Naučna istraživanja

III. Historijski osvrt na nastanak genocida kao autonomne vrste zloÄina

S A D R Å½ A J

I. Uvodni dio.......................................................................................................... 3

II. Metodološki pristup............................................................................................ 6

1. Predmet istraÅ¾ivanja............................................................................ 6

2. Ciljevi istraÅ¾ivanja.............................................................................. 9

3. Hipoteza............................................................................................ 11

4. Metode istraÅ¾ivanja............................................................................12

III. Historijski osvrt na nastanak genocida kao autonomne vrste zloÄina.............. 15

IV. O genocidu........................................................................................................ 18

1. Pravno definisanje pojma genocid.................................................. 18

2. Konvencija o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocid.............. 20

2.1 Radnja izvršenja....................................................................... 21

2.2 Zahtjev namjere izvršioca......................................................... 24 2.3 Definisanje grupe.......................................................................25

2.4 Neefikasnost procesuiranja izvršioca genocida.........................27

2.5 Zapostavljanje Å¾rtve.................................................................. 27

3. Genocid i ostala kriviÄna djela protiv ÄovjeÄnosti i vrijednosti

zaštiÄ‡enih meÄ‘unarodnim pravom.................................................28

4. Genocid i etniÄko ÄišÄ‡enje............................................................. 30

5. Elementi genocida..........................................................................33

5.1 Objektivni elementi genocida................................................. 33

5.2 Subjektivni element.................................................................37

6. Etape razvoja genocida.................................................................. 41

V. Kriminogeni faktori genocida................................................................................ 43

1. OkruÅ¾enje i geografski poloÅ¾aj.................................................. 43

2. Religija i genocid....................................................................... 46

3. Elita-mitomanija-ideologija i genocid........................................48

4. Mediji i genocid......................................................................... 53

5. Pasivan odnos meÄ‘unarodne zajednice prema Bosni i

Hercegovini............................................................................... 56

VI. Genocid u Srebrenici........................................................................................... 61

1. Transport Å¾ena,djece-raseljavanje ili genocid.............................. 65

2. Negiranje ili poricanje genocida.................................................. 70

VII. Osnivanje i znaÄaj Ad-Hoc Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu................ 73

1. Odgovor meÄ‘unarodne zajednice za izvršenje zloÄina

genocid................................................................................................... 73

2. Implementacijsko zakonodavstvo Bosne i Hercegovine......................... 75

3. StatistiÄki podaci Suda Bosne i Hercegovine u vezi

kriviÄnog djela genocid.......................................................................... 79

4. UtvrÄ‘eno stanje i perspektive meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a

sa osvrtom na utvrÄ‘ivanje kriviÄnog djela poricanja ili

negiranja genocida.................................................................................. 81

VIII. Odgovornost pojedinca i drÅ¾ave za zloÄin genocida......................................... 83

1. MeÄ‘unarodna odgovornost drÅ¾ave za zloÄin genocida............................ 84

2. Odgovornost pojedinca za zloÄin genocida............................................. 87

3. KritiÄki osvrt na Presudu o primjeni Konvencije

o genocidu iz 2007 godine...................................................................... 90

4. Komandna odgovornost........................................................................... 93

4.1. Historijski razvoj i nastanak komandne

odgovornosti..................................................................................... 93

4.2. Komandna odgovornost u praksi meÄ‘unarodnog

pravosuÄ‘a....................................................................................... 95

IX. KriviÄne sankcije i genocid.............................................................................. 99

1. Pojam kriviÄnih sankcija........................................................................... 99

2. Vrste kriviÄnih sankcija.......................................................................... 100

3. Nezastarivost meÄ‘unarodnih kriviÄnih djela......................................... 101

ZakljuÄci............................................................................................................... 104

Korištena literatura............................................................................................... 106

I. UVODNI DIO

Ukupna dešavanja devedesetih godina koja su rezultirala dramatiÄnim raspadom bivše SFRJ i osamostaljivanjem njenih bivših republika kao samostalnih drÅ¾ava (izuzev Crne Gore koja je naknadno stekla nezavisnost, kao i Kosova koje je u bivšoj drÅ¾avi imalo status autonomne pokrajine), u konaÄnici su za posljedicu imala teška kršenja meÄ‘unarodnih standarda ljudskog ponašanja koja su dostigla prag kada postaju meÄ‘unarodni zloÄini. Raspadom bivše drÅ¾ave, najbrojnija i najintenzivnija teška kršenja meÄ‘unarodnih standarda ljudskog ponašanja i djelovanja, prema svim pravno relevantnim pokazateljima domaÄ‡ih i meÄ‘unarodnih institucija i organizacija, evidentirana su od 1992. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini. PodruÄje Bosne i Hercegovine je u tom periodu postalo poprište ratnih dejstava manjeg ili veÄ‡eg intenziteta, ovisno o vremenskim periodima koji se posmatraju, koja se generalno mogu okarakterisati kršenjem pravila i principa sadrÅ¾anih u meÄ‘unarodnim ugovorima, konvencijama i rezolucijama iz oblasti meÄ‘unarodnog ratnog i humanitarnog prava.

Na meti ratnih razaranja i dejstava našli su se civilno stanovništvo - cjelokupno neboraÄko stanovništvo, ranjenici i bolesnici, ukljuÄujuÄ‡i sanitetsko i vjersko osoblje, ratni zarobljenici i na kraju nacionalna, etniÄka, rasna ili vjerska grupa i to Bošnjaci-muslimani u Srebrenici, zaštiÄ‡enoj zoni UN-a. Dakle, došlo je do teških kršenja ÄovjeÄnosti s jedne strane, koje obuhvata osnovna ljudska dobra kao što su: Å¾ivot, tjelesni integritet Äovjeka, dostojanstvo liÄnosti, osnovna ljudska prava i slobode i s druge strane meÄ‘unarodnog prava.

Pod meÄ‘unarodnim pravom treba shvatiti poštivanje pravila u odnosima meÄ‘u drÅ¾avama kao ravnopravnim Älanicama meÄ‘unarodne zajednice, o rešavanju sporova i sukoba interesa miroljubivim sredstvima u cilju izbegavanja rata i oÄuvanja mira i bezbednosti ÄoveÄanstva .

Pored naprijed navedenog, u ovom periodu evidentna su razaranja materijalnih dobara i to u prvom redu civilnih objekata koji su potpuno ili djelimiÄno uništeni ili ošteÄ‡eni (bolnice, škole, vjerski objekti, mostovi, spomenici kulture itd). Uslijed ratnih dejstava pojedini gradovi i podruÄja bili su u potpunoj opsadi, izloÅ¾eni svakodnevnom granatiranju, kao što su glavni grad BiH Sarajevo, zatim GoraÅ¾de, BihaÄ‡, Srebrenica i Å½epa. OnemoguÄ‡ena je Äak i dostava hrane, lijekova i sanitetske opreme i sredstava, što je dovodilo u pitanje biološki opstanak i egzistenciju ljudi na spomenutom podruÄju. Potpuno ili djelimiÄno su uništeni mnogi znaÄajni infrastrukturni objekti u oblasti saobraÄ‡aja i veza, industrijski objekti itd. Od razaranja nisu pošteÄ‘eni ni obrazovni, kulturni, nauÄni i sportski objekti. Posljedica dramatiÄnih i straviÄnih dogaÄ‘aja jesu nasilne migracije stanovništva po osnovu nacionalne i vjerske pripadnosti u cijeloj zemlji, pogotovo u istoÄnim dijelovima, tako da je veliki broj stanovništva (Bošnjaka-muslimana) sa ovog podruÄja našao utoÄište u centralnim dijelovima te su uslijed operacije etniÄkog ÄišÄ‡enja stotine hiljada ljudi ostale bez krova nad glavom i u konaÄnici je to rezultiralo promjenom nacionalne strukture Podrinja i drugih dijelova BiH. OdreÄ‘eni broj zatoÄenih lica evidentiran je kao nestala lica za kojima se i danas traga. Nasilne migracije su evidentne i u drugim dijelovima zemlje u promatranom periodu, manjeg ili veÄ‡eg intenziteta, ovisno od sigurnosne situacije i drugih okolnosti koje su uticale na osjeÄ‡aj sigurnosti kod graÄ‘ana. PronalaÅ¾enje masovnih grobnica, ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka te kriviÄno gonjenje i sankcionisanje odgovornih za meÄ‘unarodne zloÄine u postratnom periodu predstavlja minimum minimuma ljudske satisfakcije i smiraj za porodice nastradalih.

Eklatantan primjer zloÄina nad zloÄinima u BiH jeste ubijanje izmeÄ‘u sedam i osam hiljada zarobljenih muslimanskih muškaraca i djeÄaka u Srebrenici i pored Äinjenice da je Savjet bezbjednosti 16. aprila 1993. reagovao na naÄin da je usvojio rezoluciju kojom je proglasio da sve strane i drugi Srebrenicu i njenu okolinu trebaju smatrati zaštiÄ‡enom zonom koja se ne smije oruÅ¾ano napadati niti izlagati nekom drugom neprijateljskom Äinu.

RijeÄ je o poÄinjenom genocidu u Srebrenici, najveÄ‡em masakru u Evropi nakon II svjetskog rata.

Stoga, govoriti o osnovnim pravima i slobodama graÄ‘ana uopšte u ovom periodu na bilo kojemm dijelu BiH je u potpunosti apsurdno, imajuÄ‡i u vidu naprijed navedene Äinjenice i okolnosti. Na kraju XX stoljeÄ‡a bila je više nego oÄita nemoÄ‡ meÄ‘unarodne zajednice u kontekstu preduzimanja odgovarajuÄ‡ih i konkretnih aktivnosti usmjernih na spreÄavanje kršenja meÄ‘unarodnih standarda ljudskog ponašanja u BiH, što je opravdano izazvalo zabrinutost, strah, oÄaj i razoÄarenje graÄ‘ana BiH.

Jedno do uoÄljivih obeleÅ¾ja današnje meÄ‘unarodne zajednice, pak, jeste neuspeh kolektivnih tela da izvrše svoju funkciju spreÄavanja i kaÅ¾njavanja rasprostranjenih i teških kršenja ljudskih prava, kršenja koja su prerasla u meÄ‘unarodne zloÄine .

Termin genocid je u svakodnevnoj jeziÄkoj upotrebi ljudi, koji predstavlja najozbiljniji zloÄin, odnosno zloÄin nad zloÄinima kako se Äesto naziva u literaturi s uticajem na cijelu meÄ‘unarodnu zajednicu i Äesto se u manjoj ili veÄ‡oj mjeri eksploatiše i nalazi u fokusu interesovanja domaÄ‡e i meÄ‘unarodne javnosti.

MeÄ‘unarodnopravni osnov postojanja ovog kriviÄnog djela nalazi se u Konvenciji Ujedinjenih nacija o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida, koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija Rezolucijom broj 260 A (III) od 9. decembra 1948. godine.

S druge strane, istovremeno je i predmet prouÄavanja raznih nauÄnih disciplina, prije svega pravnih (meÄ‘unarodno kriviÄno pravo, kriviÄno materijalno pravo, kriviÄno procesno pravo i dr. grane prava), a zatim i drugih vanpravnih nauÄnih disciplina (kriminologije, sociologije, psihologije, historije i dr). RazliÄiti nauÄni pristupi, prvenstveno pravnih nauka, ovom pojmu svakako za cilj imaju pronaÄ‡i odgovore na krucijalna pitanja koja se neposredno ili posredno odnose na zloÄin genocida, kao što su definiranje pojma genocida, prije svega, zatim odreÄ‘ivanje objektivnih i subjektivnih elemenata zloÄina, pitanja koja se tiÄu odgovornosti pojedinca (individualna odgovornost) i s druge strane odgovornost drÅ¾ava, nadleÅ¾nost sudova, meÄ‘unarodne sankcije koje preduzimaju drÅ¾ave, odnosno odgovore meÄ‘unarodne zajednice na zvjerstva uopšte i mnoga druga pitanja. TakoÄ‘er, postoje brojni pravni dokumenti (zakoni, statuti, konvencije i dr), zatim knjige, udÅ¾benici, studije, struÄni i novinski Älanci koji obraÄ‘uju navedena pitanja u nastojanju da pronaÄ‘u nauÄno prihvatljive odgovore na ova veoma kompleksna pitanja kao i da pronaÄ‘u najoptimalnija rješenja - meÄ‘unarodnopravne mehanizme zaštite, odnosno prevencije u buduÄ‡em periodu u kontekstu planetarne borbe ÄovjeÄanstva protiv ovog zloÄina.

Evidentna je i aktivnost intelektualne elite uopšte u vezi sa navedenim, tako da su pitanja u vezi sa zloÄinima genocida u središtu interesovanja meÄ‘unarodnih konferencija koje okupljaju eminentne nauÄne radnike, struÄnjake raznih profila Äiji su uÄešÄ‡e i doprinos u nauÄnom smislu izuzetno vrijedni, kao i brojna empirijska istraÅ¾ivanja. Svakako treba uzeti u obzir Äinjenicu da je meÄ‘unarodno kriviÄno pravo relativno nova grana prava, i kao takvo u sebi sadrÅ¾i odreÄ‘ene karakteristike i odlike i anglosaksonskog i evropsko-kontinentalnog pravnog sistema, što u odreÄ‘enim konkretnim situacijama dovodi do razliÄitih tumaÄenja odreÄ‘enih pravnih instituta koja ponekad dovode Äak do dijametralno suprotnih pravnih stajališta, odreÄ‘enih nesuglasica i nejasnoÄ‡a itd.

II. METODOLOŠKI PRISTUP

1. Predmet istraÅ¾ivanja

Znanstveno istraÅ¾ivanje poÄinje problemima, Äiji odgovori na konkretna pitanja, odnosno odreÄ‘ena rješenja postaju svijet nauke, ali ti odgovori ili rješenja nisu konaÄni, s obzirom na otvorenost nauke uopšte prema novim idejama, iskustvima itd. Predmet istraÅ¾ivanja ovog rada jeste genocid u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine, sa posebnim osvrtom na praksu meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a.

Teorija i praksa je prihvatila da je samim izborom teme veÄ‡ naÄelno odreÄ‘en predmet rada i formulisan problem.

Tema rada je izuzetno znaÄajna i u teorijskom i u praktiÄnom kontekstu, s obzirom na to da se odnosi na problem od interesa i koristi kako za podruÄje Bosne i Hercegovine i zemlje iz neposrednog okruÅ¾enja, prvenstveno Srbiju, Hrvatsku i Crnu Goru, tako i za širu društvenu zajednicu. Za polazište se svagda uzima ono što je u odreÄ‘enoj oblasti veÄ‡ definirano, kao fundamentalni nalaz ili primijenjeni aspekti ili pristupi istraÅ¾ivanju odreÄ‘enih fenomena.

U tom kontekstu se onda mora imati na umu da se sva istraÅ¾ivanja samo jedna na druga nastavljaju i meÄ‘usobno se uvjetuju, i sadrÅ¾ajno i metodološki, i da u bilo kojoj konkretnoj istraÅ¾ivaÄkoj praksi nema nekih Äistih poÄetaka.

U tom kontekstu potrebno je naglasiti da genocid u Bosni i Hercegovini nije u potpunosti istraÅ¾en, ukoliko za polazište uzmemo opštepoznatu Äinjenicu da odreÄ‘eni kriviÄni postupci pred Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Sudom Bosne i Hercegovine još nisu okonÄani, a neki nisu ni zapoÄeli. To direktno uslovljava ograniÄenost metodološkog okvira predmeta istaÅ¾ivanja, što je sasvim opravdano.

Nesagledive posljedice koje su i danas evidentne direktno ukazuju da je svaki nauÄni pokušaj istraÅ¾ivanja ove teme svrsishodan i opravdan.

Nije pretjerano reÄ‡i da za sav napredak i preobraÅ¾aj, materijalni i duhovni, ÄovjeÄanstvo ima da zahvali u prvom redu nauci, nauÄnom stvaralaštvu i istraÅ¾ivanju, kao i da bez razvijene nauke ne moÅ¾e biti ni napretka ni blagostanja jedne zemlje i naroda u pravom smislu rijeÄi.

Ova konstatacija u prvom redu se odnosi na istraÅ¾ivanje zloÄina genocida, uvaÅ¾avajuÄ‡i Äinjenicu da se radi o problemu koji se neposredno tiÄe svakog Äovjeka, Äiji je interes vladavina prava, poštivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, odnosno mir i stabilnost uopšte.

Evidentna su nastojanja da se na širem meÄ‘unarodnom planu pronaÄ‘u odgovarajuÄ‡i odgovori na meÄ‘unarodne zloÄine uopšte, a posebno da se na svakom dijelu planete obezbijedi najviši nivo zaštite ljudskih dobara, odnosno u prvom redu da se sprijeÄi kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda koja dovode, odnosno prerastaju u meÄ‘unarodne zloÄine. U tom kontekstu nameÄ‡e se realna potreba da se detektuju i identifikuju odreÄ‘eni nedostaci kada je u pitanju hitno i efikasno djelovanje usmjereno na zaustavljanje svih ljudskih ponašanja koja mogu prerasti u ozbiljnu prijetnju miru ili narušavanju mira na bilo kojem prostoru, a pogotovo ona najekstremnija destruktivna ljudska ponašanja (djelovanja) kada je u pitanju zloÄin genocida.

TakoÄ‘er, nameÄ‡e se i nephodnost elaboriranja, analize i obrade opštih instituta meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava u vezi sa zloÄinom genocida, poÄev od historijskog porijekla i nastanka zloÄina genocida kao autonomne vrste zloÄina, definisanja, odnosno normativnog odreÄ‘enja, opšti pojam meÄ‘unarodnog kriviÄnog djela, objektivni i subjektivni elementi zloÄina genocid, pitanja kriviÄne odgovornosti, razvoj i znaÄaj meÄ‘unarodnog kriviÄnog pravosuÄ‘a i na kraju kriviÄne sankcije kao odgovor na zloÄin genocida.

Postojanje kriviÄnog djela pretpostavlja postojanje posljedice, jer bez posljedice nema protivpravnog djela, koje kao takvo predstavlja i odreÄ‘enu opasnost za neku društvenu zajednicu, pa samim tim nema ni kriviÄnog djela.

Svakako da dogaÄ‘aji koji su imali nesagledive posljedice, prije svega od 1992. do 1995. godine u BiH, kao i drugi dogaÄ‘aji u Somaliji, Sijera Leoneu, Etiopiji i Eritreji, Indoneziji, Bliskom istoku i dr. ukazuju na realnu potrebu sagledavanja primjene Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju genocida iz 1948. u svim njenim segmentima u nacionalnom zakonodavstvu BiH.

Izbor teme genocid u BiH u periodu 1992-1995. godina s posebnim osvrtom na praksu meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a jeste Å¾elja da se utvrdi i objasni uloga i znaÄaj spomenute konvencije i njeno inkorporiranje u nacionalno kriviÄno zakonodavstvo BiH, kao i njena konkretna primjena. S tim u vezi, bitno je naglasiti da se Älan II Ustava BiH odnosi na ljudska prava i fundamentalne slobode, u kojem se navodi: Bosna i Hercegovina i oba entiteta Ä‡e osigurati najveÄ‡i nivo meÄ‘unarodno priznatih ljudskih prava i fundamentalnih sloboda.

TakoÄ‘er, u Ustavu BiH u Älanu II - Ljudska prava - pod taÄkom 2 utvrÄ‘eni su meÄ‘unarodni standardi i propisano je da Ä‡e se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda direktno primjenjivati i imati prioritet nad svim ostalim zakonima, što je i evidentno u praktiÄnom smislu.

U Aneksu I Ustava BiH navode se dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji Ä‡e se primjenjivati u BiH i isti obuhvata, pored ostalih, i Konvenciju o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida iz 1948.

Naprijed navedena Äinjenica svakako ohrabruje, jer s jedne strane obavezuje na dosljednu primjenu konvencije u praksi, odnosno predstavlja najviši ustavnopravni mehanizam zaštite graÄ‘ana, dok s druge strane postoje jasna, precizna i nedvosmislena volja i interes da se odreÄ‘ena ponašanja koja mogu prerasti u zloÄin genocida na vrijeme identifikuju i sprijeÄe. ZloÄin, uopšte, nemoguÄ‡e je u potpunosti iskorijeniti, ali ga je moguÄ‡e pravnim (zakonskim) sredstvima sprijeÄiti ukoliko se na vrijeme prepoznaju faktori koji mogu dovesti do nastanka ove pojave.

2. Ciljevi istraÅ¾ivanja

Ciljevi istraÅ¾ivanja su uslovljeni predmetom istraÅ¾ivanja i determinisani su nivoom prethodnog nauÄnog saznanja o predmetu istraÅ¾ivanja. Izbor i obrada teme „Genocid u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine sa posebnim osvrtom na praksu meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a“ treba da ostvari nauÄni (opšteteorijski) i praktiÄni (operacionalni) cilj. Ovi ciljevi Ä‡e se postiÄ‡i analizom:

1) pojma genocid

2) objektivnih i subjektivnih elemenata

3) zloÄina genocida u kriviÄnom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine - normativno odreÄ‘enje

4) domaÄ‡eg i meÄ‘unarodnog kriviÄnog pravosuÄ‘a

5) Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida iz 1948. godine

6) kriminogene faktore genocida

7) individualna kriviÄna odgovornost i odgovornost drÅ¾ave

8) presuda o primjeni Konvencije iz 2007. godine

9) kriviÄne sankcije

10) praksa meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a

Iz naprijed navedenog objasnit Ä‡e se suština zloÄina genocida u BiH, kao i praksa meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a, Äime se postiÅ¾e u konaÄnici i nauÄni i praktiÄni cilj rada. Termin genocid se istovremeno upotrebljava i zloupotrebljava, ovisno od konteksta u kojem se spominje i eksploatiše, stoga Ä‡e se navedeni termin u ovom radu upotrebljavati i to iskljuÄivo kao pravni pojam. To podrazumijeva da Ä‡e se eksploatisati pravno relevantne Äinjenice i okolnosti lišene svih subjektivnosti, pretpostavki, ideoloških i drugih predrasuda koje se odnose na zloÄin genocida. MeÄ‘utim, potrebno je naglasiti da se zloÄin genocida vrlo Äesto spominje u kontekstu odreÄ‘enih politiÄkih i ideoloških koncepcija, Äime se zanemaruju naÄela nauke (objektivnost, provjerljivost rezultata i dr.) te se na taj naÄin ovaj termin zloupotrebljava. MeÄ‘unarodni zloÄini uopšte, a posebno zloÄin genocida u nauÄnom kontekstu istraÅ¾ivanja, imaju prvorazredan znaÄaj ne samo u Bosni Hercegovini veÄ‡ i u svijetu. Borba protiv meÄ‘unarodnog zloÄina genocida je planetarna obaveza šire meÄ‘unarodne zajednice.

Jedna od vaÅ¾nijih razlika izmeÄ‘u unutrašnjeg i meÄ‘unarodnog prava jeste uopšte slabija prisilnost i Äesta odsutnost sankcije u meÄ‘unarodnopravnim odnosima - zbog Äega se ponekad, ali zacijelo neopravdano, izraÅ¾avaju dvojbe u pogledu pravne naravi meÄ‘unarodnih normi.

U meÄ‘unarodnopravnim odnosima vrlo Äesto se poseÅ¾e za mjerama ekonomskog karaktera, kao što je embargo i sliÄne mjere, koje rijetko poluÄe Å¾eljeni efekt. Prisilnost i primjena sankacija se upotrebljavaju kao krajnji mehanizmi zaštite.

DogaÄ‘aji u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. pogotovo genocid u Srebrenici u toku 1995. godine, nedvosmisleno ukazuju na potrebu pronalaÅ¾enja efikasnih mehanizama zaštite u prvom redu Äovjeka. Nijemo posmatranje straviÄnih dogaÄ‘aja sa nesagledivim posljedicama, bez preduzimanja efikasnih mjera i radnji od meÄ‘unarodne zajednice kao i neuspjeli pokušaji da se zaustave teška kršenja ljudskih prava u periodu 1992-1995. godina govore da nije dovoljno samo proklamovati osnovna ljudska prava kroz razne instrumente zaštite, veÄ‡ da se i u praktiÄnom pogledu moraju preduzeti konkretni koraci u cilju spreÄavanja eventualnih buduÄ‡ih ljudskih destruktivnih djelovanja koja se mogu okarakterisati kao meÄ‘unarodni zloÄini. Akcent je na pravovremenom djelovanju nadleÅ¾nih domaÄ‡ih i meÄ‘unarodnih institucija, koje podrazumijeva preduzimanje primjerenih mjera i radnji kako bi se eventualna teška kršenja meÄ‘unarodnih standarda ljudskog ponašanja preduprijedila, odnosno sprijeÄila. NajÄešÄ‡e dolazi do reakcije, kako domaÄ‡e tako i meÄ‘unarodne zajednice, kada posljedice nastupe. ObiÄno, reakcije nakon nastupanja posljedica su neefikasne, što je evidentno i u Bosni i Hercegovini u promatranom periodu, kao i u drugim podruÄjima u svijetu koja su u proteklom periodu bila poprišta ratnih dejstava. Proaktivno djelovanje svih subjekata koji mogu na neposredan ili posredan naÄin dati doprinos u blagovremenom spreÄavanju ljudskih ponašanja koja Ä‡e ili mogu prerasti u meÄ‘unarodni zloÄin je nuÅ¾nost. Posljedice meÄ‘unarodnih zloÄina su ogromne, brutalne, straviÄne, nesagledive i što je zabrinjavajuÄ‡e, imaju dugoroÄan efekt na društvenu zajednicu u svim segmentima, pogotovo na populaciju ili dio populacije koja je neposredno ugroÅ¾ena. Pri tome treba uzeti u obzir specifiÄne okonosti koje pogoduju nastanku ovakvih ljudskih ponašanja kao što su raspad bivše SFRJ, Å¾elja za nadmoÄ‡i, nagli porast i izliv nacionalistiÄkih osjeÄ‡aja na relaciji drugi - drugaÄiji, okruÅ¾enje i geografski poloÅ¾aj, uticaj religije, ideologije i medija, odnos meÄ‘unarodne zajednice i druge okolnosti koje su, pak, s druge strane, predmet prouÄavanja drugih nauÄnih disciplina.

3. Hipoteza

Shodno izboru teme rada, odnosno predmetu istraÅ¾ivanja, generalna (opšta) hipoteza glasi:

Da li je nepropisivanje poricanja ili negiranja genocida kao posebnog kriviÄnog djela u normativno-pravnom smislu u kriviÄnom zakonodavstvu bivše SFRJ, a samim tim i u kriviÄnom zakonodavstvu BiH, u grupi kriviÄna djela protiv ÄovjeÄnosti i vrijednosti zaštiÄ‡enih meÄ‘unarodnim pravom, u skladu sa zakonskom procedurom uticalo na nastanak zloÄina genocid na podruÄju Bosne i Hercegovine u promatranom periodu.

Opšta tendencija je da se jasno i konkretno ukaÅ¾e da zloÄin genocida zavreÄ‘uje posebnu paÅ¾nju te da svako poricanje ili negiranje genocida predstavlja s jedne strane potencijalnu opasnost za sve graÄ‘ane, dok s druge strane predstavlja nepoštivanje pravosnaÅ¾nih i konaÄnih presuda Haškog tribunala. U radu Ä‡e se posebno obraditi presude Haškog tribunala generalu VRS-a Radislavu KrstiÄ‡u, koji je 1998. godine optuÅ¾en za genocid, zloÄin protiv humanosti i ratne zloÄine, kao i presuda o primjeni Konvencije o genocidu iz 2007. godine povodom tuÅ¾be Bosne i Hercegovine protiv Srbije i C. Gore

Prva pomoÄ‡na hipoteza glasi: KonaÄna i pravosnaÅ¾na presuda generalu VRS-a Radislavu KrstiÄ‡u za sauÄesništvo u genocidu u Srebrenici jula 1995. godine, kao i presuda o primjeni Konvencije o genocidu iz 2007. godine nedvosmisleno potvrÄ‘uju genocid nad bošnjaÄko-muslimanskim stanovništvom, koji je geografski i vremenski ograniÄen na podruÄje Srebrenice.

Druga pomoÄ‡na hipoteza glasi: MeÄ‘unarodno priznate i prihvaÄ‡ene instrumente i mehanizme zaštite ljudskih prava i sloboda svih graÄ‘ana implementirati u praksi sa posebnim akcentom na zaštitu spomenutih prava graÄ‘ana koji Å¾ive, bivstvuju, egzistiraju u onim podruÄjima drÅ¾ave, Äija je brojnost u odnosu na druge etniÄke, nacionalne, vjerske ili religiozne pripadnosti znatno manja.

TreÄ‡a pomoÄ‡na hipoteza glasi: Svaki naÄin poricanja ili negiranja genocida u Srebrenici nuÅ¾no je blagovremeno prepoznati, identifikovati poÄinioce.

ÄŒetvrta hipoteza glasi: Nepropisivanje poricanja ili negiranja genocida u buduÄ‡em periodu omoguÄ‡ava medijsko, politiÄko, ideološko, religijsko, vjersko ili bilo koje drugo manipulisanje i zloupotrebu Äinjenica i okolnosti koje se odnose na zloÄin genocida.

4. Metode istraÅ¾ivanja

Primjena metoda istraÅ¾ivanja omoguÄ‡ila je planski postupak istraÅ¾ivanja zloÄina genocid u kontekstu ostvarivanja postavljenih ciljeva istraÅ¾ivanja.

