istaknem da imam veliku pomoc  od mog muza, Zdenka Drnovseka, porijeklom iz mjesanog srpsko-slovenackog braka, koji me ne samo podrzava nego i podstice da radim na ovom polju cesto na ustrb porodicnog slobodnog vremena. Zatim mojih sinova Emina i Demijana. Emin prevodi knjigu Sema Harisa o holokaustu na bosanski, a Demijan ide mojim stopama, studira pravo i namjerava da se bavi diplomatijom i ljuskim pravima. Moj otac Mesnur Seferovic, historicar i pisac 24 knjige, antifasista i konclogoras, imajka Sefika takodje ucesnik NOB-a , kao i sestra Selena, direktorica Bosanske biblioteke u Cikagu  stalna su mi podrska u radu.

 

Mislite li da je Haaški tribunal odigrao dovoljno dobru ulogu oko identifikovanja krivice, podnošenja odgovornosti i pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, ili je neopisivo spor? Što uopće mislite o ICTY-u

 

Mislim puno toga, trebalo bi mi mnogo prostora da strucno odgovorim na ovo pitanje, ali evo samo kratko I emotivno.Zahvalna sam  jer je  dokazan genocid u Srebrenici, ali treba ici dalje i na druga podrucja. Zahvalna sam sto su uhvaceni mnogi ratni zlocinci, sto su tamo Seselj, Karadzic, na zalost umro je Milosevic bez zavrsenog postupka  I nije se dokazalo da je Srbija, i Beograd kreator i naredbodavac genocida nad Bosnjacima u BH.  Nije uhvacen Mladic?!

Ono sto nikako ne mogu oprostiti medjunarodnim sudovima, a posebno sam se razocarala kao pravnik  sto su svjesno stavili zabranu na dokumenta koja su dobili iz Beograda, koja imaju tu tezinu da se na osnovu njih dokaze agresija Srbije na BH i genocid nad Bosjacma,  koja govore da su za sve vrijeme  rata novac i vojne jedinice bile pomagane iz Vrhovnog staba iz Beograda, na celu sa Slobodanom Milosevicem,  a Karadzic je bio vezan pupcanom vrpcom sa Beogradom.

O tome najbolje govori Florence Hartman, u knjizi “ ZLocin i mir: ta knjiga i njena pisanja su od neprocenjive vaznosti a ciji sam prikaz napisala I ucestvovala u prezentaciji njene knjige u St. Luisu u organizaciji Kongresa Bosnjaka sjeverne Amerike. .  Kako sudska dokumenta mogu da se proglase tajnom? I moj otac je napisao odlicnu knjigu u koju je ukljucena I ova temu Preboli zla, vrijedi je procitati.

Medjutim, ne treba odustajati, istina ne zastarjeva.

 

 I na koncu, ne mogu izbjeći da vas ne upitam: Što mislite o izjavi Hillary Clinton, kako bi bez intervencije protiv Gadafijevog režima -- "Bengazi bio Srebrenica".

 

Ne znam sta je ona mislila kad je to rekla, da li je dovoljno objasnila sta je pod tim podrazumijevala. Ali mogu da kazem moje misljenje da Srebrenica i Bengazi nisu isto. Srebrenica se dogodila poslije gotovo cetiri godine rata, agresije na nezavisnu drzavu BH od strane Srbije, Hrvatske i Crne Gore, a genocid u Srebrenici se dogodio u takozvanoj “ zasticenoj zoni Ujedinjenih nacija”, kad su nenaoruzani civili ubijeni dok su UN gledale i znale sta se desava. To svakako nije slucaj u Bengaziju.

 

Koje sam pitanje propustio da vas pitam? Molim vas postavite ga i odgovorite na njega.

Sta vam je glavni motiv vasih angazovanosti, odakle vam potreba da

smrtovnice osmrtnicama ba