Stoga je bitno naglasiti da su se u ovom radu koristile iskljuÄivo znanstvene metode i to kako slijedi:

1) Historijsko-pravni metod

Ovim metodom je ostvaren uvid u porijeklo, odnosno nastanak i razvoj genocida kao autonomne vrste zloÄina, te osvrnuti se na nastanak, pravno formulisanje pojma, uvaÅ¾avajuÄ‡i odreÄ‘ene historijske Äinjenice i okolnosti koje su imale dominantan uticaj, odnosno na odreÄ‘en naÄin prethodile i uslovile nastanku samostalnog meÄ‘unarodnog kriviÄnog djela. TakoÄ‘er, obuhvatit Ä‡e se i moguÄ‡i uzroci, prije svega bitni dogaÄ‘aji koje moÅ¾emo prihvatiti kao odluÄujuÄ‡e u kontekstu konstituisanja zloÄina kojeg je osudilo cijelo ÄovjeÄanstvo. S tim u vezi, ostvarit Ä‡e se i osvrt na donošenje, odnosno usvajanje Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida iz 1948. godine, koja predstavlja ekvivalentan odgovor na poÄinjene meÄ‘unarodne zloÄine u Drugom svjetskom ratu pod okriljem fašizma.

2) Pozitivno-pravni metod

KoristeÄ‡i ovaj metod, prezentovano je normativno odreÄ‘enje zloÄina genocid u pozitivnom pravu Bosne i Hercegovine, kao i zemalja u okruÅ¾enju, prije svega Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj. Ostvaren je uvid u relevantne meÄ‘unarodnopravne akte (dokumente) kao što su Konvencija o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida iz 1948. godine (pozitivne i negativne karakteristike), Statut stalnog meÄ‘unarodnog kriviÄnog suda (Rimski statut), statuti ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. TakoÄ‘er, posebnu paÅ¾nju zavreÄ‘uje i sudska praksa meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a, te su obuhvaÄ‡ene i pojedine presude, odnosno predmeti, a u vezi sa neposrednom primjenom odredaba naprijed navedene konvencije o genocidu u konkretnim pojedinaÄnim sluÄajevima.

3) Deskriptivno-komparativni metod

Deskriptivno-komparativnim metodom je omoguÄ‡eno opisivanje zloÄina genocid i njegovo poreÄ‘enje u meÄ‘unarodnon kriviÄnom pravosuÄ‘u i nacionalnim kriviÄnim zakonodavstvima. Prije svega, komparacija je od koristi kada je u pitanju odreÄ‘enje zloÄina genocida u kriviÄnom zakonu Bosne i Hercegovine i zemalja u okruÅ¾enju u odnosu na meÄ‘unarodne standarde. Detaljno Ä‡e se se opisati i elementi zloÄina genocid u meÄ‘unarodnim aktima i u nacionalnom kriviÄnom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine te pokušati opisati i naglasiti zajedniÄke karakteristike kriviÄnih djela protiv ÄovjeÄnosti i vrijednosti zaštiÄ‡enih meÄ‘unarodnim pravom.

4) Pojmovna analiza

S obzirom na to da je zloÄin genocida autonomna vrsta zloÄina, izvršena je neophodna analiza pojedinih pojmova koji se koriste u našem zakonodavstvu kako bi se izbjegle odreÄ‘ene nejasnoÄ‡e i odreÄ‘ene sporna i dovoljno nerazjašnjena pitanja kao što su direktni umišljaj, odnosno poseban umišljaj (dolus specijalis), tj. shvatanje i odreÄ‘enje namjere kao subjektivnog elementa, definisanje zaštiÄ‡ene grupe, kvalitativni i kvantitativni aspekt zloÄina genocid, shvatanje i odreÄ‘enje radnje izvršenja i dr.

5) Analiza sadrÅ¾aja

Analiza sadrÅ¾aja kao metod eksploatisana je da se analiziraju konkretne sudske presude i optuÅ¾nice po osnovu genocida, s obzirom na to da je zloÄin genocida svoju punu afirmaciju u praktiÄnom smislu stekao u optuÅ¾nicama i presudama ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. TakoÄ‘er, znaÄajno je istaÄ‡i pojedina stajališta, a koja se tiÄu shvatanja i odreÄ‘ivanja objektivnih i subjektivnih elemenata zloÄina genocida. MeÄ‘unarodna praksa meÄ‘unarodnih sudova (ICTY, ICTR, ICC) od krucijalnog je znaÄaja kada je u pitanju zloÄin genocida, pogotovo kada je u pitanju kompleksnost dokazivanja u toku postupka i utvrÄ‘ivanju istine.

6) Kauzalna analiza

Ovim metodom, kao najsloÅ¾enijim oblikom analize, utvrÄ‘ena je uzroÄno-posljediÄna veze izmeÄ‘u elemenata (objektivni, subjektivni elemeti) zloÄina genocid kao posljedice u kriviÄnopravnom znaÄenju u odnosu na uzroke nastanaka koji direkno ili indirektno pogoduju i utiÄu na poÄinjenje genocida. Kompleksnost primjene ovog metoda je u tome što zahtijeva diferencijaciju zloÄina genocid s pravnog aspekta u odnosu na druga meÄ‘unarodna kriviÄna djela ratni zloÄin i zloÄin protiv ÄovjeÄnosti.

III. HISTORIJSKI OSVRT NA NASTANAK GENOCIDA KAO AUTONOMNE VRSTE ZLOÄŒINA

Na nastanak, pravno formulisanje zloÄina genocid i uvoÄ‘enje u meÄ‘unarodno kriviÄno zakonodavstvo kao posebnog djela, odnosno priznavanje kao zloÄina meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava znatno su uticali dogaÄ‘aji iz Drugog svjetskog rata koje su karakterisali brutalnost, okrutnost, nehumanost i druga neÄovjeÄna i anticivilizacijska postupanja pod pokroviteljstvom fašizma, naroÄito u istrebljivanju odreÄ‘enih skupina. Pored odreÄ‘enih sliÄnosti zloÄina genocid sa drugim kriviÄnim djelima protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, postoje i razlike koje odvajaju ovo kriviÄno djelo kao autonomnu vrstu zloÄina.

Iako je genocid kao društvena pojava poznat od kada egzistira ljudski rod, kao kriviÄno djelo u meÄ‘unarodnom kriviÄnom pravu pojavljuje se 1948. godine. Termin genocid je nastao prije donošenja Konvencije o genocidu, odnosno 1944. godine. Osmislio ga je poljski teoretiÄar Rafael Lemkin koji je to uÄinio na naÄin da je grÄku rijeÄ genos (rod, pleme) i latinsku rijeÄ occidere (ubiti) spojio u jednu i napravio novi termin - genocid. Postoji saglasnost i opšteusvojeno mišljenje u pravnoj literaturi, prije svega u udÅ¾benicima meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava kao i pojedinaÄnim presudama Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju, da se radi o najteÅ¾em meÄ‘unarodnom kriviÄnom djelu.

Genocid se ne spominje kao posebno kriviÄno djelo u normativnom smislu sve do 1948. godine, veÄ‡ je do tada bio prvo predviÄ‘en kao podvrsta zloÄina protiv ÄovjeÄnosti.

MeÄ‘utim, o genocidu se raspravljalo u nekoliko drugih prilika: naroÄito u sluÄaju Hess (Hoess), o kojem je 1948. godine odluÄivao jedan sud u Poljskoj i u sluÄaju Grajfelt i drugi (Grefelt and others), o kojem je iste te godine odluÄivao Vojni tribunal u Nirnbergu.

Dok su zloÄini protiv mira i ratni zloÄini bili uglavnom veÄ‡ predviÄ‘eni i u haškim (1907) i u Å¾enevskim konvencijama (1929), dotle su zloÄini protiv ÄovjeÄnosti bili prvi put predviÄ‘eni kao meÄ‘unarodni delikti tek Statutom i presudom Nirnberškog suda.

OdreÄ‘ujuÄ‡i zloÄine protiv ÄoveÄnosti, Statut je dao elemente jednog posebnog zloÄina, koji je u optuÅ¾nici Komiteta glavnih tuÅ¾ilaca prvi put nazvan genocidom i pobliÅ¾e definisan kao „istrebljenje rasnih i nacionalnih grupa, protiv civilnog stanovništva izvesnih okupiranih oblasti, a u cilju da se unište odreÄ‘ene rase i klase stanovništva i nacionalne, rasne ili religiozne grupe, naroÄito Jevreja, Poljaka, Cigana i drugih“.

Stoga, proizilazi da je osnovna optuÅ¾nica Komiteta glavnih tuÅ¾ilaca prvi zvaniÄni meÄ‘unarodni dokument u kojem se navodi termin genocid. Rezolucijom Generalne skuštine UN-a od 11. decembra 1946. godine usvojen je naziv genocid te je istom rezolucijom potvrÄ‘en kao zloÄin po meÄ‘unarodnom pravu.

KonaÄan rezultat navedenih aktivnosti jeste da je kriviÄno djelo genocida utvrÄ‘eno Konvencijom o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida iz 1948. godine, koja je stupila na snagu 12. januara 1951. godine.

Tako je genocid kao meÄ‘unarodni zloÄin pravno formulisan. DogaÄ‘aji iz II svjetskog rata su imali dominantan uticaj jer je genocid upravo pod plaštom nacizma i fašizma afirmisao se u poÄinjenju masovnih zloÄina.

Nakon donošenja Konvencije, zloÄin genocida je dobio autonoman status i sadrÅ¾inu te je tako postao zloÄin per se, sa specifiÄnim actus reus i mens rea u odnosu na zloÄin protiv ÄovjeÄnosti. Prva presuda za zloÄin genocida bazirana na konvenciji UN-a o genocidu je donesena presudom protiv Jean-Paul Akayesua od MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za Ruandu 2. septembra 1998, ICTR-96-4-T.

U kontekstu autonomnosti zloÄina genocida u odnosu na ostala meÄ‘unarodna kriviÄna djela u uÅ¾em smislu, tj. u odnosu na zloÄin protiv ÄovjeÄnosti i ratne zloÄine, pogotovo treba istaÄ‡i subjektivnu komponentu - genocidnu namjeru kada je u pitanju ovo kriviÄno djelo. U kriviÄno zakonodavstvo bivše SFRJ kriviÄno djelo genocida inkriminisano je u KriviÄni zakonik 1951. godine. MeÄ‘utim, zabrinjava Äinjenica da navedenu konvenciju nije ratifikovao odreÄ‘en broj zemalja, što predstavlja limitirajuÄ‡i faktor u širem smislu. Naglašavati odreÄ‘ene dileme i pitanja u vezi sa eventulnom moguÄ‡nosi i potrebom ranijeg donošenje spomenute konvencije, promatrano sa ove vremenske distance, nije produktivno niti svrsishodno.

Posljedice dogaÄ‘aja na prostoru bivše SFRJ i Ruande, koje su šokirale meÄ‘unarodnu javnost, uticale su na osnivanje dvaju ad hoc tribunala, Äija nadleÅ¾nost, izmeÄ‘u ostalog, inkorporira i zloÄin genocida. Poslije usvajanja Rimskog statuta stalnog MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda u obliku meÄ‘unarodne konvencije, koji je stupio na snagu 1. 6. 2002. godine, u znaÄajnoj mjeri je porastao optimizam u pogledu afirmacije meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava i pored toga što je izvjesno da njegovim strankama neÄ‡e postati SAD, Kina, Izrael i neke druge zemlje. Navedeni statut predstavlja odreÄ‘eni kompromis izmeÄ‘u evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema.

KriviÄno djelo genocid je u bitnom odreÄ‘en i inkriminisan u nacionalna kriviÄna zakonodavstva Bosne i Hercegovine, kao i zemalja okruÅ¾enja Srbije, Crne Gore, Hrvatske, na isti naÄin kako je to uÄinjeno i u Konvenciji o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida. Shodno naprijed navedenom, evidentna je Äinjenica da je meÄ‘unarodno kriviÄno pravo uopšte, u svom razvoju imalo uzlaznu putanju poslije Drugog svjetskog rata i da je tendencija afirmacije i razvoja ove grane prava i sada prisutna, bez obzira na odreÄ‘ene kritike, razliÄita mišljenja o pojedinim pitanjima i eventualne nedostatke koje je bi bilo korisno i neophodno u buduÄ‡em periodu otkloniti, izmijeniti i sliÄno.

IV. O GENOCIDU

1. Pravno definisanje pojma genocid

Usvajanjem Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida 1948. godine, od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pravno je formulisan i ustanovljen zloÄin genocida. Navedena konvencija predstavlja polazište i ishodište, odnosno opÄ‡i pravni osnov i okvir, kada je u pitanju definisanje, odnosno odreÄ‘enje pojma genocid. Donošenju ove konvencije prethodila je Rezolucija o zloÄinu genocida, u kojoj se, izmeÄ‘u ostalog, navodi da je genocid zloÄin po meÄ‘unarodnom pravu koji se sastoji u uskraÄ‡ivanju prava na opstanak Äitavim ljudskim skupinama i koji civilizirani svijet osuÄ‘uje i Äiji glavni poÄinitelji i njihovi sauÄesnici trebaju biti kaÅ¾njeni buduÄ‡i da je kaÅ¾njavanje takvih zloÄina stvar od meÄ‘unarodnog interesa.

Genocid (grÄ. Genos - pleme, narod + lat. Occidere - ubiti) kazneno je djelo protiv ÄovjeÄnosti koje se sastoji u preduzimanju razliÄitih radnji upravljenih na potpuno ili djelimiÄno uništenje neke nacionalne, etniÄke, rasne ili vjerske skupine.

Iz naprijed navedenog evidentno je da se radi o kriviÄnom djelu koje svoj osnov ima u povredi odreÄ‘enih pravila meÄ‘unarodnog prava, dok, s druge strane, istovremeno predstavlja i kriviÄno djelo protiv ÄovjeÄnosti.

KriviÄno djelo genocida je na istovjetan naÄin odreÄ‘eno u Rimskom statutu meÄ‘unarodnog kriviÄnog suda (Älan 6), statutu MeÄ‘unarodnog tribunala za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede meÄ‘unarodnog humanitarnog prava izvršene na teritoriji bivše Jugoslavije (Älan 4) kao i statutu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za Ruandu (Älan 2). U Älanu 4. Statuta Haškog tribunala u potpunosti su preuzete odredbe II i III Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida iz 1948. godine. U statutu stalnog MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda, tj. u Älanu 5. odreÄ‘ena je stvarna nadleÅ¾nost ovog suda nad zloÄinima genocida. Dakle, meÄ‘unarodni zloÄin genocid je u nadleÅ¾nosti i Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Stalnog kriviÄnog suda u Hagu, koji primjenjuju ista materijalna pravila, s tim da ih Tribunal primjenjuje na pojedince za koje utvrdi individualnu kriviÄnu odgovornost za njegovo poÄinjenje, dok Sud na drÅ¾avu stranku Konvencije u sluÄaju tuÅ¾be druge drÅ¾ave stranke da je Konvenciju prekršila.

Genocid se, s obzirom na njegov sadrÅ¾aj, svojstvo pasivnog subjekta i pre svega subjektivnu komponentu-genocidnu (uništavaÄku) nameru kod uÄinioca, Äesto oznaÄava kao zloÄin nad zloÄinima ili najteÅ¾i, tzv. kapitalni zloÄin.

Ovaj pojam oznaÄava ubijanje naroda ili narodoubistvo.

U teoriji se pod ovim izrazom podrazumeva ne samo ubijanje veÄ‡ uništenje na bilo koji naÄin odreÄ‘ene grupe koja Äini jednu povezanu celinu na nacionalnoj, etniÄkoj, rasnoj ili verskoj osnovi.

MeÄ‘utim, ubijanje je potrebno shvatiti samo kao jedan od modaliteta ili naÄina potpunog ili djelimiÄnog uništenja Älanova neke od grupa koje su zaštiÄ‡ene Konvencijom o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocid.

KriviÄno delo genocida sastoji se u preduzimanju odreÄ‘enih radnji u cilju potpunog ili delimiÄnog uništenja neke nacionalne, etniÄke, rasne ili verske grupe kao takve.

Iz naprijed navedenog evidentno je da genocid predstavlja najteÅ¾i zloÄin protiv ÄovjeÄnosti i vrijednosti zaštiÄ‡enih meÄ‘unarodnim pravom, s obzirom na to da se potpuno ili djelimiÄno uništenje odnosi na pripadnike ili Älanove odreÄ‘ene nacionalne, etniÄke, rasne ili vjerske grupe, a ne na Äovjeka kao pojedinca.

Reformom kriviÄnog zakonodavstva u Bosni i Hercegovini 2003. godine kriviÄno djelo genocida nije imalo nikakve promjene u novom kriviÄnom zakonu.

KriviÄno djelo je propisano Älanom 171. u okviru glave XVII - KriviÄna djela protiv ÄovjeÄnosti i vrijednosti zaštiÄ‡enih meÄ‘unarodnim pravom, gdje se, izmeÄ‘u ostalog navodi „ko u cilju da potpuno ili djelimiÄno istrijebi nacionalnu, etniÄku, rasnu ili vjersku skupinu ljudi...“, što se u potpunosti podudara sa navedenim definicijama (bitni elementi) u kontekstu odreÄ‘ivanja pojma zloÄina genocida.

U KriviÄnom zakonu BiH je usvojena objektivno-subjektivna definicija kriviÄnog djela, kojeg moÅ¾e izvršiti samo Äovjek. SliÄna je situacija kada su u pitanju nacionalna kriviÄna zakonodavstva Srbije , Crne Gore , Hrvatske , u kojima je isto tako u nacionalnim kriviÄnim zakonicima propisano kriviÄno djelo genocida kao posebno kriviÄno djelo.

Propisivanje u nacionalnom zakonodavstvu da odreÄ‘ena kršenja pravila meÄ‘unarodnog prava predstavljaju kriviÄno djelo je ispunjavanje meÄ‘unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine prema meÄ‘unarodnim konvencijama koje je preuzela i ratifikovala, a u nekim sluÄajevima i direktna ustavna obaveza.

Naime, prema Aneksu I Ustava BiH, u dodatni sporazum o ljudskim pravima koji Ä‡e se primenjivati u Bosni i Hercegovini uvrštene su i Konvencija o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida (Njujork, 9. decembar 1948. godine) kao i Å½enevske konvencije o zaštiti Å¾rtava rata I-IV (12. avgust 1949. godine) sa dopunskim protokolima I-II (8. jun 1977. godine).

MeÄ‘utim, potrebno je da se mehanizmi zaštite ljudskih prava i sloboda proklamovani u Ustavu BiH dosljedno primjenjuju u praktiÄnom smislu. To je garant da se na vrijeme prepoznaju ponašanja koja mogu prerasti u zloÄin genocida na bilo kojem dijelu BiH, te da se preduzmu odgovarajuÄ‡e mjere i radnje od nadleÅ¾nih subjekata.

2. Konvencija o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida

Konvencija o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida ima presudan znaÄaj kada je u pitanju autonomnost genocida kao posebnog kriviÄnog djela u meÄ‘unarodnom kriviÄnom zakonodavstvu, kao i unutrašnjim nacionalnim zakonodavstvima drÅ¾ava koje su propisale ovo kriviÄno djelo. MeÄ‘utim, i pored pohvalnih osobina navedene konvencije, evidentne su i odreÄ‘ene kritike u teoriji i praksi. DogaÄ‘aji na prostorima bivše SFRJ, prvenstveno na teritoriji Bosne i Hercegovine, zatim Ruande, ukazuju na potrebu kritiÄkog osvrta na Konvenciju o genocidu.

Pozitivne karakteristike Konvencije:

1. daje valjanu definiciju tog zloÄina;

2. predviÄ‘a kaÅ¾njavanje dela vezanih za genocid (planiranje, sauÄesništvo, itd);

3. zabranjuje genocid bez obzira na to da li se vrši u vreme rata ili mira;

4. smatra genocid kako za zloÄin koji povlaÄi kriviÄnu odgovornost poÄinioca (i drugih uÄesnika), tako i za meÄ‘unarodno zabranjeno delo koje povlaÄi odgovornost drÅ¾ave Äije vlasti provode ili na neki naÄin uÄestvuju u vršenju genocida (taj meÄ‘unarodno zabranjeni akt moÅ¾e postati predmet meÄ‘unarodnog spora i, u svakom sluÄaju, povlaÄi za sobom posledice koje ta radnja povlaÄi).

Sama Äinjenica da je ÄovjeÄanstvo prepoznalo potrebu da se zloÄin genocida formalno-pravno etablira kao samostalno kriviÄno djelo meÄ‘unarodnopravnog karaktera predstavlja znaÄajan pomak. To je preventivno-represivni odgovor meÄ‘unarodne zajednice na masovne zloÄine iz II svjetskog rata.

MeÄ‘utim, i pored navedenih pozitivnih karakteristika, treba istaÄ‡i i odreÄ‘ene negativne karakteristike konvencije i to kako slijedi:

2.1 Radnja izvršenja

U Älanu II Konvencije navodi se restriktivno pet radnji izvršenja ovog kriviÄnog djela. U tom smislu postoje prigovori koji ukazuju da konvencijom nisu obuhvaÄ‡eni svi moguÄ‡i naÄini-modaliteti potpunog ili djelimiÄnog uništenja nacionalne, etniÄke, rasne ili vjerske skupine. Od 1992. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini evidentna je pojava masovnih silovanja Bošnjakinja-muslimanki u namjeri da se Å¾rtvi nanesu teške tjelesne povrede i trajne duševne patnje, da se prekine biološki ciklus raÄ‘anja. Masovna silovanja Bošnjakinja u Bosni i Hercegovini podrazumijevaju silovanja Å¾ena, djevojki pa i djevojÄica koje su pored pojedinaÄnih sluÄajeva u promatranom periodu zatvarane i drÅ¾ane u zatoÄeništvu u logorima širom zemlje: Keraterm, Omarska, Trnoplje, ManjaÄa, BatkoviÄ‡i, srednjoškolski centar i sportska dvorana Partizan u FoÄi... UÅ¾asna stvarnost u srpskim zatoÄeniÄkim logorima nije se, dakle, mogla više tajiti. AmeriÄkom novinaru, Jevreju, Roju Gatmanu (Roy Gutman), Äiji su informativni izvještaji iz Hrvatske i Bosne izazivali veliki interes u Sjedinjenim AmeriÄkim DrÅ¾avama, uspjelo je u julu 1992. godine, na temelju izjava svjedoka, prikazati istinu u zatoÄeniÄkom logoru Omarska. Tek su Gatmanovi izvještaji podstakli velike svjetske televizijske kuÄ‡e da prodru u zatoÄeniÄke logore Omarska, ManjaÄa i Trnopolje.

Kada su se slike iznemoglih zatoÄenika, gotovo umorenih glaÄ‘u, poÄele vrtjeti na televizijskim ekranima Evrope, kod mnogih Evropljana su probuÄ‘ena sjeÄ‡anja na nacistiÄke koncentracione logore.

Prisustvo i angaÅ¾man stranih medijskih televizijskih kuÄ‡a na prostoru pod vojnom kontrolom bosanskih Srba imali su presudnu ulogu u dokumentovanju i širenju istine o tome u kakvim nehumanim uslovima se nalaze zatoÄena lica u logorima. IstraÅ¾ivaÄko novinarstvo je omoguÄ‡ilo razbijanje medijske blokade i omoguÄ‡ilo neutralno izvještavanje o svim bezbjednosno-interesantnim dogaÄ‘ajima. Medijske kuÄ‡e sa podruÄja pod vojnom kontrolom bosanskih Srba nisu objektivno informisale javnost o stanju u koncentracionim logorima dok medijskim kuÄ‡ama sa podruÄja pod kontrolom Bošnjaka-muslimana i Hrvata nije omoguÄ‡en bilo kakav pristup. Neophodno je spomenuti i takve interpretacije o stanju u koncentracionim logorima po kojima su zatoÄenici zadrÅ¾avani iz humanih razloga, zbog liÄne bezbjednosti i zaštite, što je apsolutno neprihvatljivo i apsurdno.

„Newsday“ je prvi put izvijestio o masovnim ubistvima u Omarskoj i drugim logorima 2. avgusta 1992. i time šokirao svjetsku javnost.

Logor Omarska

Logori smrti u Bosni i Hercegovini

Pet dana poslije toga, kada su televizijske slike mršavih i iscrpljenih zatoÄenika obišle cijeli svijet, srpske vlasti su zatvorile ovaj, a zatvorenike premjestili u druge logore. Sve dok u narednih nekoliko sedmica nakon toga, uz pomoÄ‡ MeÄ‘unarodnog komiteta Crvenog kriÅ¾a, stotine preÅ¾ivjelih zatoÄenika nisu stigle na Zapad, nije bilo moguÄ‡e o ovome sklopiti detaljniji osvrt - napisao je Roj Gatman 18. oktobra 1992. godine.

TakoÄ‘er, u ovom periodu evidentna su razaranja gradova, prije svega Sarajeva, glavnog grada drÅ¾ave kao i drugih gradova, naselja u kojima je ubijano nezaštiÄ‡eno civilno stanovništvo te rušeni vjerski i drugi kulturni objekti.

Kulturocid podrazumijeva onu vrstu zloÄinaÄke aktivnosti koja je usmjerena na djelimiÄno ili potpuno uništavanje neke nacionalne, vjerske, rasne ili etniÄke grupe putem uništavanja rezultata stvaralaštva na kulturnom planu. To je zapravo plansko i organizovano uništavanje kulture nekog naroda sa ciljem da se izbrišu tragovi njegovog postojanja kako bi se lakše realizovali drugi genocidni ciljevi.

U ovom sluÄaju radi se o veoma bogatoj kulturno-historijskoj baštini Bošnjaka muslimana, koja je u vojnim pohodima bila meta napada od prvorazrednog znaÄaja. Namjera da se potpuno ili djelimiÄno unište rezultati ukupnog stvaralaštvo na kulturnom planu jedne od grupa predviÄ‘enih Konvencijom o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju genocida pospješuje nestanak neke od grupa na koje se odnosi.

Stoga se opravdano nameÄ‡e pitanje proširenja osnovnog biÄ‡a kriviÄnog djela genocida.

Dana 25. na 26. avgust 1992. godine zapaljena je zgrada VijeÄ‡nice, a u vatrenoj stihiji je nestao katalog Nacionalne i univerzitetske biblioteke Bosne i Hercegovine, tj. oko 80 posto knjiÅ¾nog fonda i dokumenata koji svjedoÄe o historiji BiH. Unutrašnjost VijeÄ‡nice je gotovo potpuno uništena u poÅ¾aru koji je uslijedio nakon granatiranja.

Neizmjeran je znaÄaj VijeÄ‡nice u Sarajevu u društvenom, kulturnom, historijskom kontekstu. Pokušaj njenog potpunog uništenja zapravo upuÄ‡uje na namjeru vojnih formacija koje su to uÄinile, a to je uništenje pisanih dokumenata izuzetne vrijednosti koji govore o historiji BiH, njenom nastanku, razvoju, meÄ‘unarodnopravnom subjektivitetu itd.

Improvizovani most, napravljen nakon rušenja Starog mosta u Mostaru

2.2 Zahtjev namjere izvršioca

Postojanje genocida podrazumijeva i postojanje posebne namjere, tj. posebnog umišljaja (dolus specialis) kod uÄinioca ovog kriviÄnog djela. To dovodi do teškoÄ‡e dokazivanja namjere (umišljaja) kao subjektivnog elementa u konkretnim sluÄajevima, pogotovo u odsutnosti pisanog ovlaštenja, naredbe, pisane izjave ili nekog drugog pravno relevantog dokumenta. S tim u vezi, izuzetno je teško dokazati u praktiÄnom smislu postojanje posebnog umišljaja kada se radi o usmenoj naredbi da se poÄini genocid. Srbija je prošle godine (2007) izbjegla odgovornost za uÄešÄ‡e u srebreniÄkom genocidu po tuÅ¾bi Bosne i Hercegovine pred MeÄ‘unarodnim sudom pravde u Hagu.

ZahvaljujuÄ‡i zabrani MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda za bivšu Jugoslaviju, kljuÄni dokazi su ostali van domašaja sudija koji su utvrÄ‘ivali krivicu Srbije u sluÄaju BiH. MeÄ‘utim, suÄ‘enje MomÄilu PerišiÄ‡u, naÄelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, koje je zapoÄelo u Haškom tribunalu, moglo bi obuhvatiti brojne svjedoke i na stotine novih dokumenata koji dokazuju direktnu povezanost Vojske Jugoslavije sa agresijom na BiH i genocidom u Srebrenici. Bivši visoki oficir VJ-a Borivoje TešiÄ‡ svjedoÄio je na suÄ‘enju MomÄilu PerišiÄ‡u pred Haškim tribunalom da su elitne jedinice VJ-a, krajem 1993. godine, djelovale na ratištu oko Sarajeva, te da su u zimu 1994. godine gardisti VJ-a u okolini Sarajeva obuÄavali snajperiste Vojske Republike Srpske.

Ti dokumenti su zapisnici sa sjednica Vrhovnog savjeta odbrane Savezne Republike Jugoslavije, odrÅ¾anih u vrijeme rata, koji su, prema Hartmanovoj, "direktni dokazi o umiješanosti Srbije u rat u Bosni i masakr u Srebrenici". Francuska novinarka i bivša glasnogovornica tuÅ¾ilaštva Haškog tribunala Florans Hartman (Florence Hartmann) nije citirala povjerljive zapisnike; optuÅ¾ena je samo zato što je otkrila da postoji odluka Tribunala da oni dobiju status stroge povjerljivosti.

Ukoliko se Å¾eli utvrditi istina o dogaÄ‘ajima u periodu 1992-1995. godina na podruÄju bivše Jugoslavije, a samim tim i BiH, pristup svim raspoloÅ¾ivim dokumentima je imperativ, a pogotovo ako se uzme u obzir znaÄaj pisanih dokumenata u smislu dokazivanja subjektivnog elementa kod zloÄina genocid. U suprotnom, postoji realna moguÄ‡nost da se ne utvrdi objektivna stvarnost od pravosudnih institucija (domaÄ‡eg i meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a), te da poÄinioci najstraviÄnijeg zloÄina genocid ostanu nekaÅ¾njeni i da Å¾rtve genocida budu poniÅ¾ene.

2.3 Definisanje grupe

Definicija genocida ne ukljuÄuje kulturne, politiÄke, ekonomske grupe, veÄ‡ je usko odreÄ‘ena i usmjerana iskljuÄivo na nacionalnu, etniÄku, rasnu ili vjersku grupu (skupinu). Definicija genocida iz Älana 2. Konvencije o genocidu iz 1948. godine znatno je uÅ¾a u odnosu na shvatanje i prvobitnu koncepciju Raphaela Lemkina, tvorca pojma genocida. U tom kontekstu evidentne su odreÄ‘ena teorijska promišljanja po kojima bi kriviÄno djelo genocida obuhvatalo, pored postojeÄ‡ih, i ove grupe.

ZaštiÄ‡ene grupe jesu nacionalne, etniÄke, rasne ili vjerske koje, kao takve, imaju pravo na nesmetano i slobodno postojanje (egzistenciju). Ovakvim konceptom ne štite se društvene grup(acij)e kao što su politiÄke i sliÄne organizacije i/li kolektiviteti, jer pripadnost odreÄ‘enoj politiÄkoj grupi jeste odluka pojedinca, odnosno stvar njegovog personalnog izbora, a ne fakt na Äije nastupanje on nije imao nikakvog uticaja, kao u sluÄaju pripadnosti jednoj od gore navedenih zaštiÄ‡enih grupa.

Prvobitno je Lemkin, u nekoliko svojih priloga o ovoj temi, stremio ka dosta širokoj koncepciji genocida. U svojoj knjizi iz 1944. godine, on je, naprimjer, rekao:

“U opštem smislu, genocid nuÅ¾no ne podrazumijeva neposredno uništenje jedne nacije, osim kada je ono izvršeno masovnim ubijanjem svih pripadnika jedne nacije. Umjesto toga, njegova svrha je da oznaÄi organizovani plan, koji podrazumijeva razliÄite postupke koji imaju za cilj uništenje osnovnih temelja Å¾ivota nacionalnih grupa(…)(/kao u originalu) Ciljevi takvog plana bili bi raspad politiÄkih i društvenih institucija kulture, jezika, nacionalnih osjeÄ‡anja, religije, â‚£iÄŸ (kao u originalu) ekonomskog postojanja nacionalnih grupa, kao i uništenje liÄne bezbjednosti, slobode, zdravlja, dostojanstva, pa Äak i Å¾ivota pojedinaca koji pripadaju tim grupama”.

Nekoliko godina kasnije, 1947, on je napisao jedan Älanak u listu American Journal of International Law (kao u originalu) (AmeriÄki Äasopis za meÄ‘unarodno pravo):

“(…)(kao u originalu) zloÄin genocida obuhvata svakojaka dela, ukljuÄujuÄ‡i ne samo lišavanje Å¾ivota veÄ‡ i spreÄavanje Å¾ivota (putem abortusa, sterilizacije), kao i postupke koji u znatnoj meri ugroÅ¾avaju Å¾ivot i zdravlje (veštaÄki izazvane infekcije teranjem na rad do smrti u posebnim logorima, namerno razdvajanje porodica u cilju raseljavanja…(kao u originalu)).”

Kada je u pitanju zloÄin genocida, nuÅ¾no je da da se obuhvate svi moguÄ‡i modaliteti izvršenja usmjereni na potpuno ili djelimiÄno uništenje i drugih grupa, osim onih grupa koje su predviÄ‘ene Konvencijom o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocid. Modaliteti izvršenja kriviÄnog djela genocid se mijenjaju i uslovljeni su i dinamikom razvoja uopšte, tako da spomenuta Konvencija mora odgovoriti potrebama u smislu zaštite svakog Äovjeka na bilo kojem dijelu planete, bez obzira kojoj grupi pripadao.

2.4 Neefikasnost procesuiranja izvršioca genocida

U Älanu VI Konvencije predviÄ‘a se suÄ‘enje pred sudovima drÅ¾ave na Äijoj teritoriji je odreÄ‘eno djelo izvršeno ili pred buduÄ‡im meÄ‘unarodnim kriviÄnim sudom“. Vlasti drÅ¾ave na Äijem teritoriju je izvršeno odreÄ‘eno kriviÄno djelo najÄešÄ‡e su te koje vrše zloÄin genocida, tako da Ä‡e nadleÅ¾ni tuÅ¾ioci biti u znatnoj mjeri limititrani da pokreÄ‡u postupke gonjenja. OteÅ¾avajuÄ‡a okolnost jeste da se dugo godina nakon donošenja Konvencije o genocidu nije formirao niti je uopšte postojao meÄ‘unarodni kriviÄni sud. Reakcija meÄ‘unarodne zajednice u smislu osnivanja meÄ‘unarodnog kriviÄnog suda javila se tek nakon nastupanja nesagledivih posljedica. OdreÄ‘ene poteškoÄ‡e se javljanju kada je u pitanju i alibi kao dokazno sredstvo u kriviÄnom postupku, prije svega zbog protoka vremena od vremena izvršenja zloÄina, obzirom da „dokazivanje Äinjenica koje se u postupku vrši treba da dovede do prave, stvarne (materijalne) istine“.

2.5 Zapostavljanje Å¾rtve

Konvencija o genocidu nije na odgovarajuÄ‡i naÄin riješila pitanje statusa Å¾rtve u vezi sa naknadom štete.

Navedena slabost evidentna je u zakljuÄku u taÄki 9. dispozitiva presude MeÄ‘unarodnog suda iz 2007. godine u vezi sa kršenjem obaveze Srbije na spreÄavanju genocida u Srebrenici, gdje se navodi „da u ovom sluÄaju nalog za plaÄ‡anjem kompenzacije ne bi bio primjeren“.

Notorna Äinjenica je da su Å¾rtve zloÄina genocida kategorija koja je na najneposredniji naÄin ugroÅ¾ena, povrijeÄ‘ena, ošteÄ‡ena te se naknade Å¾rtvama neopravdano zanemaruju. Realno je oÄekivati da Ä‡e se Viktimološke asocijacije kao i drugi relevantni subjekti, bar u drÅ¾avama na Äijem teritoriju je izvršen genocid, u buduÄ‡em periodu angaÅ¾ovati, odnosno da Ä‡e usmjeriti svoje aktivnosti u cilju odgovarajuÄ‡eg rješavanja ovog pitanja. U drÅ¾avi Bosni i Hercegovini nepostoji poseban krovni zakon po kojem bi Å¾rtve bile priznate kao zaštiÄ‡ena kategorija.

Pored naknade štete Å¾rtvama u materijalno-finansijskom smislu, nameÄ‡e se niz drugih nimalo nezanemarivih problema psihološke, sociološke i druge prirode

3. Genocid i druga kriviÄna djela protiv ÄovjeÄnosti i vrijednosti

zaštiÄ‡enih meÄ‘unarodnim pravom

KriviÄna djela protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava propisana u glavi XVII KriviÄnog zakona BiH, i pored evidentnih razlika u smislu njihove autonomnosti kao posebnih kriviÄnih djela, imaju nekoliko zajedniÄkih karakteristika koje ih povezuju u jednu cjelinu.

Prva zajedniÄka karakteristika ovih kriviÄnih djela je da se radi o kriviÄnim djelima koja nastaju povredom odreÄ‘enih pravila meÄ‘unarodnog prava i ÄovjeÄnosti, što je uoÄljivo i iz samog naziva ove glave i spadaju u oblast meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava. UvaÅ¾avajuÄ‡i meÄ‘unarodnopravni osnov ovih kriviÄnih djela, ona nastaju kršenjem pravila i principa meÄ‘unarodnih ugovora, konvencija, rezolucija iz oblasti meÄ‘unarodnog ratnog i humanitarnog prava, odnosno kršenjem zabrana i naredbi propisanih u meÄ‘unarodnopravnim aktima. S tim u vezi, historijski promatrano, meÄ‘u najznaÄajnije meÄ‘unarodni akte ubrajamo: Petogradska deklaracija iz 1869, Å½enevska konvencija iz 1874 - zaštita ranjenika i bolesnika, Haške konvencije (1889-1907), Statut MeÄ‘unarodnog vojnog suda, kao i drugi meÄ‘unarodni akti doneseni nakon završetka II svjetskog rata.

VeÄ‡ina kriviÄnih djela ima blanketni karakter, sadrÅ¾i blanketnu dispoziciju („...ko kršeÄ‡i pravila meÄ‘unarodnog prava....“ i sl.) koja upuÄ‡uje na primjenu mutatis mutandis odgovarajuÄ‡ih meÄ‘unarodnih konvencija i drugih akata.

Drugo, objekt zaštite ovih kriviÄnih djela su ÄovjeÄnost i meÄ‘unarodno pravo. U uvodnom dijelu rada definisani su pojmovi ÄovjeÄnost i meÄ‘unarodno pravo.

TreÄ‡e, navedena kriviÄna djela se najÄešÄ‡e vrše u formi organizovanih kriminalnih aktivnosti (ratni zloÄini, genocid) iako postoje stavovi po kojima mogu biti poÄinjena i od pojedinca, npr. kriviÄno djelo genocida postoji i kad je izvršeno ubistvo jednog lica od jednog lica kao izvršioca, ukoliko kod izvršioca postoji genocidna namjera, ali je to shvatanje neprihvatljivo. Element organizovanosti, kada su u pitanju ova kriviÄna djela, podrazumijeva hijerarhijski odnos, utvrÄ‘ivanje plana, uÄešÄ‡e više lica sa jasno utvrÄ‘enim aktivnostima, sistematiÄnost i sl.

ÄŒetvrto, navedena kriviÄna djela mogu biti izvršena samo s umišljajem kao oblikom vinosti. MoÅ¾e se konstatovati da je to aksiom u kriviÄnopravnoj nauci. Nehat (svjesni, nesvjesni) kao oblik vinosti kada su u pitanju ova kriviÄna djela se apsolutno iskljuÄuje i to je apsurdno i nepotrebno pravno dokazivati i eleborirati. Kod zloÄina genocida zahtijeva se Äak poseban umišljaj, tj. dolus specialis, kao subjektivni element. Kada je u pitanju komandna odgovornost, postoje odreÄ‘ene dileme i rasprave u nauÄnim krugovima da li se u odreÄ‘enim situacijama komandna odgovornost moÅ¾e podvesti pod nehat kao oblik vinosti, što je posebno izraÅ¾eno u kriviÄnopravnoj nauci u susjednoj Srbiji. Naime, ovakvim shvatanjem nastoji se ublaÅ¾iti odgovornost lica po osnovu komandne odgovornosti.

Peto, u skladu sa odredbama Äl. 19. KriviÄnog zakona Bosne i Hercegovine, zbog posebne teÅ¾ine, kriviÄni progon i izvršenje kazne za ova kriviÄna djela ne zastarijevaju, uvaÅ¾avajuÄ‡i pravila MeÄ‘unarodne konvencije o nezastarijevanju ratnih zloÄina i zloÄina protiv ÄovjeÄnosti od 26. novembra 1968. godine i Evropske konvenciji od 25. januara 1974. o istoj stvari. Navedenu konvenciju je ratifikovao mali broj zemalja. TakoÄ‘er, u Statutu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda u Älanu 29. propisano je da ova kriviÄna djela ne zastarijevaju. U nekim drÅ¾avama zakonom su propisani rokovi za nastupanje zastarjelosti i za meÄ‘unarodne zloÄine pa Äak i za genocid, npr. u Italiji, ukoliko nije propisana kazna doÅ¾ivotnog zatvora.

Šesto, najveÄ‡i broj kriviÄnih djela iz ove glave moÅ¾e se izvršiti za vrijeme rata ili oruÅ¾anog sukoba. ZloÄin genocida se moÅ¾e izvršiti kako za vrijeme rata ili oruÅ¾anog sukoba, tako i u mirnodobskim uslovima, tj. za vrijeme mira.

Sedmo, za ova kriviÄna djela propisane su najstroÅ¾ije kazne u našem kriviÄnom zakonodavstvu, što je ekvivalentno, tj. srazmjerno teÅ¾ini ovih kriviÄnih djela. Tako je, ilustracije radi, prema KZ-u BiH za kriviÄno djelo genocida propisana „kazna zatvora najmanje deset godina ili kazna dugotrajnog zatvora“.

Osmo, navedena kriviÄna djela su propisana u KriviÄnom zakonu Bosne i Hercegovine.

4. Genocid i etniÄko ÄišÄ‡enje

Sama deportacija grupe ili dijela grupe (prisilna ili dobrovoljna) u cilju stvaranja etniÄki homogenog podruÄja ne predstavlja genocid jer nije poÄinjena sa genocidnom namjerom (dolus specialis kao subjektivni element) u cilju potpunog ili djelimiÄnog uništenja Älanova odreÄ‘ene (nacionalne, etniÄke, rasne ili vjerske) grupe.

Tako se prema mišljenju Raspravnog vijeÄ‡a u sluÄaju StakiÄ‡ navodi da „sama deportacija grupe ili jednog njenog dijela nije dovoljna, te da mora biti jasna razlika izmeÄ‘u fiziÄkog uništenja i pukog raspada grupe“.

Kod zloÄina genocida genocidna namjera se sastoji u potpunom ili djelimiÄnom uništenju odreÄ‘ene grupe, dok prisilana deportacija ili raseljavanje njenih Älanova ne znaÄi uništenje te grupe prema praksi meÄ‘unarodnog ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Treba imati u vidu i zakljuÄak tribunala za bivšu Jugoslaviju da „postoje znaÄajne sliÄnosti izmeÄ‘u politike genocida i politike poznate kao etniÄko ÄišÄ‡enje“.

MeÄ‘utim, ovakva mišljenja i stavovi o etniÄkom ÄišÄ‡enju ne obuhvataju situacije kada Älanovi odreÄ‘ene grupe, konkretnije Bošnjaci-muslimani, nisu bili u moguÄ‡nosti da napuste domove prisilno ili dobrovoljno, veÄ‡ su, zateÄeni u svojim domovima, od srpskih snaga ubijani i to upravo radi njihove nacionalne, etniÄke i vjerske pripadnosti. Takvih primjera ubijanja na kuÄ‡nom pragu u Bosni i Hercegovini ima jako puno, pogotovo na podruÄju istoÄne Bosne i Bosanske krajine koja su etniÄki oÄišÄ‡ena od bošnjaÄko-muslimanskog stanovništva.

Najmanje 83 Bošnjaka su 16. maja 1992. pogubljena po kratkom postupku od srpskih paravojnih jedinica u selu ZaklopaÄi koje je bilo skoro iskljuÄivo bošnjaÄko. Tako su, prema izjavi svjedoka Najle HodÅ¾iÄ‡, srpske paravojne jedinice (Äetnici) nedvosmisleno izvršili djelo genocida. U 4.30 poslije podne, srpski vojnici su prišli kuÄ‡i HodÅ¾iÄ‡a i nazvali HodÅ¾iÄ‡evog zeta Hasu ustašom. Srpske jedinice su naredile Hasi da preda svoje oruÅ¾je (Haso tada nije bio naoruÅ¾an) i kada nije odmah udovoljio zahtjevu, na njega je pucano i ubijen je na licu mjesta. Ovo je genocidni Äin: Äetnici su tada nazvali Hasu ustašom, identificirali ga kao Bošnjaka i odmah ga ubili nakon njegove identifikacije.

Postoje i brojni drugi primjeri o namjernim ubistvima bespomoÄ‡nih Bošnjaka, Äak i vojno nesposobnih, bolesnih, starijih lica koji su se nalazili na podruÄjima pod kontrolom srpskih oruÅ¾anih snaga koja nisu bili u moguÄ‡nosti blagovremeno napustiti i pronaÄ‡i sigurno utoÄište na drugim podruÄjima BiH. Doprinos etniÄke homogenizacije u BiH bila su nastojanja najuÅ¾eg rukovodstva Republike Srpske da se srpsko stanovništvo u potpunosti raseli sa podruÄja tadašnjeg srpskog Sarajeva, neposredno prije reintegracije Sarajeva 1995. godine, s obzirom na utvrÄ‘ene entitetske granice u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, što nedvosmisleno upuÄ‡uje na ranije dobro osmišljen plan i namjeru da se stvore etniÄki Äista homogena teritorijalna cjelina, u okolnostima kad je bilo jasno da je stvaranje srpske drÅ¾ave ili eventualno ujedinjenje sa ostatkom bivše Jugoslavije nemoguÄ‡e i apsurdno oÄekivati.

UporeÄ‘ivanje statistiÄkih podataka nacionalne zastupljenosti stanovništva u BiH, na osnovu zadnjeg popisa stanovništva iz 1991. godine, tj. prije izbijanja ratnih sukoba i u postratnom periodu nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, nije moguÄ‡e, ali je evidentno da postoji oÄigledan nesrazmjer, što je posljedica upravo etniÄkog ÄišÄ‡enja. U prilog naprijed navedenom, moÅ¾e se navesti i neprovoÄ‘enje Aneksa 7, koji se odnosi na povratak izbjeglih i raseljenih lica na prijeratna mjesta, odnosno prebivališta. Suštinska razlika izmeÄ‘u genocida i etniÄkog ÄišÄ‡enja jeste što se u prvom sluÄaju radi o genocidnoj namjeri da se potpuno ili djelimiÄno uništi nacionalna, etniÄka, rasna ili vjerska grupa uvaÅ¾avajuÄ‡i odredbe Älana 2. Konvencije o genocidu, dok se u drugom sluÄaju radi o prinudnom premještanju stanovništva sa jedne teritorije na drugu, Äime se mijenja demografska, odnosno etniÄka slika teritorije sa koje se premješta stanovništvo.

Posljedice etniÄkog ÄišÄ‡enja su nesumnjivo dugoroÄne. Na stotine hiljada graÄ‘ana Bosne i Hercegovine su pronašle utoÄište na svim kontinentima, rasute po svijetu i bez realne moguÄ‡nosti da se vrate na svoja prijeratna mjesta Å¾ivljenja. Razloga za to je više, a meÄ‘u najvaÅ¾nijim su: potpuno ili djelimiÄno uništena materijalna dobra (kuÄ‡e, stanovi, industrijski i proizvodni kapaciteti i dr), slabe perspektive u pogledu adekvatnog zaposlenja, prisutne traume iz nedavne prošlosti, najÄešÄ‡e gubitak Älanova uÅ¾e porodice, itd. Posebno je zabrinjavajuÄ‡a Äinjenica da se odreÄ‘eni broj lica koja su uÄestvovala ili sauÄestvovala u zloÄinima u BiH, godinama, nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, nalazio na odreÄ‘enim pozicijama izvršne vlasti, pa Äak i u policijskim strukturama. Sve su to limitirajuÄ‡i faktori koji neposredno utiÄu na nemoguÄ‡nost povratka graÄ‘ana u prijeratna mjesta Å¾ivljenja, tako da je, za sada, svaki pokušaj stvarnog povratka bezuspješan, pa Äak i u gradovima i naseljenim mjestima gdje su Bošnjaci bili veÄ‡ina, što ide u korist idejama Äiji je cilj i bio stvaranje etniÄki homogenih cjelina.

Pojam etniÄko ÄišÄ‡enje se nerijetko poistovjeÄ‡uje sa genocidom ili se smatra da se radi o sinonimima jer su posljedice genocida i etniÄkog ÄišÄ‡enja u suštini straviÄne. ÄŒlan II Konvencije o genocidu ne obuhvata radnje koje se nazivaju etniÄko ÄišÄ‡enje iako je prilikom pregovora i izrade Konvencije bilo prijedloga (amandman) od Sirije, koji je odbijen, po kojem se trebao dodati šesti oblik genocida. Dakle, etniÄko ÄišÄ‡enje definisano kao mjere Äiji je cilj natjerati Älanove odreÄ‘enih grupa da napuste svoje domove kako bi izbjegli okrutnosti kojima im se prijeti nije genocid. TakoÄ‘er, u našem kriviÄnom zakonodavstvu genocid se ne moÅ¾e izvršiti prinudnim raseljavanjem pripadnika grupe. MeÄ‘utim, to ne znaÄi da etniÄko ÄišÄ‡enje ne moÅ¾e prerasti u genocid. EtniÄko ÄišÄ‡enje moÅ¾e se smatrati oblikom genocida u odreÄ‘enim okolnostima uz zadovoljenje dva uslova, a to je da odgovara ili pripada jednoj od radnji izvršenja propisanih u Älanu 2. Konvencije i da se utvrdi postojanje subjektivnog elementa.

5. ELEMENTI GENOCIDA

U praksi meÄ‘unarodnog ad hoc Tribunala za bivšu Jugoslaviju, u Älanu 4. Statuta, genocid je definisan na osnovu dva konstitutivna elementa, za koja moÅ¾emo reÄ‡i da su opšteusvojena i u teoriji meÄ‘unarodnog prava.

To su:

- actus reus kriviÄnog djela, koji se sastoji od jedne ili više navedenih radnji u Älanu 4 (2) (objektivan element) i

- mens rea kriviÄnog djela, opisana kao posebna namjera da se u potpunosti ili djelimiÄno uništi neka od zaštiÄ‡enih grupa - nacionalna, etniÄka, rasna ili vjerska grupa (subjektivan element).

5.1 Objektivni elementi zloÄina

ÄŒlan II Konvencije o genocidu definiše radnje izvršenja koje predstavljaju genocid:

(a) ubistvo Älanova grupe (naroda);

(b) uzrokovanje teških tjelesnih ili mentalnih povreda Älanovima grupe (pripadnika odreÄ‘enog naroda)

(c) namjerno podvrgavanje grupe takvim Å¾ivotnim uslovima koji dovode do njenog potpunog ili djelimiÄnog fiziÄkog uništenja;

(d) uspostavljajuÄ‡i mjere s namjerom spreÄavanja raÄ‘anja u okviru grupe (naroda);

(e) prinudno premiještanje djece iz jedne grupe u drugu.

Radnje izvršenja genocida (objektivni elementi) date su alternativno, iz Äega proizilazi da je za izvršenje kriviÄnog djela genocida potrebno da izvršilac poÄini samo jednu od navedenih radnji, uz pretpostavku da je ona preduzeta s ciljem potpunog ili djelimiÄnog uništenja odreÄ‘ene grupe zaštiÄ‡ene u skladu sa Konvencijom o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocid. MeÄ‘utim, u pravilu, genocid se ÄešÄ‡e vrši preduzimanjem više radnji izvršenja.

Prvu i drugu skupinu radnji (taÄ. a i b) obuhvaÄ‡a usmrÄ‡ivanje pripadnika skupine ljudi i nanošenje teških tjelesnih ozljeda ili duševnih povreda pripadnicima skupine ljudi, tj. radi se o izvršenju pojedinih kriviÄnih djela protiv Å¾ivota, tijela koja u ovom sluÄaju predstavljaju naÄin izvršenja kriviÄnog djela genocida. TreÄ‡i naÄin radnji (taÄ. c) sastoji se u smišljenom nametanju skupini ljudi ili zajednici takvih Å¾ivotnih uvjeta koji bi mogli posljedovati potpunim ili djelomiÄnim istrebljenjem takve skupine ljudi ili zajednice, a što se moÅ¾e uÄiniti npr. izgladnjavanjem skupine, kontinuiranim, doziranim trovanjem vode, zraka, hrane, naseljavanjem skupine na zagaÄ‘enim podruÄjima opasnim po Å¾ivot i zdravlje ljudi, na podruÄjima gdje je deponiran radioaktivni otpad, hemijski i drugi otrovni otpad i sl., neosiguravanjem minimalne zdravstvene zaštite i dr. Primjena mjera kojima se spreÄava raÄ‘anje izmeÄ‘u pripadnika skupine (taÄ. d) najÄešÄ‡e Ä‡e se sastojati u sterilizaciji, kastraciji, davanjem abortivnih sredstava, nasilnim pobaÄajima i sl. Posljednji oblik, odnosno naÄin radnje izvršenja ovog djela (taÄ. e) predstavlja prinudno preseljavanje djece u drugu skupinu, Äime se zatire identitet djece, kidaju roditeljske, porodiÄne i socijalne veze djece i skupine kojoj pripadaju.

BiÄ‡e kriviÄnog djela genocid je u suštini na isti naÄin odreÄ‘eno i u KZ-u BiH, u Älanu 171, s tim da se jedina razlika ogleda u tome da je navedenim zakonom kao radnja izvršenja izriÄito propisano i nareÄ‘enje za izvršenje neke od radnji ovog kriviÄnog djela. To znaÄi da kriviÄno djelo genocid obuhvata nareÄ‘ivanje izvršenja ili neposredno izvršenje, iz Äega proizilazi da se i naredbodavac smatra neposrednim izvršiocem. TakoÄ‘er, u tom sluÄaju, kriviÄna odgovornost naredbodavca se izjednaÄava sa kriviÄnom odgovornošÄ‡u izvršioca.

Prvo se, dakle, ona smisli u krugu elite zloÄina, a zatim se u vidu naredbe prenese na druge. Naredba ne treba da je detaljna i da obuhvata sve dijelove izvršenja. Dovoljno je da je zapovijedna i usmjeravajuÄ‡a da bi u svojoj krajnjoj izvedbi obuhvatila realizaciju cilja. Kao npr: „Izvršite akciju zbog ÄišÄ‡enja terena od muslimana opštine FoÄa ili Zvornika“. Ili „Deportirajte Jevreje u koncentracioni logor Aušvic“ itd. PostupajuÄ‡i tako, zakonodavac je izjednaÄio radnje nareÄ‘enja sa radnjom izvršenja.

Navedeni primjeri profesora BaliÄ‡a na najednostavniji naÄin obrazlaÅ¾u suštinu radnje nareÄ‘enja u praktiÄnom smislu. Iz naprijed navedenog proizilazi da je KZBiH usvojio objektivno-subjektivno shvatanje radnje izvršenja kriviÄnog djela genocid.

Navedena odredba Älana II Konvencije o genocidu obuhvata meÄ‘unarodnopravnu zaštitu odreÄ‘enim ljudskim skupinama (grupama), a to su nacionalna, etniÄka, rasna i vjerska grupa. ÄŒlan II navedene konvencije se ne odnosi, tj. ne obuhvata etniÄko ÄišÄ‡enje, odnosno protjerivanje civila koji pripadaju nekoj od zaštiÄ‡enih grupa iz nekog podruÄja, urbane ili ruralne sredine. MeÄ‘utim, etniÄko ÄišÄ‡enje, uz zadovoljenje odreÄ‘enih uslova, tj. samo ako pripada ili odgovara jednoj ili više kategorija djela zabranjenih u Älanu 2. Konvencije o genocidu moÅ¾e prerasti u zloÄin genocida. U Bosni i Hercegovini postoji previše primjera radnji koje predstavljaju etniÄko ÄišÄ‡enje.

Interesantna je izjava Biljane PlavšiÄ‡ u toku 1993. godine u kojoj istiÄe:Potpuno ÄišÄ‡enje istoÄne Bosne od muslimana... jer i da zadrÅ¾imo 70 posto teritorije, nema mira. Za nas nema mira. Ja njima ne Å¾elim ništa dobro... to je genetski kvaran materijal...

Dio populacije muslimanskog stanovništva koji iz raznih razloga nije na vrijeme napustio kritiÄna podruÄja je na bezobzirne naÄine ubijan na licu mjesta (u kuÄ‡i, u dvorištu, i dr), izloÅ¾en neÄovjeÄnom postupanju (psihofiziÄko zlostavljanje, silovanja itd) ili je pak zatoÄen u logorima. Konvencija o genocidu nije dala jasna mjerila ili kriterije identifikacije, kada su u pitanju znaÄenja pojmova nacionalna, etniÄka rasna ili vjerska grupa.

U praksi MeÄ‘unarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u predmetima JelisiÄ‡, KrstiÄ‡ i NikoliÄ‡, grupu moÅ¾emo identifikovati koristeÄ‡i se kriterijem stigmatiziranja grupe, posebno od izvršioca zloÄina, a na osnovi percepcije njezinih nacionalnih, etniÄkih, rasnih ili vjerskih karakteristika.

ZnaÄenje navedenih pojmova je konkretnije i preciznije determinisano u predmetu Akayesu i sadrÅ¾ano u odluci MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda za Ruandu u cilju nedvosmislene identifikacije zaštiÄ‡ene grupe i to kako slijedi:

Nacionalna grupa je skup pojedinaca koji imaju istu pravnu vezu zasnovanu na zajedniÄkom drÅ¾avljanstvu.

EtniÄka grupa je ona grupa Äiji Älanovi dijele isti jezik i kulturu, pri Äemu grupa na taj naÄin moÅ¾e biti identifikovana kako od njenih Älanova, tako i od drugih lica koja joj ne pripadaju, ukljuÄujuÄ‡i i lice koje je izvršilo genocid.

Rasna grupa se, prema ovom shvatanju, razlikuje od drugih takvih grupa po nasljednim fiziÄkim crtama koje se Äesto identifikuju geografskim podruÄjem, nezavisno od jeziÄkih, kulturnih, nacionalnih ili religijskih Äinilaca.

Vjerska grupa je grupa pojedinaca koji dijele istu vjeru, ispovijedanje vjere, odnosno obavljanje molitve, kao i zajedniÄka religijska vjerovanja.

U vezi sa odreÄ‘ivanjem znaÄenja pojma navedenih grupa, identiÄna situacija, odnosno navedeno stajalište Pretresnog vijeÄ‡a MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za Ruandu uoÄljivo je i u sluÄajevima Kajišema i Ruzindana.

MeÄ‘utim, postoji dilema na koji naÄin protumaÄiti dio odredbe koji glasi „...u namjeri potpunog ili djelimiÄnog uništenja...“ koju je neophodno razjasniti. Naime, Konvencija o genocidu, kao i statuti Stalnog meÄ‘unarodnog kriviÄnog suda i MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda za bivšu Jugoslaviju, kada je u pitanju ovo kriviÄno djelo, ne navode izriÄito kvantitativna mjerila ili neke pokazatelje o uništenju odreÄ‘enog (uslovno reÄeno potrebnog) broja Älanova (pripadnika) neke od zaštiÄ‡enih grupa. U pravnoj teoriji, smatra se da je potrebno da uÄinilac mora imati namjeru da uništi znaÄajan dio populacije odreÄ‘ene zaštiÄ‡ene grupe ili da u kvalitativnom smislu uništi odreÄ‘ene dijelove zaštiÄ‡ene grupe kao što su istaknutiji intelektualci, poznati i priznati struÄnjaci u odreÄ‘enim oblastima (doktori, profesori, sudije, privredni poduzetnici, itd), politiÄke i vjerske voÄ‘e i drugi pripadnici zaštiÄ‡ene grupe. S druge strane, kriviÄno djelo genocida moÅ¾e se uÄiniti i preduzimanjem jedne radnje u odnosu na jedno lice, npr. ubistvo jednog Älana ili pripadnika neke od zaštiÄ‡enih grupa, ali pod uslovom postojanje genocidne namjere kod izvršioca. Ukoliko nema genocidne namjere, onda se u konkretnom sluÄaju radi samo o ubistvu kao kriviÄnom djelu protiv Å¾ivota i tijela. Dakle, u ovom sluÄaju objekt napada nije lice kao pojedinac, veÄ‡ pripadnik ili Älan zaštiÄ‡ene grupe.

I u predmetu KrstiÄ‡ utvrÄ‘eno je da namjera mora biti uništenje grupe, a ne samo jednoga ili više pojedinaca koji su sluÄajno pripadnici odreÄ‘ene grupe.

Razlike izmeÄ‘u genocida i drugih meÄ‘unarodnih kriviÄnih djela je u nekim situacijama vrlo teško prepoznati pogotovo ako se uzmu u obzir odreÄ‘ene specifiÄnosti koje se odnose na subjektivni element u anglosaksonskom i evropskom kontinentalnom pravnom sistemu.

U Älanu III Konvencije o genocidu navodi se da su slijedeÄ‡a djela kaÅ¾njiva:

(a) genocid;

(b) planiranje izvršenja genocida;

(d) pokušaj genocida;

(e) sauÄesništvo u genocidu.

Isti ovaj propis sadrÅ¾an je u Älanu 4. Statuta Tribunala za bivšu Jugoslaviju.

5.2 Subjektivni element zloÄina

U kriviÄnopravnoj nauci opšteusvojeno je mišljenje i saglasnost da je subjektivni element opšteg pojma kriviÄnog djela vinost, s obzirom na to da je u našem kriviÄnom zakonodavstvu prihvaÄ‡ena objektivno-subjektivna koncepcija shvatanja pojma kriviÄnog djela.

Da bi se sankcija mogla prema izvršiocu primeniti, neophodno je da se radi o uraÄunljivom izvršiocu, tj. izvršiocu koji je sposoban da rasuÄ‘uje i donosi odluke. Pored toga, potrebno je da uraÄunljivi izvršilac ima odreÄ‘eni psihiÄki odnos prema svom delu, odnosno da li je bio svestan onoga što radi i da li je hteo ono što Äini. Skup psihiÄkih odnosa (koji se izraÅ¾avaju u svesti i volji izvršioca) prema odreÄ‘enom delu naziva se vinost.

Dva oblika vinosti su umišljaj i nehat. S obzirom na to da je genocid kriviÄno djelo koje se moÅ¾e izvršiti samo sa umišljajem, stoga je neophodno posvetiti duÅ¾nu paÅ¾nju ovom obliku vinosti kao subjektivnom elementu. Nije sporna ni Äinjenica da umišljaj kao oblik vinosti predstavlja psihiÄki odnos izvršioca prema zloÄinu te da se sastoji iz dva dijela: iz svjesnog i voljnog elementa.

Mentalni ili subjektivni element genocida, kao zloÄina koji povlaÄi meÄ‘unarodnu kriviÄnu odgovornost, sadrÅ¾an je u Älanu II, stav 1. Konvencije o genocidu (i odgovarajuÄ‡im obiÄajnim pravilima): “namera potpunog ili delimiÄnog uništenja jedne nacionalne, etniÄke, rasne ili verske grupe“.

Iz naprijed navedenog proizilazi da su drugi oblici subjektivnog elementa iskljuÄeni i to eventualni umišljaj (dolus eventualis) ili nehat. Dakle, za izvršenje genocida zahtijeva se postojanje specijalnog ili posebnog umišljaja (dolus specialis) pored postojeÄ‡e namjere koja se odnosi na izvršenje zabranjene radnje. Zahtjev za postojanjem specijalnog ili posebnog umišljaja predstavlja šire shvaÄ‡anje genocidne namjere.

Genocidni dolus specialis, kako je Tribunal za bivšu Jugoslaviju utvrdio u predmetu StakiÄ‡, jeste dominantno obiljeÅ¾je genocida.

Za dokazivanje i postojanje zloÄina genocid uopšte, radnja izvršenja kao objektivni element sama po sebi nije dovoljna, bez subjektivnog elementa, zbog Äega on i jeste dominantno obiljeÅ¾je.

TakoÄ‘er, u predmetu BlagojeviÄ‡ uslov za posebnu namjeru jeste izvršioÄeva Å¾elja za uništenjem, djelimiÄnom ili u potpunosti, nacionalne, etniÄke, rasne ili vjerske grupe. Navedeno uništenje mora predstavljati cilj djela (jedne radnje ili više) u osnovi.

Ovakvo shvatanje prihvata i Tribunal za Ruandu. Genocidna (uništavaÄka) namjera postoji u sluÄaju kada je izvršilac svjestan da svojim radnjama moÅ¾e prouzrokovati djelimiÄno ili potpuno uništenje neke od Äetiri zaštiÄ‡ene grupe (postojanje voljnog elementa visokog intenziteta) i to hoÄ‡e jer je to cilj preduzimanja njegovih radnji. Shodno naprijed navedenom, ukoliko tokom postupka tuÅ¾ilac ne dokaÅ¾e tu posebnu namjeru poÄinioca (dolus specialis), ne radi se o genocidu, veÄ‡ o nekom drugom kriviÄnom djelu (ratni zloÄin ili zloÄin protiv ÄovjeÄnosti). Uslovi poÄinjenja genocida veoma su restriktivno propisani, zbog Äega je puno teÅ¾e dokazati poÄinjenje genocida nego bilo kojeg drugog meÄ‘unarodnog kriviÄnog djela. Ilustracije radi, Pretresno vijeÄ‡e Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju u sluÄaju JelisiÄ‡ je na osnovu njegovih izjava u kojima je govorio da istrijebi, pobije muslimane..., nastojalo da utvrdi da li je optuÅ¾eni s posebnim umišljajem izvršio genocid, ali je Sud zakljuÄio da te izjave otkrivaju poremeÄ‡enu liÄnost, što je iskljuÄilo postojanje „specijalnog umišljaja“, tako da ni Å½albeno vijeÄ‡e nije preinaÄilo presudu, bez obzira na protivljenje presudi Pretresnog vijeÄ‡a. Za sudsko utvrÄ‘ivanje subjektivnog elementa najbitnije je stanje svijesti koje se dokazuje prema okolnostima pod kojima je neka radnja izvršena. Pri tome, irelevantno je da li ta namjera postoji radi ostvarivanja i drugih ciljeva, kao što je to najÄešÄ‡e osvajanje teritorija, pljaÄka imovine i drugo.

Naprijed navedena konstatacija moÅ¾e se još neposrednije i jasnije interpretirati na sljedeÄ‡i naÄin:

- izvršilac je svjestan da ubija Å¾rtvu bez njene krivnje,

- u svakoj fazi radnje zna šta radi (svijest o svojim postupcima) i Å¾eli poÄiniti zloÄin,

- zna da Å¾rtva pripada jednoj od zaštiÄ‡enih grupa, na osnovu Äega formira zloÄinaÄku volju koja se manifestuje kroz namjeru da se uradi što je propisom zabranjeno,

- izvršilac genocida to zna i hoÄ‡e da ubije Å¾rtvu ili preduzme neku drugu radnju izvršenja usmjerenu prema Å¾rtvi kako bi kroz to pojedinaÄno uništenje potpuno ili djelimiÄno uništio zaštiÄ‡enu grupu kojoj Å¾rtva pripada.

Na naprijed opisani naÄin izvršen je genocid, zloÄin po meÄ‘unarodnom pravu i u Bosni i Hercegovini nad Bošnjacima na kraju XX stoljeÄ‡a u srcu Evrope.

Shodno navedenom, MeÄ‘unarodni tribunal u Hagu podigao je optuÅ¾nicu protiv Ratka MladiÄ‡a, vojnog komandanta VRS-a i Radovana KaradÅ¾iÄ‡a, bivšeg predsjednika RS-a i Srpske demokratske stranke, zbog genocida, kao i protiv njihovih izvršilaca, sauÄesnika, poslušnika te je do sada odreÄ‘eni broj predmeta procesuiran i izreÄene su presude. Kada je u pitanju zloÄin genocida, jedina do sada pravosnaÅ¾na presuda izreÄena je Radislavu KrstiÄ‡u, generalu VRS-a. Sudovi u NjemaÄkoj su protiv trojice pripadnika VRS-a podigli optuÅ¾nicu zbog sudjelovanja u genocidu. Svakako da najviše paÅ¾nje zavreÄ‘uje optuÅ¾nica protiv Slobodana MiloševiÄ‡a, s obzirom na njegovu politiÄku poziciju, ulogu i uticaj u predratnom, ratnom i postratnom periodu u svjetlu dogaÄ‘aja sa alarmantnim posljedicama, prije svega, u Bosni i Hercegovini, a i u drugim bivšim republikama SFRJ.

On je bio predsjednik Srbije od 1989. do 1997. godine i predsjednik Savezne Republike Jugoslavije od 1997, dok nije izgubio u utrci za reizbor 2000. godine i pokazao se nesposobnim da anulira rezultate. Dakle, MiloševiÄ‡ je stajao na Äelu Srbije kada je ona ratovala, direktno i iz daljine, u Hrvatskoj (1991-1995), Bosni i Hercegovini (1992-1995) i na Kosovu (1998-1999). Kada je SocijalistiÄka federativna republika Jugoslavija (SFRJ) poÄela da se raspada 1991. godine, MiloševiÄ‡ je objavio svoje namjere da odrÅ¾i “sve Srbe u jednoj drÅ¾avi”, ali nije uspio da realizuje te svoje teritorijalne pretenzije protiv Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a do 1999. godine izgubio je i bitku na Kosovu. Kosovo je doseglo de facto nezavisnost pod kontrolom UN-a nakon intervencije NATO-a 1999. godine.

Dakle, suÄ‘enje Slobodanu MiloševiÄ‡u moralo je da da odgovore na mnoga krucijalna pitanja, poÄev od razloga izbijanja ratova na prostoru bivše SFRJ, ulozi bivše JNA, angaÅ¾man i uÄešÄ‡e vojnog i politiÄkog vrha Srbije u smislu stvarnog uticaja na sve vaÅ¾nije dogaÄ‘aje, pogotovo u BiH, i druge relevantne Äinjenice i okolnosti.

MeÄ‘utim, MiloševiÄ‡ zbog smrti nije doÄekao kraj suÄ‘enja.

Posebnu paÅ¾nju zavreÄ‘uje rad Odjela za ratne zloÄine u okviru Suda Bosne i Hercegovine, Äija nadleÅ¾nost, izmeÄ‘u ostalog, obuhvata i zloÄin genocida, pred kojim se vodi nekoliko izuzetno vaÅ¾nih predmeta u vezi sa ovim zloÄinom (predmeti KondiÄ‡, GavriÄ‡, TodoroviÄ‡, AdamoviÄ‡, TrbiÄ‡, Stupar i drugi). Na operativnom, otkrivaÄkom i istraÅ¾ivaÄkom planu potrebno je akcentirati osnivanje i formiranje DrÅ¾avne agencije za istrage i zaštitu, u okviru koje egzistira posebna organizaciona jedinica Äiji je rad neposredno vezan za istraÅ¾ivanje, otkrivanje i dokazivanje kriviÄnih djela ratnih zloÄina. TakoÄ‘er, u toku ratnih dejstava u Bosni i Hercegovini, formirane su dvije izuzetno znaÄajne institucije i to drÅ¾avna Komisija za prikupljanje Äinjenica o ratnim zloÄinima i Institut za istraÅ¾ivanje zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, Äije aktivnosti su doprinijele da se istina o genocidu otkrije, prepozna i, što je najbitnije, zadokumentuje i uÄini dostupna svjetskoj javnosti u najširem smislu.

6. Etape razvoja genocida

Prema dr. Gregoriju Stentonu, predsjedniku DÅ¾enosajd VoÄa (Genocide Watch), genocid se razvija u osam etapa:

Etapa Odlike Preventivne mere

1. Razvrstavanje Ljudi se dele na "nas i njih". "Glavna preventivna mera u ovoj ranoj etapi jeste razvijanje univerzalnih institucija koje transcendiraju tu podelu."

2. ObeleÅ¾avanje "Skupa sa mrÅ¾njom, Älanovima prokaÅ¾enih grupa (parija) mogu protivno njihovoj volji biti nametnuta obeleÅ¾ja (simboli)." "U cilju borbe protiv obeleÅ¾avanja, simboli mrÅ¾nje mogu se zakonski zabraniti, kao i govor mrÅ¾nje."

3.Dehumanizacija "Jedna grupa poriÄe humanost (ÄoveÄnost) druge grupe. Njeni Älanovi izjednaÄavaju se sa Å¾ivotinjama, insektima ili bolestima."

"Treba zabraniti medije koji šire mrÅ¾nju, kao i svaku propagandu koja promoviše mrÅ¾nju. Treba bez oklevanja kaÅ¾njavati zloÄine iz mrÅ¾nje."

4. Organizacija "Genocid je uvek organizovan... Posebne vojne, paravojne ili milicijske jedinice se Äesto obuÄavaju i naoruÅ¾avaju..." "Kako bismo se suprotstavili ovom stadijumu, Älanstvo u ovakvim grupama mora biti zabranjeno zakonom."

5. Polarizacija "Grupe koje šire mrÅ¾nju emituju polarizujuÄ‡u propagandu..."

"Preventiva se moÅ¾e sastojati u obezbeÄ‘ivanju sigurnosti za umerene voÄ‘e ili pomoÄ‡i grupama za ljudska prava..."

6. Identifikacija

"Å½rtve se identifikuju i izdvajaju zbog svoje etniÄke ili verske pripadnosti..." "Na ovom stupnju mora se jasno pozvati na uzbunu protiv genocida..."

7. Istrebljenje "Za ubice ovo je istrebljenje jer oni ne smatraju da su njihove Å¾rtve sasvim ljudi." "Na ovom stupnju samo brza i sveobuhvatna oruÅ¾ana intervencija moÅ¾e zaustaviti genocid. Moraju biti uspostavljene stvarne sigurne zone ili koridori za evakuaciju izbeglica sa teško naoruÅ¾anom meÄ‘unarodnom zaštitom."

8. Poricanje "PoÄinioci... poriÄu da su poÄinili ikakav zloÄin..." "Odgovor na poricanje jeste kazna izreÄena pred meÄ‘unarodnim ili nacionalnim sudovima."

Navedeni prikaz predstavlja etape nastanka i razvoja kriviÄnog djela genocida, koje su u znaÄajnoj mjeri bile prisutne i u Bosni i Hercegovini, uzimajuÄ‡i u obzir sve relevantne Äinjenice i okolnosti koje su na posredan ili neposredan naÄin uticale na nastanak i razvoj genocida. U navedenoj konstalaciji odnosa bitno je naglasiti ulogu i uticaj intelektualne elite, dominantno uticajnih politiÄih grupa, okruÅ¾enje i geografski poloÅ¾aj, medija (pisanih, a pogotovo elektronskih), civilnih i vojnih struktura i drugih subjekata, kao i njihovi meÄ‘usobni odnosi koji su kreirali i usmjeravali odreÄ‘ene aktivnosti koje su u vrlo kratkom vremenskom periodu prerasle u genocid.

V. KRIMINOGENI FAKTORI GENOCIDA

1. OkruÅ¾enje i geografski poloÅ¾aj

Bosna i Hercegovina graniÄi sa Srbijom, Crnom Gorom i sa Hrvatskom, drÅ¾avama koje su, kao i naša drÅ¾ava, saÄinjavale bivšu SFRJ, koja je svoj raspad doÅ¾ivjela devedestih godina prošlog vijeka. NaÅ¾alost, raspad bivše zajedniÄke drÅ¾ave nije prošao na miran i civilizovan naÄin. Još u vrijeme neposredno prije raspada bivše SFRJ, postojale su ozbiljne namjere i tendencije od istoÄnih susjeda, tj. Srbije da Bosna i Hercegovina ostane u ustavnopravnom okviru ostatka bivše Jugoslavije zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom, što je u potpunosti bilo skoro opšteprihvaÄ‡eno i od srpskog stanovništva u BiH. Stanovništvo Bosne i Hercegovine je u tom periodu bilo multietniÄno i multireligiozno (Bošnjaci, Srbi, Hrvati, Romi, Albanci, i dr.), stoga se moÅ¾e reÄ‡i da je Bosna i Hercegovina bila mini Jugoslavija. Demografska slika BiH je bila takva da su Bošnjaci preteÅ¾no bili veÄ‡insko stanovništvo u centralnoj Bosni i na krajnjem sjeverozapadnom i istoÄnom dijelu Bosne i Hercegovine. Hrvati su Äinili veÄ‡insko stanovništvo u zapadnom dijelu Hercegovine i saÄinjavali su znatan broj stanovnika u centralnim i sjevernim dijelovima Bosne. Srbi su bili veÄ‡insko stanovništvo u sjeverozapadnim dijelovima zemlje. VeÄ‡ina muslimanskog stanovništva (preko 80 posto) u bivšoj Jugoslaviji je Å¾ivjela u Bosni i Hercegovini.

OkruÅ¾enje kao faktor genocida moÅ¾e se promatrati sa dva aspekta i to: okruÅ¾enje kao faktor koji pogoduje, podstiÄe i podrÅ¾ava izvršenje kriviÄnog djela genocid i okruÅ¾enje kao faktor koji preventivno djeluje putem vlastitih institucija sistema i nevladinih organizacija u cilju spreÄavanja nastanka kriviÄnog djela genocid. ÄŒinjenice govore da je neposredno okruÅ¾enje, kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, imalo dominantan uticaj na sveukupna dešavanja kao i na razvoj dogaÄ‘aja pa i sam rasplet, ne samo kada se posmatra stradanje Bošnjaka veÄ‡ i Srba i Hrvata, s obzirom na Äinjenicu da rat po svojoj prirodi u odreÄ‘enim situacijama ne bira Å¾rtve, npr. granatiranje i opsada glavnog grada BiH za posljedicu su imali i stradanje nebošnjaÄkog stanovništva (posebno civila), bez obzira što je bošnjaÄko stanovništvo bilo dominantno veÄ‡insko u tom periodu.

Prema Noelu Malkolmu, u BiH je bilo angaÅ¾ovano oko 80.000 vojnika i paravojnih jedinica iz Srbije i Crne Gore i oko 15.000 pripadnika regularne Hrvatske vojske , što potvrÄ‘uje da su genocid i okruÅ¾enje u uskoj povezanosti te se faktor okruÅ¾enja prilikom svih analiza treba uzeti u obzir.

PolazeÄ‡i od ove Äinjenice, nameÄ‡e se logiÄan zakljuÄak da su angaÅ¾ovani vojnici iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske, koji su uÄestvovali na ratištima širom Bosne i Hercegovine, bili dobro opremljeni u materijalno-tehniÄkim resursima (logistiÄka podrška, hrana, lijekovi, vojna oprema, naoruÅ¾anje i municija itd.), te da su bili dobro vojno obuÄeni i pripremljeni.

Kada je rijeÄ o uÄešÄ‡u paravojnih formacija u ratu u Bosni, najpoznatiji su bili Srpska dobrovoljaÄka garda (kasnije nazvana Tigrovi), predvoÄ‘ena Å½eljkom RaÅ¾natoviÄ‡em Arkanom, i Äetnici, koje je organizovao i vodio Vojislav Šešelj, voÄ‘a ekstremistiÄke Srpske radikalne partije, stacionirane u Bosni (SRS).

Kadar iz objavljenog snimka pogubljenja Äetiri djeÄaka i dva mladiÄ‡a iz Srebrenice

U takvoj konstelaciji odnosa Bošnjaci su se našli u izuzetno teškoj, pa gotovo i bezizlaznoj situaciji, jer su bili limitirani iz više razloga: 1. vojne strukture su bile slabo opremljene, prije svega naoruÅ¾anjem i municijom (pogotovo na poÄetku rata) jer je u tom periodu Bosna i Hercegovina bila pod embargom uvoza, odnosno kupovine i nabavke oruÅ¾ja i municije, 2. nisu bili kadrovski osposobljeni i obuÄeni za voÄ‘enje rata, izuzev pojedinaca koji su vojne vještine i sposobnosti (rukovanje i upotreba naoruÅ¾anja i sl.) stekli u bivšoj JNA, 3. uslijed neprijateljski raspoloÅ¾enog okruÅ¾enja (Srbije, Crne Gore i Hrvatske) te opsade pojedinih gradova (Sarajeva, GoraÅ¾da, BihaÄ‡a...) evidentna je bila blokada dostave hrane, sanitetske opreme, lijekova, što je dovodilo u pitanje biološku egzistenciju kako civilnog stanovništva, tako i vojnih struktura, 4. reakcije i odgovori meÄ‘unarodne zajednice na poÄinjene zloÄine su bili neprimjereni, odnosno neefikasni u cilju prevencije buduÄ‡ih dogaÄ‘aja sa straviÄnim i nesagledivim ljudskim Å¾rtvama, te su kod stanovništva stvarali stanje oÄaja, beznaÄ‘a, panike itd.

DogaÄ‘aji od 1992. do 1995. u BiH su nedvosmisleno pokazali da politiÄki reÅ¾imi drÅ¾ava iz okruÅ¾enja vrlo uspješno pronalaze meÄ‘u Srbima i Hrvatima u BiH svoje pristalice koje su spremne provesti i konkretizovati zloÄin i preuzeti ulogu izdajnika vlastite drÅ¾ave i svog naroda. Teritorijalne pretenzije drÅ¾ava iz okruÅ¾enja spram BiH usmjerene na njeno rasparÄavanje i pripajanje dijelova istoÄnim i zapadnim susjedima, propraÄ‡ene zloÄinima, nisu samo karakteristika i nastojanja politiÄkih reÅ¾ima iz susjedstva, zadnjeg rata u BiH, veÄ‡ one imaju svoje korijene duboko u historiji. Neshvatljiva je situacija da su te iste pristalice u razliÄitim historijskim razdobljima provodile dobro osmišljene i planirane ciljeve istoÄnih i zapadnih susjeda te zastupale njihove interese, zanemarujuÄ‡i svoje vlastito porijeklo, interese vlastite drÅ¾ave u kojoj su Å¾ivjele, radile, obrazovale se itd.

Uvid u genezu rata jasno pokazuje da je srpska invazija na BiH decenijama pripremana kao iredentistiÄki rat u svrhu stvaranja velike Srbije. Kao poÄetak intenzivnih priprema za ovaj rat, treba svakako uzeti Memorandum Srpske akademija nauka i umetnosti 1986, u kojem je sadrÅ¾an idejni i politiÄki osnov iredentizma. Taj memorandum je izriÄito ili implicitno naglasio nuÅ¾nost nacionalnog ujedinjavanja srpskog naroda, bez obzira na to u kojoj se republici ili pokrajini nalazi, shvaÄ‡ajuÄ‡i to kao njegovo historijsko i demokratsko pravo.

Navedeni memorandum je imao uporište još u ranijem periodu i pojavio se kao plod nastojanja istoÄnih susjeda da se u jednoj teritorijalnoj cjelini - drÅ¾avi okupe Srbi, gdje Ä‡e moÄ‡i Å¾ivjeti samo Srbi. Naglašena srpska superiornost Srba u odnosu na ostale, prije svega Bošnjake, koji po pitanju drÅ¾ave BiH nemaju alternativnu varijantu, uvijek je bila u manjoj ili veÄ‡oj mjeri prisutna, ovisno o prilikama koje su vladale u odreÄ‘enim historijskim periodima. Otuda i dolaze teritorijalne pretenzije spram BiH koje su po svojoj prirodi zloÄinaÄke, uništavaÄke ili, bolje reÄeno, genocidne. NaÅ¾alost, pred kraj XX vijeka, pred oÄima meÄ‘unarodne javnosti, zloÄinaÄke pobude su se ponovo probudile i razbuktale u nastojanju da se konaÄno vjekovne teritorijalne pretenzije ostvare u praksi.

2. Religija i genocid

Religija kroz historiju je vrlo Äesto imala veliki uticaj i moÄ‡, pa ponekad Äak i bez ograniÄenja. ÄŒesta pojava je bila da se religija zloupotrebljavala od moÄ‡nika, pogotovo u odnosu prema siromašnim, nemoÄ‡nim itd. Tako je u srednjem vijeku crkva bila jedini tumaÄ svih prirodnih i društvenih pojava pa je tako imala i patronat nad izvoÄ‘enjem pravde. Analizom svih dosadašnjih ratova (svjetskih, regionalnih), evidentno je da je i religija predstavljala znaÄajan faktor. Puno je primjera ratova iza nas u kojima je vršena diferencijacija ljudi po osnovu religije. Religijska pripadnost u odreÄ‘enom vremenu, na odreÄ‘enom prostoru znaÄila je smrt ili Å¾ivot Äovjeka.

Religijska pripadnost Å¾rtve jeste, izmeÄ‘u ostalog, i uslov za postojanje kriviÄnog djela genocid. Sama pripadnost odreÄ‘enoj religiji neposredno znaÄi da je Å¾rtva unaprijed obiljeÅ¾ena kao takva jer, u suprotnom, osoba ne bi bila Å¾rtva, odnosno ne bi protiv nje bile usmjerene radnje izvršenja koje predstavljaju genocid. Historijski promatrano, stradanja Jevreja u Drugom svjetskom ratu, kao i druga stradanja pripadnika drugih religija u drugim historijskim periodima uslijed brojnih ratova dovela su u centar paÅ¾nje religiju kao jedan od genocidnih faktora. Pri odreÄ‘ivanju potencijalne Å¾rtve kriviÄnog djela genocid nije relevantno da li je u konkretnoj situaciji odreÄ‘eno lice vjernik ili ateista, veÄ‡ uopšte pripadnost odreÄ‘enoj religiji, tj. samim roÄ‘enjem. Iz naprijed navedenog moÅ¾e se konstatovati da Äovjek samim Äinom roÄ‘enja i pripadanjem odreÄ‘enoj religijskoj skupini predstavlja potencijalnu Å¾rtvu.

Tako Richard Rorty (RiÄard Rorti) kaÅ¾e: “Neki musliman u Bosanskom Petrovcu bio je prisiljen da odgrize penis drugom muslimanu zatvoreniku. Muslimanski muškarci su obrezani kao i jevrejski, a srpski nisu, i zato treba da ga prisilite da skine hlaÄe da ga prepoznate, što je mali korak do toga da ga ubijete.“

Civilizovan svijet je pred ovakvim Äinjenicama potpuno zbunjen, a što je zabrinjavajuÄ‡e, teško je da moÅ¾e pronaÄ‡i realne moguÄ‡nosti da se pronaÄ‘u efikasni mehanizmi zaštite Äovjeka kao individue u buduÄ‡em periodu, bez obzira na kojem se geografskom prostoru nalazi i bivstvuje. S druge strane, zabrinjava Äinjenica da i pored svih nastojanja ÄovjeÄanstva da preventivno djeluje na ovakvu pojavu, kroz razne naÄine zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda graÄ‘ana, genocid se opet dešava, odnosno ponavlja, samo se postavlja pitanje kada Ä‡e se dogoditi i gdje, tj. na kojem geografskom prostoru.

AmeriÄki pisac i istraÅ¾ivaÄ Michael A. Sells istiÄe da je genocid nad Bošnjacima bio motiviran i u velikoj mjeri opravdan vjerskim nacionalizmom, koji su finansijski i vojno potpomagale Srbija i Hrvatska. Å½rtve tog genocida, prije svih, bili su Bošnjaci, odabrani za uništenje zbog svoje vjere.

Konvencija o genocidu iz 1948. godine potvrÄ‘uje, izmeÄ‘u ostalog, i religioznu pripadnost Å¾rtve kao uslov postojanja genocida. Genocid u Srebrenici ukazuje da je religijska pripadnost bila odluÄujuÄ‡i faktor u pogledu preduzimanja radnji izvršenja (npr. ubistvo Älanova grupe) koje su bile usmjerene prema Bošnjacima, odnosno muslimanskom stanovništvu koje je bilo skoncentrisano na tom podruÄju. FiziÄko odvajanje muslimana, nakon ulaska srpskih snaga i vojnog zauzimanja Srebrenice, na osnovu njihove religijske pripadnosti, nakon Äega su isti, baš zbog te pripadnosti ubijani, govori u prilog naprijed navedenom da je religijska pripadnost bila odluÄujuÄ‡i, odnosno presudan faktor genocida.

Nakon prikazivanja kasete u Haškom tribunalu o likvidaciji šest muslimana zarobljenih u Srebrenici, javnost se pitala ko je sveštenik koji blagosilja pripadnike Škorpiona pred odlazak u borbu: "Daj vernoj vojsci tvojoj da bude na savlaÄ‘ivanje neprijateljskog naroda... U ime Oca i Sina i Svjatogo duha, sretno otišao i došao..." tako je svešteno lice pred egzekuciju u Srebrenici blagosiljalo škorpione.

Situacija na prostoru bivše Jugoslavije, posebno Bosne i Hercegovine, specifiÄna je zbog multireligijskog ambijenta. Taj multireligijski ambijent smatra se jednim od bogatstava ovog regiona i suÅ¾ivota na ovim prostorima. MeÄ‘utim, zbog nacionalne polarizacije koja je, tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, uglavnom pratila i vjersku polarizaciju bilo je mišljenja da upravo ta pripadnost naciji, a samim tim i vjeri, generira kriminalno ponašanje. Pri tome se, uglavnom, mislilo na Äinjenje genocida i ratnih zloÄina. S obzirom na to da se u postratnom periodu vrše razna istraÅ¾ivanja u pogledu masovnog i masivnog Äinjenja genocida na prostorima Bosne i Hercegovine, rezultati Ä‡e pokazati koji su sve uzroci ovih teških zloÄina.

MeÄ‘utim, vaÅ¾no je naglasiti da religije proklamiraju pravdu u najširem smislu rijeÄi, što podrazumijeva zaštitu i osnovnih ljudskih prava i sloboda svih graÄ‘ana, pruÅ¾anje pomoÄ‡i i podrške bolesnim, iznemoglim, siromašnim, meÄ‘usobno razumijevanje i poštivanje drugog i drugaÄijeg, visok prag tolerancije..., te osuÄ‘uje svako kriminalno ponašanje. Svete knjige koje moÅ¾emo shvatiti kao religijske zakonike koji sadrÅ¾e norme ponašanja proklamuju navedene principe. Tako shvaÄ‡ena religija ima preventivnu ulogu u spreÄavanju zloÄina. Ekstremna shvatanja bilo koje religije koja se kose sa navedenim principima ne doprinose prevenciji genocida, veÄ‡ suprotno. Zloupotreba religije od bilo koga (drÅ¾ave, pojedinca, grupe graÄ‘ana, politiÄkog reÅ¾ima itd.) na bilo kojem prostoru i vremenu u ostvarivanja politiÄkih, kolonijalnih, ekonomskih, osvajaÄkih, uništavaÄkih ili nekih drugih ciljeva koji ne spadaju u domen religije moÅ¾e dovesti do genocida koji po svojoj prirodi nanosi ogroman i nenadoknadiv gubitak i štetu ÄovjeÄanstvu. Dakle, dosljedna primjena, odnosno prakticiranje religije koja izriÄito osuÄ‘uje i zabranjuje svako kriminalno ponašanje Äovjeka, po svojoj ulozi, uticaju i znaÄaju u odreÄ‘enoj društveno-religijskoj zajednici ima preventivni karakter te usmjerava odreÄ‘ena ponašanja i aktivnosti Äovjeka prema postizanju društveno korisnih ciljeva.

3. Elita - mitomanija - ideologija i genocid

StoljeÄ‡ima je Bosna i Hercegovina bila pozornica stalnih borbi za nadmoÄ‡ svjetskih sila: MletaÄka Republika - Italija, Otomanska carevina, Austro-Ugarska carevina i druge. Njen narod je korišten za ciljeve moÄ‡nih, tako što je ponekad dobrovoljno uÄestvovala, ali uglavnom nevoljno u njihovim strateškim osvajanjima zemalja i historijskim igrama moÄ‡i. Pa ipak, narod Bosne i Hercegovine uspijevao je da saÄuva svoj identitet usred tutnjave moÄ‡nih armija i oruÅ¾ja, identitet tolerancije i suÅ¾ivota.

Nasrtaji na meÄ‘unarodnopravni subjektivitet i postojanje Bosne i Hercegovine kao drÅ¾ave uopšte vremenom su jenjavali i bili slabiji, da bi se opet u odreÄ‘enom društveno-historijskom momentu ponovo aktivirali. Bosna i Hercegovina je odolijevala i saÄuvala svoj drÅ¾avnopravni kontinuitet i pored straviÄnih i alarmantnih dogaÄ‘aja iz njene prošlosti, koji su nekad dovodili u pitanje njen opstanak.

PoÄetak politiÄkog pluralizma obiljeÅ¾en je u znaÄajnoj mjeri nacionalnom diferencijacijom stanovništva sa razliÄitim nacionalno-politiÄkim interesima. Duh velikosrpskog nacionalizma iskazao se posebno (uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve) prilikom proslave 600. obljetnice Kosovske bitke i kroz nošenje toboÅ¾njih kosti kneza Lazara. Isticana je stalna ugroÅ¾enost, pa se Srbi pozivaju na okup, jer su gubitnici u miru, a dobitnici u ratu. Mitomanija i mitingaška svijest zahvatile su mase na tragu Memoranduma sa osnovnim ciljem pretvaranja Jugoslavije u proširenu Srbiju.

U takvim uslovima Bosna i Hercegovina se našla u izuzetno teškoj situaciji, upravo zbog nastojanja da se ospori meÄ‘unarodnopravni subjektivitet nakon njenog zvaniÄnog priznanja kao neovisne, nedjeljive, samostalne i suverene drÅ¾ave.

Tako je predsjednik SDS-a Radovan KaradÅ¾iÄ‡, koji Ä‡e kasnijim stvaranjem Republike Srpske postati njenim predsjednikom, na skupštinskom zasjedanju neposredno prije poÄetka rata u BiH, obraÄ‡ajuÄ‡i se skupštinskom auditoriju, rekao slijedeÄ‡e: “Nemojte misliti da neÄ‡ete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod moÅ¾da u nestanak jer muslimanski narod ne moÅ¾e da se odbrani ako bude ratovao“.

Ova izjava je uz sve intenzivniji i narastajuÄ‡i nacionalizam nagovještavala, odnosno bila uvod u poÄetak rata u Bosni i Hercegovini, mada u tom momentu niko nije mogao ni zamisliti kakve Ä‡e posljedice nastupiti u bliskoj buduÄ‡nosti.

Osnovni zadatak elite jeste da se zloÄin genocida osmisli i planira. Poznata je Äinjenica da zloÄin genocida ne nastaje spontano, stihijski ili sluÄajno. U literaturi se najÄešÄ‡e spominje „NaÄertanije“ koje je saÄinio srpski sveštenik Ilija Garašanin 1844. godine, koji je u kasnijem periodu aktiviran i izraÅ¾en u memorandumu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu 1986. godine, Äija je suština stvaranje velike Srbije koja bi po tom konceptu bila etniÄki Äista (jednonacionalna drÅ¾ava) i obuvatala bi i teritoriju Bosne i Hercegovine.

Srpsko vodstvo je veÄ‡ poÄetkom 80-ih godina postavilo jugoslovenskim republikama zahtjeve:

1. poništenje svih konfederalnih elemenata Ustava iz 1974;

2. promjenu ustavnog poloÅ¾aja autonomnih pokrajina, jaÄanje centralizma i unitarizma i

3. jaÄanje jedinstvenog Saveza komunista Jugoslavije na raÄun samostalnih republiÄkih Saveza komunista.

Srbijanski politiÄari su punih 70 godina doÅ¾ivljavali Jugoslaviju kao svoju nacionalnu drÅ¾avu (unitarizam), a ne kao ugovorenu, ravnopravnu, višenacionalnu zajednicu .

Smatra se da je Dositej ObradoviÄ‡ (1740-1811), srpski pisac i ideolog, prvi izjednaÄio muslimane sa Turcima u djelu Å½ivot i prikljuÄenia, štampano 1783. godine, a u pismu Ljubaznom Haralampiju iz iste godine kaÅ¾e: „Kada se Turci-Osmanlije povuku, Bošnjaci Ä‡e se povratiti staroj vjeri i jeziku, jer se vjera moÅ¾e promijeniti, a jezik ne moÅ¾e“.

PoistovjeÄ‡ivanje Bošnjaka-muslimana sa Turcima evidentno je iz izjave komandanta VRS-a generala Ratka MladiÄ‡a prilikom ulaska srpskih snaga u Srebrenicu 1995. godine, u kojoj istiÄe: „Evo nas jedanaestog jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici uoÄi još jednog velikog praznika srpskog, poklanjamo srpskom narodu ovaj grad i napokon došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru“ , koja se emitovala, odnosno koju su prenijele televizijske kuÄ‡e. Ovo je izjava prvog i najodgovornijeg Äovjeka VRS-a u tom periodu u kojem se poÄinio genocid u Srebrenici, nakon Äega su se emitovali snimci izbezumljenih Å¾ena, djece, starih i iznemoglih koji su zatoÄeni na tom podruÄju. Nakon ulaska vojske Republike Srpske u Srebrenicu i slamanja vojnog otpora Armije BiH, nastao je haos u samom gradu, koji je rezultirao masovnim ubijanjem Bošnjaka-muslimana koje je presudom generalu Vojske Republike Srpske Radislavu KrstiÄ‡u okarakterisan i pravno formulisan, tj. nazvan pravim imenom - genocid.

Evo šta je, naprimjer, DraÅ¾a MihailoviÄ‡, organizator i komandant ÄetniÄkih odreda, 20. decembra 1941. godine u pisanim instrukcijama formuliranim u deset taÄaka, a upuÄ‡enim starješinama pojedinih ÄetniÄkih formacija, isticao kao svoje ratne ciljeve:

1. Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skriptom NJ.V. Petra II.

2. Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etniÄki Äistu u granicama Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Srema i BaÄke.

3. Bitka za ukljuÄivanje u naš drÅ¾avni Å¾ivot i svih još neosloboÄ‘enih slovenaÄkih teritorija pod Italijom i Nemcima, kao i Bugarske i severne Albanije sa Skadrom.

4. ÄŒišÄ‡enje drÅ¾avne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.

5. Stvoriti neposredne zajedniÄke granice izmeÄ‘u Srbije i Crne Gore, kao i izmeÄ‘u Srbije i Bosne, ÄišÄ‡enjem SandÅ¾aka od muslimanskog Å¾ivlja i Bosne od muslimanskog i hrvatskog Å¾ivlja.

6. Kazniti sve uopšte, i Muslimane koji su u tragiÄnim danima nemilosrdno uništavali naš narod.

7. Kazniti sve one koji su krivi za našu aprilsku katastrofu.

8. U krajevima, oÄišÄ‡enim od narodnih manjina i nenacionalnih elemenata, izvršiti naseljavanje Crnogoraca. U obzir dolaze siromašne, nacionalno ispravne i poštene porodice.

9. Osiguranje jednog takvog politiÄkog tela koji Ä‡e voditi drÅ¾avni brod smerom opštih narodnih teÅ¾nji i intereesa.

10. Ciljevi su ogromni, zato je borba toliko zahvalnija za one koji se bore za njeno ostvarenje.

Spomenute instrukcije artikulisane u deset taÄaka nedvosmisleno izraÅ¾avaju namjeru da se ostvari potpuna superiornost jednog naroda u odnosu na druge, a pogotovo se dovodi u pitanje opstanak manjinskih naroda. Osim toga, istiÄe se nacionalna homogenost u teritorijalnom smislu.

Suprotno tim idejama o velikoj Srbiji, hrvatski politiÄar i filozof Ante StarÄeviÄ‡ (1823-1896) zagovara da se na tim prostorima stvori moÄ‡na Hrvatska, ali opet bez Bosne i Hercegovine i Bošnjaka, jer na Balkanu postoje samo dvije nacije - Hrvati i Bugari, a Slovenci su planinski ili NoriÄni Hrvati, dok za Srbe kaÅ¾e da se taj naziv moÅ¾e koristiti za „neÄistu pasminu raznovrsnog porijekla“.

Negacija Bosne i Hercegovine kao suverene drÅ¾ave, kao i teritorijalne (osvajaÄke) pretenzije, evidentne su i iz slijedeÄ‡ih citata:

„...mi smo nacionalno-politiÄki opasna zemlja... Svijet treba da zna i da se uvjeri da Srbija moÅ¾e da operiše s mnogo veÄ‡om cjelinom no što je njena teritorija. Od Srbije mogu da poÄ‘u najveÄ‡e teritorijalne transformacije. Ne treba prezati od toga da se taj strah ulije u svijet ako je korisno za naše nacionalne interese...“ (Jovan CvijiÄ‡,1909)

„...Srbi moraju imati hegemoniju na Balkanu, a da imaju hegemoniju na Balkanu, moraju prethodno da imaju hegemoniju u Jugoslaviji... a moÄ‡i Ä‡e to uÄiniti samo ako budu okupljeni u homogenoj Srbiji i u okviru Jugoslavije koju Ä‡e zadahnuti svojim duhom i dati joj svoj peÄat...“ (Stevan MoljeviÄ‡,1941)

„...Srpski narod Ä‡e Å¾ivjeti u jednoj drÅ¾avi...“ (Slobodan MiloševiÄ‡,1991)

“...Ja vam kaÅ¾em, kakva god Bosna bude, u srpskim krajevima i srpskom selu nijedan muslimanski temelj se neÄ‡e zakopati, jer Ä‡emo mi dati uputstvo Srbima da ne smiju prodavati muslimanima zemlju. Prvi temelji, koji se zakopaju, letjeÄ‡e u vazduh...“ (dr. Radovan KaradÅ¾iÄ‡, 1991)

“...Bez Bosne i Hercegovine hrvatska drÅ¾ava bila bi prostorno unakaÅ¾ena i gotovo prekinuta, ne bi imala pravoga jedinstva ni zaokruÅ¾enosti. Hrvatska bez Herceg-Bosne, kako je jedanput mudro rekao Ante RadiÄ‡, ideolog HSS-a, bila bi sliÄna jednoj polovini kruha kojemu je izrezana sredina i ostala samo vanjska kora...“ (Krunoslav DraganoviÄ‡ i Dominik MandiÄ‡ u knizi „Herceg-Bosna i Hrvatska“)

“...Bosna nije nacija, nema ni prava ni povijest nacije. Nacija je zemlja, ali je i rasa i krv, a takozvanu Bosnu naseljava nekoliko rasa i krvi. Kako bi neki iz te miješane i neÄiste etniÄke situacije htjeli oblikovati cjelinu. Ne, gospodo, ne! Bosna mora nestati...“ (Iz svjedoÄenja o TuÄ‘manovom stavu prema Bosni, francuski filozof Bernard Henry Levy u knjizi „Ljiljani i pepeo - Dnevnik pisca u bosanskom ratu“)

“...sa cjelovitom Bosnom mi bismo izgubili Bosnu u potpunosti, Äitava Bosna bila bi protiv nas. Ali, na ovaj naÄin mi Ä‡emo imati, slušajte, granice hrvatske drÅ¾ave kakve moÅ¾da nikada u povijesti nismo imali... pa ne bi se oni (HVO) mogli odrÅ¾ati da im nismo pomagali, jasno. A, imamo i sa AbdiÄ‡em sporazum da, ako doÄ‘e do razlaza, odnosno kada doÄ‘e do razlaza, da ta zapadna Bosna je sastavni dio Hrvatske...“ (Franjo TuÄ‘man, stenogram od 6. novembra 1993 /“Dani“,15. XI 2002)

Navedeni citati po svom sadrÅ¾aju nedvosmisleno zanemaruju i osporavaju vremensko postojanje Bosne i Hercegovine sa svim elementima drÅ¾ave, iako BiH nikada nije imala ovakav ili sliÄan odnos prema susjednim zemljama.

Ante MarkoviÄ‡ je tokom svog glavnog svjedoÄenja u Haškom tribunalu rekao da je 1991. godine iz više izvora Äuo za sastanak MiloševiÄ‡ - TuÄ‘man u KaraÄ‘orÄ‘evu, na kojem je dogovorena podjela BiH. U direktnim razgovorima koje je sam zatraÅ¾io, obojica su mu priznala da je istina šta se govori za KaraÄ‘orÄ‘evo. TraÅ¾io sam da razgovaram s obojicom i sreli smo se odvojeno, u Beogradu i Zagrebu. Ja sam im otvoreno rekao šta sam doznao. I jedan i drugi su potvrdili da su se dogovorili da podijele BiH. MiloševiÄ‡ mi je to odmah rekao, a TuÄ‘manu je trebalo mnogo više vremena, kazao je MarkoviÄ‡.

Ideje i politiÄki koncepti koji naglašavaju i insistiraju superiornost jednog naroda u odnosu na drugi ili druge, te nacionalna, etniÄka, vjerska razliÄitost i pripadnost kao osnovni kriterij i mjerilo vrednovanja Äovjeka, odnosno ljudi koji egzistiraju na odreÄ‘enom teritoriju, predstavljaju latentnu opasnost koja u odreÄ‘enom periodu, ovisno o odreÄ‘enim društvenim okolnostima, moÅ¾e prouzrokovati ekstremne destruktivne ljudske radnje od pojedinaca, odreÄ‘enih grupa, itd. Ovakva shvatanja zanemaruju meÄ‘unarodnopravni subjektivitet drÅ¾ave Bosne i Hercegovine i ne uvaÅ¾avaju univerzalna ljudska prava i slobode graÄ‘ana, te neposredno ugroÅ¾avaju, prvenstveno jednakost i ravnopravnost graÄ‘ana, bez obzira na nacionalnu, etniÄku, vjersku pripadnost. Stoga, multietniÄki demografski mozaik BiH treba promatrati kao prednost, a ne obrnuto. Zloupotreba nauke radi afirmacije i proklamovanja odreÄ‘ene ideologije, tj. u sluÄajevima kada ideologija mijenja nauÄno-istraÅ¾ivaÄki rad u ostvarivanju svojih ciljeva i interesa koji neposredno zadiru u prava i slobode drugog bezbroj puta se pokazala opasnom i štetnom.

4. Mediji i genocid

Od nadleÅ¾nih sudova u Bosni i Hercegovini kao ni od Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju nije do sada donesena nijedna osuÄ‘ujuÄ‡a presuda koja tretira govor mrÅ¾nje, iako se u zadnje vrijeme sve više aktualizira kriviÄna odgovornost novinara od 1992. do 1995. godine i sve intenzivnije postavljaju pitanja koja se neposredno odnose na ulogu medija u kontekstu poticanja na zloÄin.

Od 1991. do 1995. godine na podruÄju bivše Jugoslavije bili smo suoÄeni sa brojnim javnim oblicima izraÅ¾avanja i prenošenja mrÅ¾nje, te poticanja na zloÄine. Mediji su korišteni i za podsticanje mrÅ¾nje i nasilja i za ratnu propagandu. Potrebno je razlikovati zabranjeni govor mrÅ¾nje od dozvoljenih oblika ratne propagande. Postoje posebni testovi kojima se moÅ¾e utvrdili razlika izmeÄ‘u govora mrÅ¾nje i ratne propagande, zabranjenog i dozvoljenog oblika. TakoÄ‘er, postoje meÄ‘unarodne konvencije koje relugiraju legitmno prihvaÄ‡eni sadrÅ¾aj ratne propagande. Svaki oblik propagande koji ukljuÄuje opravdanje etniÄke ili vjerske supremacije jedne grupe nad drugom je neminovno zabranjeni i kaÅ¾njivi oblik.

Nacionalna diferencijacija u Bosni i Hercegovini podrazumijevala je formiranje pojednih nacionalnih medija koji Ä‡e „objektivno“ informisati javnost, odnosno „svoje graÄ‘ane“ o tekuÄ‡im aktuelnostima. Sasvim je za oÄekivati da u ratnom periodu elektronski mediji imaju superiorniju ulogu i znaÄaj u odnosu na pisane, prije svega zbog znatne ograniÄenosti slobode kretanja graÄ‘ana uopšte i nemoguÄ‡nosti saobraÄ‡ajne komunikacije izmeÄ‘u linija razgraniÄenja. Medijska manipulacija graÄ‘anima zasnovana na govoru mrÅ¾nje u ratnom periodu koji sam po sebi podrazumijeva oÄaj, strah, beznaÄ‘e, potiÄe na akciju izraÅ¾enu u destruktivnim ljudskim ponašanjima. Ne treba zanemariti Äinjenicu da u ratnim uslovima najÄešÄ‡e vojne i civilne vlasti imaju znaÄajnu ili ponekad potpunu kontrolu nad medijima, što predstavlja oteÅ¾avajuÄ‡u okolnost u vezi sa objektivnim, nepristrasnim i profesionalnim informisanjem. TakoÄ‘er, u pojedinim izvještajima evidentna je generalizacija ljudi, odnosno identifikacija ljudi po osnovu njihove nacionalne, etniÄke, rasne ili vjerske pripadnosti kao jedinom i najvaÅ¾nijem kriteriju, što se u svakodnem Å¾ivotu pojednostavilo na jeziÄku upotrebu „mi i oni“, „naši i njihovi“ itd.

Interesantan je izvještaj Rade ÄokiÄ‡, novinarke Radio-televizije Srbije za vrijeme rata u Bosni i Hercegovini, u kojem navodi: Muslimanski ekstremisti dosetili su se valjda najstraviÄnijeg naÄina muÄenja na planeti. Protekle noÄ‡i srpsku nejaÄ Å¾ivu su bacali u kaveze lavovima u zoološkom vrtu Pionirska dolina, tvrdi srpska straÅ¾a sa Kromolja.

Ovakve i sliÄne interpretacije, odnosno izvještavanja graÄ‘ana putem radio-televizijskog servisa navedene novinarke, najvjerovatnije da je poticalo i motivisalo, izmeÄ‘u ostalih, i srpske dobrovoljce, pripadnike paravojnih formacija iz Srbije na vojni angaÅ¾man u Bosni i Hercegovini, Äije su posljedice poznate. Neprovjerene, neistinite i poluistinite informacije su bile dodatni stimulans za manipulaciju i uticale su na stvaranje veÄ‡eg emotivno-ratnog i patriotskog naboja koji je rezultirao ratnim zloÄinima na terenu.

Medijski uticaj (elektronskih i pisanih) na ukupna dešavanja u svakodnevnom Å¾ivotu graÄ‘ana u mirnodobskim uslovima Å¾ivljenja je ogroman, pa tako i u ratnim okolnostima, kada je interes svakog Äovjeka za dobijanjem taÄne informacije izraÅ¾eniji i to iz vrlo jednostavnog razloga što se takve informacije vrlo Äesto odnose na samu egzistenciju, poÄev od uobiÄajenih, tj. svakodnevnih informacija u vezi sa npr. napajanjem elektriÄnom energijom i plinom, do izvještaja sa ratišta, politiÄkih pregovora itd. U ratnom periodu mediji, pogotovo elektronski, imaju moguÄ‡nost da utiÄu, tj. da iskoriste raspoloÅ¾ive kapacitete i resurse da sprijeÄe ili bar pokušaju (potpuno ili djelimiÄno) svaki oblik kriminalnog ponašanja i isto tako da podstiÄu, podrÅ¾avaju i afirmišu kriminalna ponašanja, pa tako i zloÄin genocida.

Tako, npr. uloga medija u Prijedoru na poÄetku rata u tom gradu bila je tema specijalnog izvještaja Komisije eksperata Ujedinjenih naroda, koji je objavljen 1994. godine. Pored ostalog, u izvještaju stoji da su sredstava za širenje propagande u tom gradu bili lokalni radio, te novina “Kozarski vjesnik”. Na osnovu iskaza svjedoka Sud (haški) je zakljuÄio da se na lokalnom radiju u Prijedoru kao sinonimi za nesrpsko stanovništvo korišteni izrazi poput ustaše, mudÅ¾ahedini i zelene beretke, izrazi koji su dio jezika mrÅ¾nje kojim se koristila propaganda u ratu.

Da bi podstrekavanje na genocid predstavljalo zloÄin, ono, saglasno sa meÄ‘unarodnim pravom, mora da bude ne samo neposredno nego i javno. Podstrekavanje na genocid je kaÅ¾njivo Äak i ako mu ne usledi izvršenje.

Mediji u tom smislu su pogodni, jer upravo zbog same prirode posla omoguÄ‡avaju da se ispune navedena dva uslova neposrednosti i javnosti te utiÄu na neodreÄ‘eni broj ljudi.

Statutima ad hoc meÄ‘unarodnih kaznenih sudova za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Ruandu (MKSR), te Statutom stalnog MeÄ‘unarodnog kaznenog suda (MKS) predviÄ‘a se kaÅ¾njavanje poticanja – ukljuÄujuÄ‡i i verbalnog, na neki od zloÄina nad kojima sudovi imaju nadleÅ¾nost. U Älanu 4. Statuta MKSJ-a kaznenim djelom smatra "direktno i javno poticanje na djelo genocida", dok Statut MKS-a individualnom kaznenom odgovornošÄ‡u smatra svako "nareÄ‘ivanje, olakšavanje, nagovaranje ili poticanje na (takav) zloÄin koji se dogodio ili je bio planiran" (Älan 25). Isto tako u Älanu 2. Statuta Suda za Ruandu kaznenim djelom smatra se i svako "direktno i javno pozivanje na genocid". U skladu sa ovom odredbom ovaj sud je po prvi put nakon suÄ‘enja za nacistiÄke ratne zloÄine u Nuremburgu osudio govor mrÅ¾nje, kada je dva radijska i jednog novinskog rukovoditelja osudio na doÅ¾ivotni zatvor jer su putem svojih medija svakodnevno poticali genocid. Ferdinand Nahimana, Jean Bosco Barayagwiza i Hassan Ngeze su osuÄ‘eni za genocid, podstrakivanje genocida i zloÄin protiv ÄovjeÄnosti jer su „širili informacije i propagandu koja je doprinijela ubistvima i mrÅ¾nji izmeÄ‘u Tutsija i Hutua“, kako je navedeno u presudi.

Kada je u pitanju odgovornost medija u BiH u kontekstu direktnog i javnog poticanja na djelo genocid, nemamo nijednu pravosnaÅ¾nu presudu koja bi mogla biti osnov za analizu, iako su mediji imali znatan uticaj na na kreiranje svijesti kod graÄ‘ana. Sama Äinjenica da su u periodu 1992-1995. svi vaÅ¾niji dogaÄ‘aji medijski propraÄ‡eni i zadokumentovani upuÄ‡uje na dilemu da li su i u kojoj mjeri uticali na straviÄne dogaÄ‘aje, a pogotovo na genocid poÄinjen u Srebrenici. Iako je ovo pitanje i psihološkog karaktera, potrebno mu je dati i kriviÄnopravnu dimenziju u odreÄ‘enim situacijama.

5. Pasivan odnos meÄ‘unarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini

Na Zapadu se opÄ‡enito smatra da su nedavni ratovi u Hrvatskoj i Bosni bili etniÄki sukobi, nastali kljuÄanjem opskurnih, ali Å¾ilavih etniÄkih mrÅ¾nji meÄ‘u lokalnim stanovništvom. Diskurs o vjekovnim etniÄkim mrÅ¾njama, kao karakterizacija povijesti ovih regiona, uveliko je pogrešan; nikad nije bilo etniÄkih ratova u drevnoj povijesti Bosne i Hrvatske, a jedini sukobi koji su u sebi dijelom nosili etniÄki karakter su oni savremeni, nastali u veoma posebnim geopolitiÄkim uslovima (Drugi svjetski rat, prije svega).

Odnos meÄ‘unarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini u periodu 1992-1995. godina moÅ¾e se uopšteno okarakterisati kao pasivan odnos u pogledu spreÄavanja ljudskih destruktivnih ponašanja koja su u julu 1995. godine u opÄ‡ini Srebrenica prerasla u zloÄin genocida. Naime, meÄ‘unarodna zajednica je u promatranom periodu svoj angaÅ¾man u BiH orijentisala uglavnom na dostavu humanitarne pomoÄ‡i (hrane, lijekova, sanitetskog materijala, odjeÄ‡e, obuÄ‡e itd.), što nije zanemarivo u ratnim uslovima Å¾ivljenja, ali je zanemarivo ili beznaÄajno kada je u pitanju fiziÄki opstanak ljudi iz veoma prostog razloga što ubijenom Äovjeku ili skupini (grupi) ljudi hrana, lijekovi i sliÄna pomoÄ‡ i podrška nemaju nikakvog znaÄaja. Promatranje cjelokupne situacije u BiH, iskljuÄivo kao humanitarnog sluÄaja, bio je apsolutno pogrešan pristup meÄ‘unarodne zajednice.

IzmeÄ‘u ljeta 1991. i zime 1995. godine ljudi širom svijeta gledali su horor i divljaštvo koji su otpoÄeli u bivšoj Jugoslaviji. Gradovi i sela izbrisani su sa lica zemlje, muškarci i Å¾ene silovani, terorizirani u smještajnim logorima, bespomoÄ‡ni graÄ‘ani masakrirani, a milioni ljudi prisiljeni da napuste svoje domove u tzv. kampanji etniÄkog ÄišÄ‡enja.

ZakljuÄak konferencija o miru, odrÅ¾ane u Londonu 20. avgusta 1992. godine, od koje se puno oÄekivalo, jeste da se rat mora odmah obustaviti te je u tom pogledu formiran Komitet na Äijem Äelu se nalazio Syris Vance (Sajrus Vens) i David Oven (Dejvid Oven) koji Ä‡e nadzirati i voditi pregovore o miru.

Pokušaj mirovnog posredovanja i rješavanje spornih pitanja koja su se odnosila na ustavno-pravno ustrojstvo, u ranoj fazi rata u BiH, od meÄ‘unarodne zajednice sadrÅ¾ano u Vens - Ovenovom planu je okonÄao bez uspjeha. TakoÄ‘er, meÄ‘unarodni apeli da se rat zaustavi nisu urodili plodom, veÄ‡ naprotiv, postao je suroviji, bezobzirniji i što je najvaÅ¾nije, nije se Äak ni nazirao kraj svim ljudskim strahotama. VeÄ‡ tada je bilo više nego jasno da opštecivilizacijski napori i nastojanja mirovnog karaktera nisu dovoljni da se sprijeÄi ili prekine rat u BiH, a samim tim zloÄin genocida. Sve prijetnje politiÄkim i ekonomskim mjerama su bile beznaÄajne i beskorisne.

Zabrinjava Äinjenica da je podruÄje Srebrenice, na kojem je poÄinjen genocid nad muslimanima iskljuÄivo radi njihove pripadnosti, imalo status zaštiÄ‡ene zone od UN-a, kao univerzalne meÄ‘unarodne organizacije. Na navedenom podruÄju bio je stacioniran Holandski bataljon plavih šljemova, Äija je oruÅ¾ana snaga bila zanemariva u odnosu na srpske snage stacionirane oko Srebrenice neposredno prije napada. UvaÅ¾avajuÄ‡i naprijed navedeni nesrazmjer izmeÄ‘u srpskih snaga (VRS) i Holandskog bataljona plavih šljemova, iskljuÄena je svaka moguÄ‡nost preduzimanja odgovarajuÄ‡ih mjera i radnji usmjerenih na spreÄavanje genocida u zaštiÄ‡enoj zoni Srebrenica, tako da se angaÅ¾man plavih šljemova sveo na nijemo posmatranje i apsolutnu nemoÄ‡. Najbolja ilustracija nemoÄ‡i jeste reakcija Tadeuša Mazovjeckog, specijalnog izvještaÄa Komisije za ljudska prava UN-a o situaciji na teritoriji bivše Jugoslavije, koji je kazao da 1995. godine nije mogao doÄ‡i u Srebrenicu, ali da je tada imao priliku vidjeti hiljade prognanih ljudi koji su utoÄište našli na Tuzlanskom aerodromu. Bile su tu Å¾ene, djeca, ranjeni muškarci, koji su uspjeli pobjeÄ‡i preko šuma. U razgovoru s njima shvatio sam šta trebam Äiniti. OdluÄio sam, nakon nekoliko izvještaja koje sam prosljeÄ‘ivao raznim tijelima UN-a, da je jedino što mi je preostalo kako bih pomogao ovim ljudima javno davanje ostavke na funkciju koju mi je dala Komisija za ljudska prava. Ovo je bio svjestan protest - kazao je Mazovjecki.

Odgovor meÄ‘unarodne zajednice na sve kompleksniju situaciju u BiH, koja se manifestovala masovnim kršenjem osnovnih ljudskih prava i sloboda te namjerom da se odreÄ‘ena grupa potpuno ili djelimiÄno uništi, neprimjeren je i nesrazmjeran. Kada miroljubiva nastojanja, mirovni i politiÄki pregovori, apeli i sl. ne urode plodom, tj. ne poluÄe Å¾eljeni rezultat, sasvim je realno oÄekivati da se primijene efikasne i konkretnije mjere i radnje koje Ä‡e biti ekvivalentne potencijalnoj ili veÄ‡ neposrednoj opasnosti u smislu prevencije nastanka zloÄina genocida. To podrazumijeva preduzimanje vojne intervencije, odnosno upotrebu oruÅ¾ane sile od meÄ‘unarodne zajednice, uz upotrebu svih raspoloÅ¾ivih vojno-oruÅ¾anih, logistiÄkih, tehniÄko-tehnoloških i kadrovskih resursa i kapaciteta, iskljuÄivo radi spreÄavanja nastanka zloÄina genocida na bilo kojem podruÄju i prema bilo kojoj (nacionalnoj, etniÄkoj, vjerskoj) grupi u BiH, vodeÄ‡i pri tome brigu da vojna intervencija bude pripremljena, planirana, organizovana i realizovana na naÄin da se šteta u bilo kojem smislu svede na najmanju moguÄ‡u mjeru.

Hanno Graf von Kielmansegg, bivši šef NATO-ove vojne grupe Sjever, 12.7.1995. godine meÄ‘unarodnoj zajednici predbacio je da je u Srebrenici poÄinila neoprostiv zloÄin, a svjetskom Savjetu sigurnosti podastrla dogovorenu stvar.

MeÄ‘unarodna zajednica i javnost uopšte o straviÄnim dogaÄ‘ajima u BiH informisana je na više naÄina, od kojih su najvaÅ¾niji slijedeÄ‡i izvori sazanja:

- putem sredstava medija (domaÄ‡ih i inostranih);

- putem predstavnika meÄ‘unarodne zajednice koji su bili prisutni u Bosni i Hercegovini, po raznim osnovama (humanitarni, vojni, politiÄki i dr. predstavnici)

- putem izvještaja, apela za pomoÄ‡ i sl. od domaÄ‡ih institucija (vladinih i nevladinih organizacija).

Stradanje Bošnjaka - civila u Srebrenici 1995. godine, koji su bili zaštiÄ‡eni od UN-a, otvorilo je pitanje kriviÄne i graÄ‘anske odgovornosti UN-a kao pravnog lica i visokih duÅ¾nosnika UN-a. Kada je u pitanju krivnja UN-a, pored graÄ‘anske odgovornosti, sa moralne strane uputno je razmišljati o obrazovanju sui generis suda, poput Raselovog suda, Suda Å¾rtve ili BošnjaÄkog suda kojim bi se utvrdila moralna odgovornost UN-a za zloÄine nad Bošnjacima koji su u izvjesnom smislu bili lišeni prava na efikasnu odbranu krivnjom UN-a.

Iz više raspoloÅ¾ivih izvora saznanja meÄ‘unarodna zajednica je imala cjelokupan uvid na ukupna dešavanja, tako da je bilo realno oÄekivati od nje da se putem nadleÅ¾nih tijela izvrši realna i struÄna sigurnosna procjena i prognostika u pogledu buduÄ‡ih planiranih i neplaniranih aktivnosti, koji bi na kraju rezultirali preduzimanjem odreÄ‘enih aktivnosti u pogledu spreÄavanja najstrašnijeg zloÄina, tj. zloÄina genocid. TakoÄ‘er, nameÄ‡e se i dilema u vezi sa angaÅ¾manom obavještajnih sluÅ¾bi najuticajnijih zemalja meÄ‘unarodne zajednice, pogotovo ako se uzmu u obzir njihove tehniÄko-tehnološke, kadrovske i druge moguÄ‡nosti ovih sluÅ¾bi u pogledu prikupljanja relevantnih sigurnosnih informacija u vezi sa dogaÄ‘ajima u BiH, koje su upuÄ‡ivale na moguÄ‡nost poÄinjenja genocida.

MeÄ‘unarodna zajednica, posebno birokrate u vladinim uredima i raznim tijelima UN-a, visokopozicionirani politiÄki predstavnici najuticajnijih zemalja (evropski ministri vanjskih poslova i dr.) u odnosu na dogaÄ‘aje u BiH i potrebu preduzimanja efikasnih aktivnosti na spreÄavanju zloÄina genocida u Srebrenici podigli su „muro di goma“, gumeni zid o koji se sve odbija, ali koji je naÄinjen da to tako ne izgleda. Vrlo Äesto se dogaÄ‘a da se vaše rijeÄi, kad moÄ‡nim ljudima pristupite s nekom nedobrodošlom molbom ili zahtjevom, odbijaju od njega kao od zida. ÄŒini vam se da Äujete ono što Å¾elite Äuti. ÄŒak vam se moÅ¾e uÄiniti da vaši napori donose ploda te da je rijeÄ o pravoj stvari.

Deklarativna zalaganja, nastojanja i obeÄ‡anja bez konkretnih aktivnosti su beznaÄajna, kontraproduktivna jer se najÄešÄ‡e samo gubi vrijeme koje je u ovakvim situacijama dragocjeno. Vrijeme predstavlja znaÄajan faktor u ratnim sukobima tako da svaki nepotreban gubitak vremena u pogledu blagovremenog djelovanja u cilju prevencije ili zaustavljanja genocidnih radnji, ukoliko su veÄ‡ zapoÄete, prouzrokuje veÄ‡e i teÅ¾e genocidne posljedice po ljudski rod uopšte.

Ako ljudska zajednica ili neka od zajednica drÅ¾ava koje su stvorili Europljani, ikada bude pokazala, a morat Ä‡e pokazati, interes i za istinu o svojoj ulozi i istinu i tome što je ona donijela narodu Bosne i Hercegovine, tada neÄ‡e biti moguÄ‡e mimoiÄ‡i ni osudu uÅ¾asnog nemorala i cinizma politike Äiji su protagonisti bili Francois Mitterand, John Major, Butros Butros Ghali i njihovi saradnici i nasljednici, sve do kraja rata.

Navedena konstatacija akademika FilipoviÄ‡a moÅ¾e bar biti od velike koristi kao preventivna poruka za eventualno neke sliÄne situacije u buduÄ‡em periodu, na bilo kojem ratom pogoÄ‘enom prostoru, kako bi se spasili ljudski Å¾ivoti i zagarantovao opstanak ljudskim grupama koje su neposredno ugroÅ¾ene. Ukoliko postoji uÅ¾asni nemoral i cinizam politike, onda je vrlo mala vjerovatnoÄ‡a da Ä‡e se preduzeti odgovarajuÄ‡e aktivnosti usmjerene na spreÄavanje i kaÅ¾njavanje zloÄina genocid. Stoga je potrebno zloÄin genocida promatrati, prije svega iskljuÄivo kao pravni institut u uÅ¾em smislu, a tek onda kao društvenu pojavu u širem smislu.

VI. GENOCID U SREBRENICI

Neposredno nakon završetka Drugog svjetskog rata, Äije su posljedice šokirale ÄovjeÄanstvo, poÄinju nauÄna istraÅ¾ivanja koja su prvenstveno orijentisana na blagovremeno prepoznavanje genocida, te iznalaÅ¾enju najefikasnijih mehanizama zaštite ljudskog roda u kontekstu spreÄavanja najstrašnijeg zloÄina. NauÄni napori i nastojanja u tom smislu nisu dali konkretnije rezultate, s obzirom na to da genocid u Bosni i Hercegovini nije na vrijeme prepoznat, niti su preduzete efikasne mjere koje bi blagovremeno sprijeÄile ponašanja i aktivnosti koje su kasnije prerasle u genocid. Genocid u Srebrenici postao je jedno veliko razoÄarenje, kako za domaÄ‡u tako i za svjetsku intelektualnu elitu i ispostavlja se da su sve aktivnosti usmjerene na spreÄavanje genocida kao društvene i pravne pojave, nakon okonÄanja Drugog svjetskog rata do raspada bivše SFRJ, bile uzaludne, nedovoljne, beskorisne.

Ako se to poveÅ¾e sa shvatanjem antropologa Ashlya Montauga, koji tvrdi da se u svijetu svake godine vode tri ratna sukoba (ili preciznije 2,6) u kojima ima elemenata genocida , zabrinutost postaje veÄ‡a.

Pravi preokret na MKSJ-u nastupio je nakon uhiÄ‡enja DraÅ¾ena ErdemoviÄ‡a u travnju 1996. i njegovog priznanja krivice za suuÄešÄ‡e u strijeljanju oko 1.200 zarobljenika iz Srebrenice 16. srpnja 1995. na vojnom poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilica (Zvornik). ErdemoviÄ‡ je, naime, u svom iskazu dao informacije od neprocjenjive vrijednosti za rekonstrukciju masovnog zloÄina nakon pada Srebrenice, kada je ubijeno oko 8.000 zarobljenih muškaraca, djeÄaka i staraca. Njegov iskaz je znatno doprinio podizanju optuÅ¾nice protiv komandanta Drinskog korpusa Radislava KrstiÄ‡a (1998); postepeno se dokazna baza ukrupnjavala i daljnji poÄinitelji su bili optuÅ¾eni u tzv. 2. srebreniÄkom procesu (Vidoje BlagojeviÄ‡ i Dragan JokiÄ‡ te još dva oficira VRS-a), a optuÅ¾nica je bila otpeÄaÄ‡ena u listopadu 2001.

DraÅ¾en ErdemoviÄ‡ svjedoÄio je za optuÅ¾bu u predmetu KrstiÄ‡ i u svom je iskazu spomenuo i sljedeÄ‡e:

Ljudima ispred nas je nareÄ‘eno da se okrenu leÄ‘ima prema nama. Nakon što su nam okrenuli leÄ‘a, mi smo u njih pucali. Izdana nam je naredba da pucamo.

Navedeni citat sadrÅ¾i rijeÄ naredba, što je od ogromnog znaÄaja jer samim tim podrazumijeva da postoji naredbodavac, kao i da upuÄ‡uje na element organizovanosti izvršenja zloÄina genocid. Dakle, nije u pitanju pojedinac koji je odluÄio sam da izvrši zloÄin genocida, veÄ‡ se radi o mnoÅ¾ini, tj. bilo ih je više koji su bili egzekutori ili izvršioci te da je postojala naredba od lica koje je bilo u situaciji (poziciji) da nareÄ‘uje. To dalje za sobom povlaÄi i komandnu odgovornost.

Genocid u Bosni i Hercegovini je za sada lokalizovan u geografskom smislu na podruÄje opÄ‡ine Srebrenica i vremenski ograniÄen (juli 1995. godine).

Ovo je notorna Äinjenica koja se u BiH mora prihvatiti i uvaÅ¾avati kao takva. Svako drugo shvatanje ili interpretacije dogaÄ‘aja u Srebrenici u julu 1995. godine koje ne odgovaraju pravosudnoj istini utvrÄ‘enoj od meÄ‘unarodnog ili domaÄ‡eg pravosuÄ‘a, mogu dovesti u pitanje kredibilitet tog istog pravosuÄ‘a i veoma negativne konsekvence.

Pretresno vijeÄ‡e Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju je generala KrstiÄ‡a proglasilo krivim za genocid, za progon putem ubistava, okrutnog i neÄovjeÄnog postupanja, terorisanja civilnog stanovništva, prisilnog premještanja i uništavanja liÄne imovine, za ubistvo kao kršenje zakona i obiÄaja ratovanja te je osuÄ‘en na Äetrdeset šest godina zatvora. S tim u vezi, MeÄ‘unarodni kriviÄni sud za bivšu Jugoslaviju prvi i jedini put do sada je pravosnaÅ¾no potvrdio genocid u Srebrenici presudom Å½albenog vijeÄ‡a protiv generala Vojske Republike Srpske Radislava KrstiÄ‡a koji je 19. aprila 2004. osuÄ‘en na 35 godina zatvora za „pomaganje i podrÅ¾avanje u genocidu, ubistva (kršenje zakona i obiÄaja ratovanja), istrebljenje i progon (zloÄini protiv ÄovjeÄnosti)“.

U optuÅ¾nici od 30. oktobra 1998. godine Radoslav KrstiÄ‡ optuÅ¾en je za genocid, zloÄin protiv humanosti i ratne zloÄine izvršene izmeÄ‘u 11. juna i 11. novembra 1995. godine na podruÄju Srebrenice.

Nijedan opis ne moÅ¾e doÄarati uÅ¾as dogaÄ‘aja koji su se u Srebrenici odigrali tokom tih devet dana od 10. do 19. jula 1995, kao ni svu teÅ¾inu saznanja da se Äovjek pod pritiskom rata moÅ¾e srozati na takva zvjerstva. Tokom nešto više od sedmice, hiljade Å¾ivota su ugašene, nepopravljivo narušene ili jednostavno izbrisane sa stranica istorije. Pretresno vijeÄ‡e istoriÄarima i socijalnim psiholozima prepušta da izmjere pravu dubinu te epizode balkanskog sukoba i da ispitaju duboko ukorijenjene uzroke.

Posebno vaÅ¾no je istaÄ‡i da je u aprilu 1993. godine Savjet sigurnosti formirao sigurnosne zone koje su bile pod zaštitom UN-a, meÄ‘u kojima je u jugoistoÄnom dijelu drÅ¾ave pored Å½epe, GoraÅ¾da i Srebrenica , s obzirom na to da se u kasnijem periodu navedena „zaštita“ pokazala kao beznaÄajna i apsurdna pred vojnim napadima srpskih snaga. U Srebrenici je, pored domicijelnog stanovništva, pronašao utoÄište poÄetkom rata i znaÄajan broj bošnjaÄko-muslimanskog stanovništva iz susjednih opÄ‡ina Bratunac, Vlasenica, Zvornik (srednje Podrinje), uslijed ratnih okolnosti ili preciznije etniÄkog ÄišÄ‡enja, tako da je prije zauzimanja od VRS-a u njoj Å¾ivjelo oko Äetrdeset hiljada Bošnjaka-muslimana.

Srebrenica je bila vaÅ¾na i imala je poseban znaÄaj s geostrateškog aspekta za Bošnjake-muslimane jer je ovo podruÄje bilo jedini dio pod vojnom kontrolom ARBiH, kao i za voÄ‘e bosanskih Srba jer je vojna kontrola nad ovim podruÄjem znaÄila ÄišÄ‡enje Äitave regije od muslimanskog stanovništva i povezivanje Republike Srpske sa Srbijom.

Geografski poloÅ¾aj Srebrenice

Naime, Drinski korpus VRS-a, Äiji je komandant bio general-major Radislav KrstiÄ‡, 11. jula 1995. godine, nakon pojaÄanih vojnih napada, susreÄ‡uÄ‡i se sa nedovoljnim vojnim otporom Armije BiH, zauzeo je Srebrenicu. Ulazak srpskih vojnih snaga u Srebrenicu, prije svega vojnog komandanta Ratka MladiÄ‡a, mediji iz RS-a su interpretirali kao „osloboÄ‘enje Srebrenice“. Muslimanske Å¾ene, djeca, starci pobjegli su u bazu UN-a, sjeverno od Srebrenice, gdje je bio smješten Holandski bataljon, Äiji pripadnici objektivno nisu mogli uticati na slijed dogaÄ‘aja u smislu vlastitih vojnih moguÄ‡nosti. Srpske vojne snage bile su neuporedivo nadmoÄ‡nije u vojnom smislu, tako da su pripadnici Holandskog bataljona, stacionirani u Srebrenici, nemoÄ‡no posmatrali ono što se dogaÄ‘alo u njihovoj neposrednoj blizini. VeÄ‡i broj muškaraca pokušao je pobjeÄ‡i preko šuma u pravcu Tuzle koja je u tom periodu bila sigurno utoÄište i pod vojnom kontrolom Armije BiH. Još se ne zna taÄan broj stradalih muslimana koji su na putu prema Tuzli uhvaÄ‡eni i ubijeni od srpskih vojnih snaga, ali se taj broj kreÄ‡e izmeÄ‘u sedam i osam hiljada. Dodatni problem je što se odreÄ‘eni broj smrtno stradalih lica, kako na podruÄju Srebrenice tako i u cijeloj Bosni i Hercegovini, neÄ‡e moÄ‡i identifikovati, s obzirom na naÄin nasilne smrti (npr. lica koja su ubijena, a zatim zapaljena, lica koja su zaklana i baÄena u rijeku i sl.).

MeÄ‘utim, rad Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju nije okonÄan, s obzirom na to da je pred njim obiman posao. U tom smislu, posebnu paÅ¾nju svakako da zavreÄ‘uju optuÅ¾nice za genocid protiv Radovana KaradÅ¾iÄ‡a, bivšeg predsjednika Republike Srpske, koji je 2008. godine uhapšen u Srbiji pod pseudonimom dr. Dragan DabiÄ‡ i nalazi se u pritvoru Haškog tribunala, te Ratka MladiÄ‡a, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je još u bjekstvu. Opšteusvojeno je mišljenje da se radi o dvojici najuticajnijih civilnih i vojnih liÄnosti u Republici Srpskoj od 1992. do 1995. godine, kada su poÄinjeni najmonstruozniji zloÄini (meÄ‘unarodna kriviÄna djela), prije svega nad Bošnjacima-muslimanima, s obzirom na njihovu brojnost, a onda i nad Hrvatima, ovisno o teritoriji koja se promatra. KonaÄan odgovor na pitanje obimnosti i rasprostranjenosti zloÄina genocida moÄ‡i Ä‡e se dobiti tek nakon okonÄanja rada Haškog tribunala i Suda BiH. Interesantna i veoma vaÅ¾na je Äinjenica da je veÄ‡ina Älanova najuÅ¾eg rukovodstva SDS-a i Republike Srpske u ratnom periodu optuÅ¾ena ili veÄ‡ presuÄ‘ena za poÄinjene zloÄine u BiH od Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju kao što su: Biljana PlavšiÄ‡, potpredsjednica RS-a, MomÄilo Krajišnik, predsjednik Skupštine RS-a, Radovan KaradÅ¾iÄ‡, predsjednik RS-a i SDS-a, te mnogi drugi vojno-civilni funkcioneri koji su obavljali znaÄajne funkcije u civilnim i vojnim strukturama RS-a i SDS-a kao najuticajnije politiÄke partije u navedenom periodu (Radoslav BrÄ‘anin, Momir TaliÄ‡, Stojan Å½upljanin, Milan KovaÄeviÄ‡, Simo DrljaÄa, Milomir StakiÄ‡, Å½eljko MeakiÄ‡, Dragan ObrenoviÄ‡, Vidoje BlagojeviÄ‡, Momir NikoliÄ‡, Drago NikoliÄ‡, Vujadin PopoviÄ‡, Ljubiša Beara i dr.). OptuÅ¾nice za genocid odnose se uglavnom na lica koja su u ratnom periodu obavljala znaÄajne (rukovodeÄ‡e) politiÄke funkcije, zatim komandanti vojnih i policijskih snaga te lica koja su obavljala rukovodeÄ‡e pozicije u srpskim koncentracionim (zatvorskim) logorima u Bosni i Hercegovini. I pored svih nastojanja i napora ÄovjeÄanstva usmjernih na blagovremeno spreÄavanje zloÄina genocid poslije II svjetskog rata, poÄinjen je genocid u Srebrenici. Ukoliko meÄ‘unarodna svjetska javnost i nakon genocida u Srebrenici ne prepozna i dosljedno ne zaštiti pravo opstanka malobrojnih grupa na odreÄ‘enom teritoriju, koje uÅ¾ivaju zaštitu u skladu sa odredbama Konvencije o genocidu, buduÄ‡nost za navedene grupe je neizvjesna u sluÄaju eventualnih novih sukoba.

1. Transport Å¾ena, djece i staraca - raseljavanje ili genocid

Pripadnici VRS-a pod komandom generala KrstiÄ‡a organizovano su autobusima prevezli Å¾ene i djecu, pripadnike nacionalne grupe Bošnjaka-muslimana, koji su ranije u PotoÄarima fiziÄki odvojeni od muških Älanova svojih porodica, na mjesto u blizini sela TišÄ‡a, nakon Äega im je dozvoljeno da preÄ‘u na teritoriju pod vojnom kontrolom ARBiH. Navedene aktivnosti pripadnika VRS-a bile su u fokusu meÄ‘unarodnih medija koji su audio-vizuelno pokazali nemoÄ‡ UNPROFOR-a i cjelokupne meÄ‘unarodne zajednice, prije svih OUN-a, kao i sav uÅ¾as bespomoÄ‡nih Å¾ena, uplakane i prestravljene djece i iznemoglih i bolesnih staraca, koji nisu imali alternativu, s obzirom na to da je komandant VRS-a general Ratko MladiÄ‡ prilikom pregovora sa predstavnicima Bošnjaka, ponudio dvije opcije - opstanak ili nestanak.

Plavi šlemovi su samo mogli nadgledati uništavanje i masovno proterivanje jednog naroda. Takva politika UN-a uvela je embargo na oruÅ¾je oduzevši Bošnjacima pravo na odbranu vlastitih Å¾ivota. Holandski bataljon, prema izjavi holandskog ministra odbrane Voorhoeve, nije imao zadatak da zaštiti enklavu, veÄ‡ obeshrabrivanje napada uz pretpostavku da samo prisustvo UN-a u zaštiÄ‡enim zonama je dovoljno za ostvarivanje tog zadatka.

Rukovodstvo bosanskih Srba i vojna komanda su iskoristili, odnosno zloupotrijebili prisustvo pripadnika Holandskog bataljona u Srebrenici jer su bili svjesni Äinjenice koja im je išla u korist, a to je da se Holandija, a samim tim i ostale evropske Älanice protive bilo kakvim zraÄnim napadima ili eventualno drugom naÄinu vojne intervencije u cilju spreÄavanja masovnih ubistava muškaraca i organizovanog prisilnog premještanja Å¾ena, djece, staraca, kao Älanova nacionalne grupe, sve dok se pripadnici Holandskog bataljona ne evakuiraju iz BiH. TakoÄ‘er, VRS je zloupotrijebio opremu Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta u cilju obmanjivanja uÄesnika kolone na putu prema teritoriji ABiH, obeÄ‡avajaÄ‡i im liÄnu sigurnost, te da Ä‡e biti prebaÄeni u Tuzlu.

Neosporna je Äinjenica da prisilno premještanje samo za sebe nije genocid i da su prisilne promjene mjesta boravka, u veÄ‡oj ili manjoj mjeri, uglavnom opšta karakteristika rata. TakoÄ‘er, u Älanu 4. stav 2. Statuta Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju raseljavanje nije propisano kao naÄin poÄinjenja genocida izuzev prisilnog premještanja djece te grupe u drugu grupu, koji je propisan u Älanu 4. stav 2. (e), uz postojanje zahtijevane genocidne namjere. S tim u vezi, branilac generala KrstiÄ‡a tvrdio je da general organizovao premještanje Å¾ena, djece, starih ljudi sa srebreniÄkog podruÄja kako oni ne bi bili pogoÄ‘eni holokaustom koji se spremao, odnosno da se izbjegne pokušaj da se poÄini zloÄin genocida nad njima, što bi neupuÄ‡ene navelo na zakljuÄak da se radi Äak i o humanisti, borcu za ljudska prava i slobode. Za svoje aktivnosti i dobro obavljen posao u Srebrenici, general KrstiÄ‡ je Äak i javno pohvaljen od Radovana KaradÅ¾iÄ‡a, u tom periodu predsjednika Repubile Srpske, putem elektronskog medija. Tokom suÄ‘enja generalu KrstiÄ‡u, odbrana je nastojala da dokaÅ¾e kako je bijeg Å¾ena, djece i staraca iz PotoÄara dobrovoljan te da se ne moÅ¾e smatrati prisilnim odlaskom. TaÄno je da su izbjeglice (civili) zahtijevale da napuste navedeno podruÄje kao racionalan izbor, s obzirom na sve okolnosti, što je bilo evidentno još na prvom sastanku odrÅ¾anom u hotelu „Fontana“ 11. jula 1995. u 20.30 sati. MeÄ‘utim, brojni dokazi upuÄ‡uju da oni nisu bili u poziciji da biraju hoÄ‡e li ostati ili otiÄ‡i iz Srebrenice, pogotovo ako se uzme u obzir granatiranje navedenog podruÄja, spaljivanje i uništavanje kuÄ‡a i druge imovine vlasništvo bošnjaÄko-muslimanskog stanovništva i cjelokupan teror usmjeren na zastrašivanje preostalog stanovništva, Äime je svaka moguÄ‡nost eventualnog ostanka na ovom podruÄju u tom periodu bila apsurdna. U operaciji transporta znaÄajnu ulogu imalo je ljudstvo Drinskog korpusa u pogledu sistematskog, organizovanog i planskog prisilnog premještanja spomenutih kategorija stanovništva (obezbjeÄ‘enje autobusa, trase kretanja, utvrÄ‘en raspored ljudstva i dr.).

Neophodno je napomenuti da je bošnjaÄko-muslimansko stanovništvo, od samog poÄetka rata pa sve do intenziviranja napada VRS-a, bilo u okruÅ¾enju, geografski udaljeno i izolovano od teritorije pod kontrolom ARBiH, bez osnovnih sredstava za Å¾ivot (hrane, lijekova, elektriÄne energije itd.), izloÅ¾eno granatiranju sa srpskih poloÅ¾aja, što je znatno uticalo na mentalni i fiziÄki inegritet stanovništva (iscrpljenost, glad, oÄaj, itd.). SliÄna situacija je bila kada su u pitanju i druge dvije istoÄnobosanske enklave GoraÅ¾de i Å½epa. U martu 1995. Radovan KaradÅ¾iÄ‡, predsjednik Republike Srpske, reagirajuÄ‡i na pritisak meÄ‘unarodne zajednice da se okonÄa rat i na tekuÄ‡e napore da se pregovorima postigne mirovni sporazum, izdao je direktivu VRS-u u vezi sa dugoroÄnom strategijom snaga VRS-a u enklavi. U toj direktivi, poznatoj pod nazivom Direktiva 7, konkretno se navodi da VRS treba:

[...] izvršiti potpuno fiziÄko odvajanje Srebrenice od Å½epe, Äime spreÄiti i pojedinaÄno komuniciranje izmeÄ‘u ovih enklava. Svakodnevnim planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima stvoriti uslove totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljnjeg opstanka i Å¾ivota meštana u Srebrenici.

TakoÄ‘er, 6. 7. 2009. godine general Milenko Å½ivanoviÄ‡ potpisuje dvije naredbe koje inkorporiraju plan napada na Srebrenicu i nareÄ‘uje raznim jedinicama Drinskog korpusa VRS-a da budu u stanju borbene gotovosti. Navedena operacija je nazvana „Krivaja 95“.

Reakcija Savjeta bezbjednosti u vezi sa prisilnim premještanjem je izraÅ¾avanje „zabrinutosti“ zbog kršenja ljudskih prava, što civilima u tom momentu nije predstavljalo nikakav vid pomoÄ‡i, podrške. IzraÅ¾avanje zabrinutosti nije naÄin da se sprijeÄi genocid, niti srazmjerna reakcija uopšte u odnosu na ono što se dešavalo u Srebrenici. Na taj naÄin ova kategorija stanovništva je prepuštena samoj sebi, da se u tako haotiÄnoj i katastrofalnoj situaciji bori za opstanak. MeÄ‘unarodni mediji prenosili su straviÄne slike iz Srebrenice, tako da je meÄ‘unarodna javnost mogla da iz udobnih fotelja u svojim kuÄ‡ama i stanovima gleda masovnu klaonicu. Tako su najmoÄ‡nije i najuticajnije demokratske zemlje u svijetu koje se zalaÅ¾u za vladavinu prava, poštivanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda mirno promatrale rasplet dogaÄ‘aja u Srebrenici i bile navodno „zabrinute“, „osuÄ‘ivale sve zlo“,“upuÄ‡ivale apele“, itd. Ispostavilo se da nije blagovremeno zaustavljen napad VRS-a na zaštiÄ‡enu enklavu i genocid nije sprijeÄen, veÄ‡ je postao surova stvarnost sa nesagledivim i dugoroÄnim posljedicama. Nije moguÄ‡e da obavještajne sluÅ¾be sa moderno opremljenim tehniÄko-tehnološkim sredstvima za rad i kadrovskim (ljudskim) resursima nisu mogle na vrijeme prikupiti relevantne informacije i podatke o tome šta se priprema i šta je realno i moguÄ‡e oÄekivati, a samim tim i hitno intenzivirati preduzimanje efikasnih aktivnosti. OÄigledno je da je meÄ‘unarodna zajednica priznavala pravo jaÄeg, snaÅ¾nijeg, samim tim što nije blagovremeno preduzela ono što se od nje oÄekivalo.

MeÄ‘utim, u Srebrenici se nije radilo samo o raseljavanju, veÄ‡ je raseljavanje pored ubistava Älanova nacionalne grupe Bošnjaka-muslimana, uništavanja imovine, vjerskih objekata itd. predstavljalo jedinstvenu operaciju koja je izvršena s namjerom da se u cijelosti ili djelimiÄno uništi grupa u smislu uvodnog dijela stava 2. Älana 4. Statuta.

Dakle, radi se o kombinaciji ubijanja odraslih vojno sposobnih muškaraca s jedne strane i prisilnim premještanjem Å¾ena, djece i staraca, kao Älanova nacionalne grupe, od pripadnika VRS-a, tj. srpskih snaga, što Ä‡e u konaÄnici za posljedicu imati fiziÄki nestanak bošnjaÄko-muslimanskog stanovništva u Srebrenici. Shodno navedenom, nemoguÄ‡e je prisilno premještanje Å¾ena, djece i staraca iz Srebrenice na teritoriju pod vojnom kontrolom ARBiH, odnosno Bošnjaka-muslimana promatrati zasebno, neovisno o drugim okolnostima i dogaÄ‘ajima koji su u neraskidivoj vezi kao što su masovna ubistva odraslih (vojno sposobnih) muškaraca kao i Älanova njihovih porodica.

Pretresno vijeÄ‡e je Äulo svjedoÄenja da, iako su bosanske vojne i politiÄke vlasti u Srebrenici traÅ¾ile pomoÄ‡ od ARBiH i predsjednika Bosne Alije IzetbegoviÄ‡a, na njihove molbe nije stigao nikakav odgovor. Prema mišljenju generala HaliloviÄ‡a, cijela ARBiH bila je sposobna sprijeÄiti zauzimanje Srebrenice, no same snage ARBiH na tom podruÄju nisu mogle Srebrenicu odbraniti bez pomoÄ‡i izvana. MeÄ‘utim, u kritiÄno vrijeme prioritet su dobile vojne operacije u Sarajevu. Odbrana je predoÄila dokaze o "dogovoru" koji je navodno sklopilo vodstvo bosanskih muslimana sa vodstvom bosankih Srba, a prema kojem je Srebrenica Å¾rtvovana u zamjenu za teritoriju u zoni Sarajeva. Neosporno je da enklava nije branjena na naÄin na koji bi se oÄekivalo. MeÄ‘utim, postojanje jednog takvog "dogovora" Å¾estoko se osporava i nema izravne veze s ovim predmetom. Bilo kakve eventualne teritorijalne razmjene o kojima su se dogovorile suprotstavljene vlasti ne opravdavaju grozote koje su uslijedile nakon zauzimanja Srebrenice, niti utiÄu na odgovornost generala KrstiÄ‡a za ta djela.

Po posljednjem sluÅ¾benom popisu stanovništva iz 1991. godine, opÄ‡ina Srebrenica imala je 36.666 stanovnika, rasporeÄ‘enih u 81 naselju. Poslije potpisivanja Dejtonskog sporazuma, opÄ‡ina Srebrenica, u cjelini, ušla je u sastav Republike Srpske.

Nacionalni sastav stanovništva - opÄ‡ina Srebrenica, popis 1991.

ukupno: 36.666

Bošnjaci - 27.572 (75,19%)

Srbi - 8.315 (22,67%)

Hrvati - 38 (0,10%)

Jugoslaveni - 380 (1,03%)

ostali, neopredijeljeni i nepoznato - 361 (0,98%)

Na kraju, posljedica genocida u Srebrenici, izmeÄ‘u ostalog, jeste stvaranje etniÄki Äiste teritorije. VeÄ‡insko bošnjaÄko-muslimansko stanovništvo u Srebrenici, po zadnjem zvaniÄnom popisu stanovništva iz 1991. godine, u toku 1995. godine od pripadnika VRS-a poubijano je ili raseljeno (prisilno premješteno), a u oba sluÄaja radi se o genocidu. Danas se u Srebrenicu vratio neznatan broj predratnih stanovnika starije Å¾ivotne dobi i to uglavnom u ruralne dijelove opÄ‡ine. Trajni povratak preÅ¾ivjelih stanovnika Srebrenice u svoje domove oteÅ¾an je ili onemoguÄ‡en zbog toga što se znatan dio populacije raselio širom svijeta. TakoÄ‘er, trajni povratak je onemoguÄ‡en zbog teške ekonomske situacije u drÅ¾avi, Äije posljedice su visoka stopa nezaposlenosti, tako da je time neposredno ugroÅ¾ena egzistencija povratnika na podruÄju opÄ‡ine Srebrenica.

2. Negiranje ili poricanje genocida

Teza ovog rada je da se poricanje ili negiranje genocida u Bosni i Hercegovini moÅ¾e dovesti u buduÄ‡em periodu do teških kršenja meÄ‘unarodno priznatih standarda ljudskog ponašanja koja mogu prerasti u zloÄin genocida. Razlog za to je da negiranje ili poricanje genocida u BiH opravdava zloÄin, omoguÄ‡ava mitologizaciju i zanemaruje objektivno utvrÄ‘eno ÄinjeniÄno stanje utvrÄ‘eno od Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju u pogledu individualne kriviÄne odgovornosti lica kao i odgovornosti drÅ¾ave, u ovom sluÄaju Srbije na osnovu presude Stalnog meÄ‘unarodnog kriviÄnog suda iz 2007. godine. Rad meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a je usmjeren na privoÄ‘enje osumnjiÄenih lica za poÄinjeni genocid sa prostora bivše SFRJ, kao i njihovo procesuiranje i kaÅ¾njavanje te utvrÄ‘ivanje istine. Time se eliminiše subjektivnost, ideološka i svaka druga pristrasnost koja je prisutna u odreÄ‘enim analizama, objašnjenjima, opisivanjima i sliÄno, kada je rijeÄ o poÄinjenom genocidu u BiH. Pored negiranja ili poricanja genocida, svako odobravanje, minimalizacija i podrÅ¾avanje onoga što se u meÄ‘unarodnom kriviÄnom pravu naziva genocid, uvaÅ¾avajuÄ‡i Konvenciju o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju genocida iz 1948. godine, predstavlja potencijalnu opasnost za buduÄ‡e naraštaje jer bez utvrÄ‘ivanja istine, na teritoriji Bosne i Hercegovine nije moguÄ‡e graditi suÅ¾ivot meÄ‘u konstitutivnim narodima, zasnovan na toleranciji, razumijevanju i drugim humanistiÄkim i demokratskim naÄelima opšteusvojenim na današnjem stepenu civilizacijskog razvoja. Osporavanje i dovoÄ‘enje u pitanje rada meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a i svega onoga što je do danas uÄinjeno i što Ä‡e u buduÄ‡em periodu biti uÄinjeno, ne doprinosi planetarnoj borbi ÄovjeÄanstva protiv genocida kao najstrašnijeg zloÄina. Inkriminacija negiranja ili poricanja genocida, kao posebnog kriviÄnog djela u kriviÄna djela iz glave XVII - KriviÄna djela protiv ÄovjeÄnosti i vrijednosti zaštiÄ‡enih meÄ‘unarodnim pravom, KriviÄnog zakona BiH, u skladu sa zakonskom procedurom, predstavlja imperativ, kao polazište za efikasniju borbu na spreÄavanju genocida.

Prema rijeÄima dr. Gregorija H. Stentona (Gregory H. Stanton), predsjednika organizacije Genocid Wach iz SAD-a, genocid poÄinje kada ljude zbog rase, nacije, vjere ili nekih drugih razlika poÄinjemo tretirati kao neprijatelja.

“Grupe koje mrze i koje zbog te svoje mrÅ¾nje Äine genocid su organizovane i obuÄene za taj osjeÄ‡aj. Taj osjeÄ‡aj se produbljuje kada Å¾rtvama poÄinju da oduzimaju imovinu i identitet. Ono što je u bosanskom, odnosno u sluÄaju Srebrenice, nastavak genocida iz jula 1995. godine, jeste Äinjenica da zloÄin i dalje poriÄu ljudi koji su ga poÄinili, da ti isti poÄinioci svoje postupke pravdaju uÄešÄ‡em u graÄ‘anskom ratu u kojem su ubijali jer su Å¾rtve bile protiv njih...”, ocijenio je dr. Stenton.

U literaturi se negiranje ili poricanje genocida smatra posljednjom fazom u izvršenju genocida, krajnji i konaÄni udarac Å¾rtvama. Najmanje što Å¾rtve poÄinjenog genocida zasluÅ¾uju je istina. RazliÄite interpretacije poÄinjenog genocida, naroÄito one koje su transparentne i javne, tj. dostupne na bilo koji naÄin, a odnose se na negiranje ili poricanje genocida, na prostorima gdje je poÄinjen genocid katastrofalne su, s obzirom na to da samim tim ne uvaÅ¾avaju i ne priznaju pravno relevantne Äinjenice i okolnosti, utvrÄ‘ene od meÄ‘unarodnog kriviÄnog pravosuÄ‘a, tj. Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Stalnog meÄ‘unarodnog kriviÄnog suda u vezi sa presudom iz 2007. godine.

Sredinom 2005. sarajevski fotograf Tarik Samarah u suradnji s novoosnovanom nevladinom organizacijom Inicijativa mladih za ljudska prava širom Beograda postavio je 27 velikih reklaminih panoa u sjeÄ‡anje na srebreniÄki genocid. Panoi su izazvali veliku kontroverzu i mnogi su bili uništeni porukama na kojima je pisalo "NoÅ¾, Å¾ica, Srebrenica", "BiÄ‡e repriza" i "Ratko MladiÄ‡" .

ZnaÄaj i vaÅ¾nost inkriminacije negiranja ili poricanja genocida kao posebog kriviÄnog djela u KriviÄnom zakonu BiH je u tome da se blagovremeno onemoguÄ‡i svaka zloupotreba pojedinaca, grupe ljudi, politiÄkih partija, raznih asocijacija graÄ‘ana itd. u interpretaciji Äinjenica i okolnosti koje se odnose na genocid poÄinjen u Bosni i Hercegovini, odnosno preciznije u Srebrenici, kao i ne spreÄavanje genocida od drÅ¾ave Srbije. Poznato je da se svaka zloupotreba Äinjenica i okolnosti o odreÄ‘enim dogaÄ‘ajima, pogotovo o odreÄ‘enim dogaÄ‘ajima u ratovima, ustancima, bunama i sl. na prostoru bivše Jugoslavije, a samim tim i BiH, negativno odraÅ¾avala i uticala na kreiranje straviÄnih dogaÄ‘aja sa nesagledivim posljedicama.

Predstavnici SRS-a su, krajem maja, organizovali akciju lepljenja plakata na kojima je pisalo „Bulevar Ratka MladiÄ‡a“. Na tom skupu su se pojavili predstavnici ultradesniÄarskih organizacija poznatih po svojim neonacistiÄkim idejama i stavovima. Opšte je poznato da je Ratko MladiÄ‡ najtraÅ¾eniji haški bjegunac koji je optuÅ¾en za genocid i ratne zloÄine. U meÄ‘unarodnom pravu i unutrašnjem kriviÄnom pravu genocid i ratni zloÄini predstavljaju najteÅ¾a kriviÄna dela i najdrastiÄnije povrede ljudskih prava. UÄesnici i organizatori ovog skupa nisu privedeni, iako je bilo osnova za to. Policija nije reagovala pa je skup neometano odrÅ¾an, a plakati su izlepljeni širom bulevara koji treba da ponese ime ubijenog premijera Zorana ÄinÄ‘iÄ‡a. Ovaj skup je prvenstveno imao za cilj da isprovocira demokratsku javnost i samu drÅ¾avu.

Iz naprijed navedenog proizilazi da je propisivanje ovog kriviÄnog djela u KriviÄnom zakonu BiH u skladu sa zakonskom procedurom minimum u cilju efikasnije borbe sa genocidom u buduÄ‡em periodu, uzmu li se u obzir posljedice kao i dosadašnje aktivnosti usmjerene na spreÄavanje ovog kriviÄnog djela i koje su bile nedovoljno efikasne. Prije rata u BiH i poÄinjenog genocida u „zaštiÄ‡enoj“ enklavi Srebrenica u julu 1995. godine nad pripadnicima grupe Bošnjaka-muslimana postojali su meÄ‘unarodni i nacionalni pravni propisi, institucije, znanstvena istraÅ¾ivanja i sl. koji se odnose na spreÄavanje i kaÅ¾njavanje zloÄina genocid, što nedvosmisleno ukazuje da ovaj društveni fenomen zahtijeva multidisciplinarni pristup, pri Äemu prvorazredan znaÄaj zauzimaju pravni aspekti koji u konaÄnici imaju zadatak da obezbijede efikasne mehanizme zaštite, odnosno blagovremenog prepoznavanja i spreÄavanja nastanka genocida. Veliki nedostatak ranijeg kriviÄnog zakonodavstva bivše SFRJ jeste nepropisivanje poricanja ili negiranja genocida, što je omoguÄ‡ilo širok spektar zloupotrebe i manipulacije Äinjenicama.

VII. OSNIVANJE I ZNAÄŒAJ AD HOC TRIBUNALA ZA JUGOSLAVIJU I RUANDU

1. Odgovor meÄ‘unarodne zajednice na izvršenje zloÄina genocid

MeÄ‘unarodno kazneno pravosuÄ‘e svoje korijene vuÄe iz vojnih sudova u Nürnbergu i Tokiju, pred kojima su ratni zloÄinci iz Drugog svjetskog rata bili pozivani na odgovornost. Predstavnici vlada se dugo vremena nisu mogli dogovoriti o osnivanju stalnog kaznenog suda.

Usvajanjem Statuta Stalnog meÄ‘unarodnog kriviÄnog suda porastao je optimizam u pogledu aÅ¾urnijeg i efikasnijeg pristupa i odnosa meÄ‘unarodne zajednice u odnosu na zloÄine meÄ‘unarodnog karaktera.

Rad meÄ‘unarodnog kriviÄnog pravosuÄ‘a je odgovor na kulturu nekaÅ¾njavanja i podrazumijeva zaobilaÅ¾enje drÅ¾avnog suvereniteta, bez obzira na zainteresovanost ili protivljenje neke drÅ¾ave Äiji je drÅ¾avljanin poÄinio najteÅ¾a kriviÄna djela. Tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu su privremeni meÄ‘unarodni kriviÄni sudovi jer su i osnovani povodom konkretnih dogaÄ‘aja, Äije su posljedice poÄinjeni brojni zloÄini.

Sukobi sa straviÄnim posljedicama koji su izbili u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi bili su povod za osnivanje dva tribunala ad hoc: 1993. godine MeÄ‘unarodni kriviÄni tribunal za bivšu Jugoslaviju i 1994. godine MeÄ‘unarodni kriviÄni tribunal za Ruandu.

Navedeni tribunali osnovani su rezolucijama Savjeta bezbjednosti UN-a, što je u kasnijem periodu bio jedan od razloga za kritiku u pogledu pravnog osnova, s obzirom na to da osnivanje tribunala nije proisteklo na osnovu zakljuÄivanja mnogostranih meÄ‘unarodnih ugovora. Izvještaji o situaciji u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi su bili zabrinjavajuÄ‡i jer se u istim navode masovna ubistva i silovanja, praksa etniÄkog ÄišÄ‡enja (npr. u BiH oko 120.000-130.000 raseljenih osoba), razaranja materijalnih dobara (kulturne, historijske i vjerske baštine), opsada i granatiranje gradova i naselja itd.

NajvaÅ¾niji akti na kojima se zasniva rad ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu su Statut i Pravila postupka i dokazivanja.

Kada je u pitanju osnivanje MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, glavni prigovori su se svodili na to da:

1. Stvaranje Tribunala treba da prikrije nemoÄ‡ diplomatije i politike i otkrio je nesposobnost velikih sila u Savetu bezbjednosti UN-a da iznaÄ‘u odgovarajuÄ‡a rešenja za sukobe u Jugoslaviji;

2. Savet bezbednosti je stvaranjem Tribunala prevazišao svoja ovlašÄ‡enja po Povelji i da je, dakle, delovao ultravires;

3. Stvaranjem kriviÄnog suda nadleÅ¾nog da kaÅ¾njava samo dela navodno poÄinjena u jednoj posebnoj drÅ¾avi - umjesto da tom novom sudu stavi u nadleÅ¾nost voÄ‘enja postupaka za zloÄine poÄinjene u bilo kojem delu sveta - Savet bezbednosti se opredelio za „selektivnu pravdu“;

4. OÄigledno je da polazna taÄka u stvaranju Tribunala polazi od predrasuda protiv Srba;

5. U Tribunalu nije u potpunosti izvršeno razgraniÄenje izmeÄ‘u tuÅ¾ilaÄkih funkcija i sudskih (tuÅ¾ioci i sudije rade u istoj zgradi, a opsluÅ¾uje ih ista administracija, tj. Registar)“.

UvaÅ¾avajuÄ‡i ideološke i politiÄke pristrasnosti u interpretaciji dogaÄ‘aja na prostorima bivše Jugoslavije, pogotovo na prostoru Bosne i Hercegovine, a isto vaÅ¾i i za Ruandu, ipak je od velikog znaÄaja rad dva ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu kao i Stalnog meÄ‘unarodnog kriviÄnog suda. Rad meÄ‘unarodnog kriviÄnog pravosuÄ‘a je usmjeren na utvrÄ‘ivanje istine, što u buduÄ‡em periodu onemoguÄ‡ava stvaranje novih mitova, poticanje govora mrÅ¾nje, ideološko-politiÄkih koncepcija i vjerskih nesporazuma koji vode u nove sukobe izmeÄ‘u zaštiÄ‡enih grupa u skladu sa Konvencijom o genocidu. PravosnaÅ¾ne presude kroje istinu, odnosno objektivno utvrÄ‘uju Äinjenice o dogaÄ‘ajima sa straviÄnim i nesagledivim posljedicama po ÄovjeÄanstvo na prostoru bivše Jugoslavije i Ruande. U suprotnom, samo na prostoru Bosne i Hercegovine, bez pravno relevantnih Äinjenica, bilo bi više razliÄitih interpretacija dogaÄ‘aja ili najmanje tri istine o dogaÄ‘ajima u periodu 1992-1995. godina, koje bi bile latentna opasnost za nastanak novih sukoba u buduÄ‡em periodu. Uloga i znaÄaj rada meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a nije samo u zadovoljenju pravde, iako je to primarna funkcija, veÄ‡ je od izuzetnog znaÄaja za utvrÄ‘ivanje i historijskih Äinjenica. Pored nemoÄ‡i meÄ‘unarodne zajednice, odnosno UN-a, u pogledu preduzimanja blagovremenih i efikasnih mjera i radnji na spreÄavanju zloÄina genocid, rad meÄ‘unarodnog kriviÄnog pravosuÄ‘a je bitan jer prepoznaje i identifikuje zloÄin, kad veÄ‡ nije blagovremeno sprijeÄen, optuÅ¾uje lica za poÄinjeni zloÄin koja nakon lišenja slobode uz propisanu kriviÄno procesnu proceduru budu sankcionisani ili eventualno osloboÄ‘eni optuÅ¾bi koje im se stavljaju na teret.

Priznavanje statusa zaštiÄ‡ene zone ili enklave od UN-a, a zatim prepuštanje BošnjaÄko-muslimanskog stanovništva u Srebrenici na nemilost VRS-a te nepreduzimanje mjera i radnji iz svojih nadleÅ¾nosti koji su rezultirali masovnim ubistvima oko 8.000 osoba zapravo govori samo po sebi kako i na koji naÄin je SrebreniÄka enklava bila „zaštiÄ‡ena“. Ipak, najznaÄajnija pozitivna karakteristika tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu je Äinjenica da nisu osnovani od zemalja pobjednica u ratu, tako da se eventualne sumnje u nepristrasnost i neutralnost u radu ovih tribunala odbacuju kao neosnovane, a pogotovo ekstremni stavovi koji naglašavaju politiÄku pristranost kada je u pitanju Tribunal za bivšu Jugoslaviju. U vezi s tim, neosnovane su kritike upuÄ‡ene na teret rada Tribunala za bivšu Jugoslaviju koje kao argument navode nejednaku nacionalnu zastupljenost optuÅ¾ivanja lica za poÄinjena meÄ‘unarodna kriviÄna djela. Kriterij nacionalne zastupljenosti prilikom otkrivanja, kriviÄnog gonjenja i procesuiranja izvršioca kriviÄnog djela genocid je nedopustiv i u potpunosti apsurdan.

2. Implementacijsko zakonodavstvo Bosne i Hercegovine

Implementacijsko zakonodavstvo svake drÅ¾ave, a samim tim i BiH, podrazumijeva u prvom redu priznavanje nadleÅ¾nosti MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i postupanje u skladu sa predviÄ‘enim obavezama:

1. duÅ¾nost drÅ¾ave da predmetni postupak ustupe MeÄ‘unarodnom kriviÄnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju na njegov zahtjev (Älan 9. stav 2. Statuta);

2. pred sudovima drÅ¾ava se ne smiju pokrenuti postupci protiv lica koja su za isto djelo suÄ‘ena pred MeÄ‘unarodnim kriviÄnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (Älan 10. stav 1. Statuta);

3. drÅ¾ave su duÅ¾ne priznati nadleÅ¾nosti MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i u sluÄaju kada veÄ‡ postoji pravosnaÅ¾na presuda domaÄ‡eg suda, i to prema modifikovanom naÄelu non bis in idem (Älan 10. Statuta);

4. drÅ¾ave su duÅ¾ne priznati pravne posljedice osuÄ‘ujuÄ‡e presude, što nije izriÄito propisano, ali proizilazi iz obaveze drÅ¾ava da predaju osuÄ‘enog radi izvršenja presude (Älan 29. Statuta).

Iz navedenog proizilazi da nije dovoljno samo deklarativno priznavati nadleÅ¾nost MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, veÄ‡ i dosljedna primjena propisanih obaveza koje u praktiÄnom smislu potvrÄ‘uju opredijeljenost i odluÄnost drÅ¾ava na potpunu saradnju. MeÄ‘utim, u praksi se vrlo Äesto susreÄ‡emo sa bezrezervnim obeÄ‡anjima najviših politiÄkih zvaniÄnika na potpunu saradnju sa MeÄ‘unarodnim kriviÄnim tribunalom, ali kada je u pitanju implementacija konkretnih obaveza, onda nailazimo na brojne poteškoÄ‡e, što je sluÄaj na prostoru bivše Jugoslavije. Ilustracije radi, tako je bivši predsjednik Republike Srpske Radovan KaradÅ¾iÄ‡ duÅ¾e vremena Å¾ivio i radio u glavnom gradu Srbije, a da navodno zvaniÄne vlasti u Srbiji nisu imale relevantne podatke i informacije o boravku i kretanju Haškog optuÅ¾enika. TakoÄ‘er, graÄ‘ani BiH, a pogotovo Å¾rtve, šokirani su televizijskim snimcima na entitetskoj televiziji Federacije BiH, koji nedvosmisleno potvrÄ‘uju da se drugi Haški optuÅ¾enik general Ratko MladiÄ‡ izvjesno vrijeme krio u glavnom gradu Srbije i to u prostorijama objekta vojske i u privatnoj kuÄ‡i, a da opet zvaniÄne vlasti navodno o tome ne znaju, tj. ne raspolaÅ¾u relevantnim podacima i informacijama na osnovu kojih bi bilo realno oÄekivati lišenje slobode i izruÄenje.

Na nivou implementacijskog zakonodavstva Bosne i Hercegovine neophodno je naglasiti znaÄaj slijedeÄ‡ih zakona: Zakon o izruÄenju okrivljenih lica po zahtjevu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala, Zakon o saradnji Republike Srpske sa MeÄ‘unarodnim kriviÄnim tribunalom, Zakon o ustupanju predmeta od MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala, Zakon o primjeni odreÄ‘enih privremenih mjera radi efikasnog provoÄ‘enja mandata MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala i drugih restriktivnih mjera.

Od implementacije navedenih zakona u BiH zavisi uspjeh rada MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala jer bi u sluÄaju potpune ili djelimiÄne neprimjene rad ovog tribunala u toj mjeri bio ograniÄen. U tom smislu, posebnu paÅ¾nju zavreÄ‘uje formiranje i rad Odjeljenja za ratne zloÄine u Sudu BiH, poÄev od januara 2005. godine, Äiji je djelokrug rada usmjeren na procesuiranje samo najteÅ¾ih predmeta, uvaÅ¾avajuÄ‡i Äinjenicu na veliku brojnost neriješenih predmeta ratnih zloÄina.

Sudsku funkciju u BiH obavljaju sudovi koji su samostalni i nezavisni, te sude na osnovu ustava i zakona, u skladu sa nadleÅ¾nostima utvrÄ‘enim ustavnim i zakonskim propisima.

U okviru svoje kriviÄne nadleÅ¾nosti, Sud Bosne i Hercegovine je nadleÅ¾an za kriviÄna djela utvrÄ‘ena KriviÄnim zakonom Bosne i Hercegovine i drugim zakonima Bosne i Hercegovine (Älan 13. ZoS BiH i Älan 23. ZKPBiH).

Sud je dalje nadleÅ¾an za kriviÄna djela utvrÄ‘ena zakonima Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i BrÄko distrikta Bosne i Hercegovine kada ta kriviÄna djela:

a) ugroÅ¾avaju suverenitet, teritorijalni integritet, politiÄku nezavisnost, nacionalnu sigurnost i meÄ‘unarodni subjektivitet BiH;

b) mogu imati ozbiljne reperkusije ili štetne posljedice na privredu Bosne i Hercegovine ili mogu izazvati druge štetne posljedice za Bosnu I Hercegovinu ili mogu izazvati ozbiljnu ekonomsku štetu ili druge štetne posljedice izvan teritorija datog entiteta ili BrÄko distrikta.

U kriviÄnoj naleÅ¾nosti Suda je, takoÄ‘er, da:

a) zauzima konaÄan i pravno obavezujuÄ‡i stav u vezi sa provoÄ‘enjem zakona Bosne i Hercegovine i meÄ‘unarodnih ugovora na zahtjev bilo kojeg suda i entiteta ili bilo kojeg suda BrÄko distrikta BiH kojem je povjereno provoÄ‘enje zakona Bosne i Hercegovine;

b) donosi praktiÄna uputstva za primjenu kriviÄnog materijalnog prava Bosne i Hercegovine iz nadleÅ¾nosti Suda u vezi sa kriviÄnim djelima genocida, zloÄina protiv ÄovjeÄnosti, ratnih zloÄina i kršenja zakona i obiÄaja rata, te pojedinaÄne odgovornosti u vezi sa ovim djelima, po sluÅ¾benoj duÅ¾nosti ili na zahtjev bilo kojeg entitetskog suda ili BrÄko distrikta Bosne i Hercegovine;

c) odluÄuje o pitanjima koja se tiÄu provoÄ‘enja meÄ‘unarodnih i meÄ‘uentitetskih kriviÄnih propisa, ukljuÄujuÄ‡i i odnose s Interpolom i drugim meÄ‘unarodnim policijskim organima, kao što su transfer osuÄ‘ene osobe, izruÄenje i predaja osoba, koji se zahtijevaju od bilo kojeg organa u Bosni i Hercegovini od druge drÅ¾ave, odnosno meÄ‘unarodnog suda ili tribunala;

d) rješava sukob nadleÅ¾nosti izmeÄ‘u sudova entiteta i Suda BrÄko distrikta Bosne i Hercegovine, te izmeÄ‘u Suda Bosne i Hercegovine i bilo kojeg drugog suda;

e) odluÄuje o ponavljanju kriviÄnog postupka za kriviÄna djela predviÄ‘ena zakonima drÅ¾ave Bosne i Hercegovine.

Reformama u stadiju optuÅ¾ivanja (tokom 2003. godine) otvorena su vrata skraÄ‡enim i pojednostavljenim postupcima, odnosno omoguÄ‡eno je da na glavni pretres izaÄ‘u samo sporni i sloÅ¾eniji kriviÄni predmeti. Koncepcija te reforme i njezini osnovni pravci, dakle, omoguÄ‡avaju uvoÄ‘enje instituta pod nazivom - izjašnjavanje o krivnji.

Dakle, reformom kriviÄnog zakonodavstva Bosne i Hercegovine uveden je institut izjašnjavanja o krivnji, što predstavlja novinu u našem kriviÄnom zakonodavstvu, kao i odreÄ‘ene izmjene kada je u pitanju uloga tuÅ¾ioca koji sada u fazi istrage ima prvorazrednu ulogu, te uvoÄ‘enje posebnih istraÅ¾nih radnji koje su u znatnoj mjeri olakšale posao dokazivanja kriviÄnih djela.

3. StatistiÄki podaci Suda BiH u vezi sa kriviÄnim djelom genocid

Red.

broj Ime i prezime Broj predmeta Ukupan broj optuÅ¾enih lica Presuda

1. IkoniÄ‡ NeÄ‘o X-KR-08/654-1 1 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

2. JeviÄ‡ Duško i dr. X-KR-09/823 3 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

3. IvanoviÄ‡ Å½eljko X-KR06/180-3 1 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

4. Polemiš Momir i dr. X-KR-08/602 2 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

5. VukoviÄ‡ Radomir i dr. X-KR-06/180-2 1 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

6. TomiÄ‡ Zoran X-KR-08/552 1 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

7. GavriÄ‡ Milisav X-KR-07/439 1 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

8. AdamoviÄ‡ Marko i dr. X-KR-05/119 2 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

9. TodoroviÄ‡ Vaso X-KRÅ½-06/180-1 1 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

10. StevanoviÄ‡ Miladin X-KRÅ½-05/24-2 1 Drugostepena presuda

11. MitroviÄ‡ Petar X-KRÅ½-05/24-1 1 Drugostepena presuda

12. KondiÄ‡ Vinko X-KR-05/155 1 PotvrÄ‘ena optuÅ¾nica

13. TrbiÄ‡ Milorad X-KR-07/386 1 Prvostepena presuda

14. Stupar Miloš i dr. X-KRÅ½-05/24 9 Drugostepena presuda

U skladu sa podacima objavljenim na web stranici Suda BiH, evidentno je da je isti postupao po ukupno 14 predmeta, od 1. 1. 2005. do 17. 4. 2010. godine. S tim u vezi, u navedenom periodu 26 osoba je lišeno slobode zbog postojanja osnova sumnje da su poÄinile kriviÄno djelo genocid na podruÄju zaštiÄ‡ene zone Srebrenica 1995. godine. TakoÄ‘er, od ukupno 14 predmeta po kojima je postupao Sud BiH, isti je donio tri drugostepene i to u vezi sa predmetima StevanoviÄ‡ Miloš, MitroviÄ‡ Petar i Stupar Miloš i dr. i jedna prvostepena presuda koja se odnosi na predmet TrbiÄ‡ Milorad, dok su ostali predmeti u radu. OptuÅ¾ena lica su pripadnici vojske i policije, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a.

Red.

broj Ime i prezime ÄŒlan KZ-a Sankcija

1. StevanoviÄ‡

Miladin Äl.171. a u vezi sa Äl.29 i 180 st.1 OsloboÄ‘en optuÅ¾be

2. MitroviÄ‡

Petar Äl.171. taÄka a) a u vezi sa Äl.31 Kazna dugotrajnog zatvora-

28 godina

3. TrifunoviÄ‡

Milenko Äl.171 taÄka a) a u vezi sa Äl.31 Kazna dugotrajnog zatvora-

33 godine

4. RadovanoviÄ‡

Aleksandar Äl.171 taÄka a) a u vezi sa Äl.31 Kazna dugotrajnog zatvora-

32 godine

5. DÅ¾iniÄ‡

Brano Äl.171 taÄka a) a u vezi sa Äl.31 Kazna dugotrajnog zatvora-

32 godine

6. JakovljeviÄ‡

Slobodan Äl.171 taÄka a) a u vezi sa Äl.31 Kazna dugotrajnog zatvora-

28 godina

7. Medan

Branislav Äl.171 taÄka a) a u vezi sa Äl.31 Kazna dugotrajnog zatvora-

28 godina

U promatranom periodu Sud BiH je donio 3 (tri) drugostepene presude, i to jednu kojom se optuÅ¾eni oslobaÄ‘a optuÅ¾be i dvije drugostepene presude kojima se osumnjiÄeni osuÄ‘uju na kaznu dugotrajnog zatvora i oslobaÄ‘aju optuÅ¾be.

U predmetu StevanoviÄ‡ Miladin Sud BiH, u VijeÄ‡u Apelacionog odjeljenja Odjela I za ratne zloÄine, odluÄujuÄ‡i po Å¾albi TuÅ¾ilaštva BiH, donio je presudu kojom se odbija kao neosnovana Å¾alba tuÅ¾ioca TuÅ¾ilaštva BiH i potvrÄ‘uje prvostepena presuda kojom se optuÅ¾eni oslobaÄ‘a optuÅ¾be da je poÄinio kriviÄno djelo genocid iz Älana 171. KriviÄnog zakona BiH.

U predmetu MitroviÄ‡ Petar, presudom Apelacionog vijeÄ‡a Odjela I za ratne zloÄine od 7. 9. 2009. godine prvostepena presuda od 29. 7. 2009. godine je preinaÄena u smislu kazne. OsumnjiÄeni MitroviÄ‡ Petar je osuÄ‘en na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 28 godina zbog toga što je poÄinio kriviÄno djelo genocid iz Älana 171. taÄka a) KriviÄnog zakona BiH, a u vezi sa Älanom 31. istog zakona - ubijanjem pripadnika skupine Bošnjaka pomogao da se ona djelimiÄno istrijebi kao nacionalna, etniÄka i vjerska skupina.

U predmetu Miloš Stupa i drugi, Apelaciono vijeÄ‡e Odjela I za ratne zloÄine preinaÄilo je prvostepenu presudu u smislu kazne, te je drugostepenom presudom optuÅ¾eni Milenko TrifunoviÄ‡ osuÄ‘en na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 33 godine, optuÅ¾eni Brano DÅ¾iniÄ‡ na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 32 godine, optuÅ¾eni Aleksandar RadovanoviÄ‡ na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 32 godine, optuÅ¾eni Slobodan JakovljeviÄ‡ na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 28 godina, te optuÅ¾eni Branislav Medan na kaznu dugotrajnog zatvora u trajnju od 28 godina. Prvostepena oslobaÄ‘ajuÄ‡a presuda u odnosu na Milovana MatiÄ‡a je potvrÄ‘ena. Istom presudom u odnosu na optuÅ¾enog Miloša Stupara ukinuta je prvostepena presuda i odreÄ‘en pretres pred Apelacionim vijeÄ‡em Odjela I za ratne zloÄine Suda.

4. UtvrÄ‘eno stanje i perspektive meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a sa osvrtom na utvrÄ‘ivanje kriviÄnog djela poricanja ili negiranja zloÄina genocid

KriviÄno gonjenje i sudsko procesuiranje odgovornih za uÅ¾asavajuÄ‡e zloÄine poput genocida i drugih meÄ‘unarodnih zloÄina propisanih statutima ad hoc tribunala i MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda do sada se pokazalo relativno neuspješnim, ukoliko se uzme u obzir Äinjenica da su u prošlosti najodgovorniji za poÄinjene meÄ‘unarodne zloÄine (planeri, naredbodavci, podstrekaÄi i dr.) rijetko odgovarali za svoja nedjela. I danas su prisutni stavovi da rad meÄ‘unarodnog kriviÄnog pravosuÄ‘a duboko zadire u nacionalni suverenitet drÅ¾ava, koje nastoje da na razne naÄine zaštite svoje drÅ¾avljane, pogotovo kada je u pitanju izvoÄ‘enje pred lice pravde najviših drÅ¾avnih zvaniÄnika. ÄŒinjenica da se npr. general VRS-a Ratko MladiÄ‡ i poslije Äetrnaest godina nakon genocida u Srebrenici nalazi u bjekstvu i da nema realnih naznaka da Ä‡e u bliskoj buduÄ‡nosti biti lišen slobode i izruÄen Tribunalu za bivšu Jugoslaviju govori o poteškoÄ‡ama sa kojima se susreÄ‡e ovaj meÄ‘unarodni sudski organ. Ukoliko se prisjetimo okolnosti pod kojima je lišen slobode i izruÄen Tribunalu za bivšu Jugoslaviju bivši predsjednik Srbije Slobodan MiloševiÄ‡, dolazimo do zakljuÄka da drÅ¾ave nisu spremne blagovremeno preduzeti odgovarajuÄ‡e mjere i radnje usmjerene na potpunu saradnju, bez obzira što su u pitanju osnovne vrijednosti kao što su zaštita etniÄkih, vjerskih, ili rasnih grupa od istrebljenja, mir, osnovna ljudska prava i slobode itd.

MeÄ‘utim, rad ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu predstavlja ohrabrenje kada je u pitanju kriviÄna odgovornost pojedinaca za poÄinjene meÄ‘unarodne zloÄine. TakoÄ‘er, znaÄajno je istaÄ‡i Äinjenicu da je u zadnjih deset godina došlo do osnivanja više institucija meÄ‘unarone prirode koji imaju u nadleÅ¾nost suÄ‘enje za meÄ‘unarodna kriviÄna djela kao što su: sudovi na Kosovu i Metohiji, osnivanje prvostepenog i drugostepenog vijeÄ‡a na IstoÄnom Timoru, osnivanje Specijalnog suda za Sijera Leone, osnivanje vanrednih vijeÄ‡a u KambodÅ¾i, osnivanje Specijalnog tribunala za Irak. MeÄ‘utim, ne moÅ¾emo se oteti utisku da su meÄ‘unarodne konvencije, pravni propisi, institucijalni oblici borbe protiv genocida jedno, a stvarni Å¾ivot i praksa drugo, tako da je neophodno uspostavljanje odreÄ‘ene harmonije i prilagoÄ‘avanja jednog s drugim u cilju efikasnijeg djelovanja u pogledu spreÄavanja zloÄina nad zloÄinima.

I pored Äinjenice da su ad hoc tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu privremenog karaktera, realno je oÄekivati da Ä‡e u buduÄ‡em periodu uspješno okonÄati svoj rad, odnosno da Ä‡e osumnjiÄena lica za genocid kao i za druge meÄ‘unarodne zloÄine iz nadleÅ¾nosti Statuta na osnovu individualne subjektivne odgovornosti biti procesuirana. S druge strane, osnivanje i rad MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda zbog njegove stalnosti oznaÄava novu epohu borbe protiv zloÄina genocid, s posebnim akcentom na preispitivanje odgovornosti drÅ¾ave u kontekstu Äinjenja ili neÄinjenja radi, prije svega, blagovremenog spreÄavanja zloÄina, a onda i izvršenja i kaÅ¾njavanja.

VIII. ODGOVORNOST POJEDINCA I DRÅ½AVE ZA ZLOÄŒIN GENOCIDA

Genocid je uvijek meÄ‘unarodni zloÄin, bez obzira da li se radi u konkretnom sluÄaju o odgovornosti drÅ¾ave kao poÄiniteljice ili je u pitanju individualna kriviÄna odgovornost, tj. kriviÄna odgovornost pojedinca (fiziÄko lice) kao poÄinioca zloÄina genocid. Dokazivanje kriviÄne odgovornosti pojedinca i odgovornost drÅ¾ave za poÄinjeni genocid uslovljeno je visoko postavljenim standardima koje je postavilo meÄ‘unarodno pravosuÄ‘e, što je evidentno kada su u pitanju konkretni predmeti utvrÄ‘ivanja individualne subjektivne odgovornosti pojedinaca pred Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Mnogo lica sa prostora Bosne i Hercegovine je optuÅ¾eno za zloÄin genocida, ali je zbog neuspjeha dokazivanja genocidne (posebne) namjere, tj. „dolus specialis“ kao subjektivnog elementa utvrÄ‘eno da se ne radi o genocidu. U skladu sa meÄ‘unarodnim pravom, kao što je veÄ‡ ranije naglašeno, poseban umišljaj kod zloÄina genocid jeste namjera da se potpuno ili djelimiÄno uništi nacionalna, etniÄka, rasna ili vjerska grupa. Shodno naprijed navedenom, da bi se dokazao zloÄin genocida, potrebno je dokazati radnju izvršenja (actus reus) i genocidnu namjeru. Stalni MeÄ‘unarodni kriviÄni sud u Hagu nadleÅ¾an je procjenjivati odgovornost drÅ¾ava stranaka Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju genocida iz 1948. godine, dok su ad hoc tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nadleÅ¾ni za kaÅ¾njavanje za poÄinjeni zloÄin genocid kada je u pitanju individualna kriviÄna odgovornot, tj. kriviÄna odgovornost pojedinca. MeÄ‘utim, u oba sluÄaja, tj. kada je u pitanju individualna kriviÄna odgovornost i odgovornost drÅ¾ave za zloÄin genocida, neophodno je naglasiti saradnju meÄ‘u drÅ¾avama koja znaÄajno utiÄe na efikasan rad meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a. Visok stepen saradnje i povjerenja izmeÄ‘u drÅ¾ava kao i dobrovoljno prenošenje nekih funkcija u oblasti kriviÄnog prava na meÄ‘unarodnu zajednicu u tom pogledu je bitan uslov za razvoj meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava uopšte. U praksi su uÄestala deklarativna obeÄ‡anja visokih politiÄkih duÅ¾nosnika (npr. Srbije) u vezi sa potpunom saradnjom sa meÄ‘unarodnim kriviÄnim pravosuÄ‘em, koja sluÅ¾e kao politiÄko-pravni paravan za neÄinjenje. OgraniÄenost djelokruga rada meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a je u znaÄajnoj mjeri uslovljena kooperativnošÄ‡u vlasti drÅ¾ava koje su najÄešÄ‡e uÄestvovale, sauÄestvovale, nisu sprijeÄile i kaznile poÄinioce ili su podrÅ¾avale u najširem smislu rijeÄi (kadrovski, materijalno-finansijski, ideološki itd.) izvršenje zloÄina genocid. U praksi meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a postoji usaglašeno stanovište da ne mora prethodno biti ustanovljeno da je utvrÄ‘en genocid kao uslov za utvrÄ‘ivanje odgovornosti drÅ¾ave.

1. MeÄ‘unarodna odgovornost drÅ¾ave za zloÄin genocida

Odgovornost drÅ¾ava i drugih subjekata središnje je pitanje meÄ‘unarodnoga prava i ona je u srcu te, kao i svih drugih pravnih grana. Opšte je naÄelo prava da svako protivpravno djelo povlaÄi odgovornost po pravu i duÅ¾nost poÄinitelja da ispravi (reparira) nastalu štetu.

Analizom rada MeÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a na osnovu pojedinaÄnih predmeta, kada je u pitanju individualna kriviÄna odgovornost kao i meÄ‘unarodna odgovornost drÅ¾ave za zloÄin genocida s posebnim osvrtom na presudu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda od 26. februara 2007. godine, uoÄljivo je da se pravila o odgovornosti u navedena dva sluÄaja u meÄ‘unarodnom pravu razlikuju. Navedena presuda zavreÄ‘uje paÅ¾nju iz više razloga. Ista predstavlja osnov za rješavanje odreÄ‘enih dilema u teorijskom i praktiÄnom kontekstu, kao što su odgovornost drÅ¾ave uopšte, nadleÅ¾nost suda, teret dokazivanja zloÄina genocid (objektivni i subjektivni elementi), a posebno „dolus specialis“ itd. Odgovornost drÅ¾ave zasniva se na razliÄitoj osnovi od one iz kriviÄnog prava. Naime, osnova odgovornosti drÅ¾ave u meÄ‘unarodnom pravu sadrÅ¾ana je u Älanovima koje je Komisije za meÄ‘unarodno pravo usvojila 2001. godine. MeÄ‘unarodno protivpravno djelo kumulativno Äini:

(a) ponašanje koje se sastoji bilo u djelovanju (akciji) ili propuštanju, a koje se po meÄ‘unarodnom pravu pripisuje drÅ¾avi i

(b) to ponašanje Äini povredu neke meÄ‘unarodne obaveze te drÅ¾ave .

NadleÅ¾nost Suda povodom tuÅ¾be Republike Bosne i Hercegovine protiv Jugoslavije - Srbije i Crne Gore od 20. 3. 1993. godine kojom se pokreÄ‡e sudski postupak zasniva se, i pored osporavanja nadleÅ¾nosti od tuÅ¾ene strane, na jednom pravno valjanom dokazu nadleÅ¾nosti, Älanu IX Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida iz 1948. godine koji sadrÅ¾i odredbu:

„Sporovi izmeÄ‘u potpisnica koji se odnose na tumaÄenje, primjenu ili izvršenje ove konvencije, ukljuÄujuÄ‡i i one koji se odnose na odgovornost neke zemlje za genocid ili bilo koje drugo djelo navedeno u Älanu III, rješavaÄ‡e se pred MeÄ‘unarodnim sudom pravde na zahtjev bilo koje strane u sporu“ .

Glavni razlog osporavanja nadleÅ¾nosti Suda od SRJ je, kako se navodi u zahtjevu za reviziju presude od 11. srpnja 1996. godine kojom se odbacuju raniji prigovori, da Bosna i Hercegovina u vrijeme podnošenja tuÅ¾be nije bila Älanica UN-a.

Dakle, pored individualne kriviÄne odgovornosti, tj. odgovornosti pojedinca za zloÄin genocida, Konvencija o genocidu propisuje i odgovornost drÅ¾ava stranaka za genocid, što podrazumijeva moguÄ‡nost da drÅ¾ave Älanice podignu tuÅ¾bu pred MeÄ‘unarodnim sudom pravde zbog odgovornosti za zloÄin genocida (jedna protiv druge). TakoÄ‘er, kada je u pitanju odgovornost drÅ¾ave za zloÄin genocida, tj. kada MeÄ‘unarodni sud utvrdi odgovornost drÅ¾ave stranke zbog povrede odredbi Konvencije o genocidu, moÅ¾e dosuditi odštetu drÅ¾avi tuÅ¾iteljice , što nije sluÄaj sa presudom o primjeni konvencije o genocidu iz 2007. godine.

Pravna suština presude od 26. februara 2007. godine je u tome da Srbija nije izvršila, podstrekavala, niti bila sauÄesnik u genocidu suprotno Konvenciji o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida, ali je MeÄ‘unarodni sud pravde utvrdio da je Srbija odgovorna, odnosno da je prekršila obaveze i to kako slijedi:

- prekršila svoju obavezu na osnovu navedene konvencije da sprijeÄi genocid koji se desio u Srebrenici u julu 1995. godine;

- prekršila svoje obaveze iz navedene konvencije propuštanjem da MeÄ‘unarodnom kriviÄnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka MladiÄ‡a koji je optuÅ¾en za genocid i sauÄesništvo u genocidu, Äime je propustila da u potpunosti saraÄ‘uje s ovim tribunalom;

- prekršila svoju obavezu da poštuje privremene mjere koje je Sud u ovom predmetu naredio 8. aprila i 13. septembra 1993. godine, u onoj mjeri u kojoj je propustila da preduzme sve mjere u svojoj moÄ‡i kako bi sprijeÄila genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

Bosna i Hercegovina je podnijela dovoljno uvjerljive dokaze koji potvrÄ‘uju masovna ubistva Älanova zaštiÄ‡ene grupe, Äime je zadovoljen materijalni (objektivni) element iz Älana II (a) Konvencije o genocidu, ali s druge strane Sud se nije uvjerio da su navedena ubistva bila izvršena s genocidnom namjerom (dolus spesialis) poÄinitelja u cilju potpunog ili djelimiÄnog uništenja grupe , izuzev Srebrenice. Sud je na isti naÄin okarakterisao i navode koji se odnose na zloÄine iz Älana II (b) „nanošenja teške tjelesne ili duševne povrede Älanovima grupe“ , zloÄine iz Älana II (c) „namjernog nametanja grupi takvih Å¾ivotnih uslova kojima je cilj njeno potpuno ili djelimiÄno uništenje“, zloÄine iz Älana II (d) „nametanje mjera s namjerom spreÄavanja poroÄ‘aja u okviru skupine“ i zloÄine II (e) „prisilno premještanje djece iz grupe u neku drugu grupu“ .

S druge strane, nije zadovoljen, tj. dokazan subjektivni element, odnosno namjera potpunog ili djelimiÄnog uništenja Älanova grupe.

Dakle, potvrÄ‘en je samo genocid (Älan II. a i b) poÄinjen u Srebrenici jula 1995. godine koji su poÄinili pripadnici VRS-a, na osnovu nalaza iz presude MeÄ‘unarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju generalu KrstiÄ‡u i BlagojeviÄ‡u, tj. postojanje posebne namjere da se djelimiÄno uništi grupa muslimana Bosne i Hercegovine.

Shodno naprijed navedenom, zastupnici Bosne i Hercegovine pred Sudom nisu dokazali optuÅ¾be na sasvim uvjerljiv naÄin, odnosno nisu dokazali genocidnu namjeru (dolus specialis) poÄinitelja za svaki zloÄin naveden u tuÅ¾bi koji je u objektivnom smislu dokazan. Dokazivanje genocidne namjere zastupnici BiH su zasnivali na postojanju genocidne politike SRJ usmjerene prema ne samo Bošnjacima-muslimanima u BiH veÄ‡ i prema Albancima, Hrvatima i drugim manjina što za Sud nije bilo dovoljno da bi izveo genocidnu namjeru poÄinitelja. TakoÄ‘er, ono što je veÄ‡ ranije bilo jasno iz presude iz 1996. godine je da Sud neÄ‡e prihvatiti nadleÅ¾nost za agresiju i za zloÄine poÄinjene u agresivnom ratu, a pogotovo da neÄ‡e dosuditi visoke odštete svim Å¾rtvama agresije. Dokazi koji su Sudu podneseni, a odnose se na uništenje vjerskog, historijskog i kulturnog vlasništva u cilju brisanja tragova Bošnjaka –muslimana i Hrvata pod vojnom kontrolom VRS-a su odbaÄeni, s obzirom na restriktivne uslove postojanja zloÄina genocid sadrÅ¾ane u Konvenciji o genocidu te da se navedeni zloÄini ne odnose neposredno na fiziÄko ili biološko, potpuno ili djelimiÄno uništenje neke zaštiÄ‡ene grupe.

Shodno naprijed navedenom, potvrÄ‘uju se stavovi koji se moraju posmatrati u trostrukom smislu da drÅ¾ava:

1. ne smije izvršiti zloÄin genocida (svrha Älana I Konvencije o genocidu je zabrana izvršenja genocida za sve drÅ¾ave);

2. mora sprijeÄiti izvršenje zloÄina genocid, što logiÄno podrazumijeva i zabranu izvršenja (da iskoriste sve moguÄ‡nosti koje su im na raspolaganju kako bi sprijeÄile izvršenje genocida);

3. mora kazniti izvršioca/e zloÄina genocid.

ÄŒinjenica da odgovornost drÅ¾ave za zloÄin genocida nije kriviÄne prirode, to ni u kojem sluÄaju ne znaÄi da se pojedinci kao fiziÄka lica koja su kriviÄno odgovorna mogu sakriti pred licem pravde i izbjeÄ‡i kriviÄnu sankciju pod plaštom kolektivne odgovornosti naroda ili odgovornosti drÅ¾ave. To omoguÄ‡ava identifikaciju i kriviÄno gonjenje poÄinioca bez obzira na njegov status i eventualne pripadajuÄ‡e politiÄke, diplomatske i druge privilegije.

2.Odgovornost pojedinca za zloÄin genocida

Individualna ili liÄna kriviÄna odgovornost za zloÄin genocida u meÄ‘unarodnom kriviÄnom pravu predstavlja evoluciju kriviÄne odgovornosti u pozitivnom smislu.

U meÄ‘unarodnom kriviÄnom pravu vaÅ¾i naÄelo da se niko ne moÅ¾e smatrati odgovornim za djelo koje nije izvršio, u Äijem izvršenju nije na neki naÄin uÄestvovao ili u propuštanju koje mu se ne moÅ¾e pripisati.

Poznato je da je u ranijem periodu vrlo Äesto naglašavana kolektivna odgovornost s obzirom na to da su neka meÄ‘unarodna kriviÄna djela, a posebno genocid kao najstraviÄniji i najodvratniji zloÄin vršeni od Älanova odreÄ‘enih organizacija, drÅ¾ava itd, tako da odgovornost pojedinca u razvoju kriviÄne odgovornosti predstavlja najveÄ‡i pomak naprijed u razvoju kriviÄnog prava. Individualna kriviÄna odgovornost ili odgovornost pojedinca, kada je u pitanju zloÄin genocida, najjednostavnije znaÄi da svako odgovara samo za svoje postupke uz postojanje subjektivnog odnosa prema uÄinjenom djelu (subjektivni element). Izvršilac i sauÄesnik moÅ¾e biti samo Äovjek koji je Äinjenjem ili neÄinjenjem poÄinio zloÄin genocida. Navedeno naÄelo sadrÅ¾ano je u Zakonu o kaÅ¾njavanju nacista i nacistiÄkih saradnika koji se ograniÄava na naciste i njihove saradnike i to samo one koji su protiv Jevreja poÄinili kriviÄna djela, tako da afirmiše principe individualne kriviÄne odgovornosti, zasnovane na jedinstvenom umišljaju kao obliku krivnje. Iz naprijed navedenog slijedi da i za najveÄ‡e zloÄine, meÄ‘u kojima je svakako zloÄin genocida, nema kolektivne krivnje. U tom kontekstu neophodno je istaÄ‡i Älan 30. Rimskog statuta iz 1998. godine koji iskljuÄuje objektivnu kriviÄnu odgovornost i odnosi se na psihološki (mentalni) element krivnje (mens rea) u kojem se istiÄe:

(1) Osim ako nije drugaÄije propisano, poÄinitelj je kazneno odgovoran i podlijeÅ¾e kaÅ¾njavanju za djelo iz nadleÅ¾nosti Suda samo ako je voljno i svjesno ostvario posebna obiljeÅ¾ja kaznenog djela.

(2) Za potrebe ovoga Älanka volja poÄinitelja obuhvaÄ‡a:

(i) u odnosu na ponašanje, htijenje poÄinitelja da se u njemu angaÅ¾ira;

(ii) u odnosu na posljedicu, htijenje poÄinitelja da ju prouzroÄi svojim ponašanjem ili njegovo predviÄ‘anje da Ä‡e ona nastupiti prema redovnom tijeku dogaÄ‘aja.

(3) Za potrebe ovoga Älanka svijest poÄinitelja obuhvaÄ‡a spoznaju svih posebnih obiljeÅ¾ja kaznenog djela ili moguÄ‡nost nastupanja posljedice prema redovnom tijeku dogaÄ‘aja. Izrazi "znati" i "znajuÄ‡i" tumaÄit Ä‡e se na isti naÄin.

Ovo shvatanje odgovornosti pojedinca prihvaÄ‡eno je od ad hoc tribunala i MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda. Tako se u Älanu 4. stav 1. Statuta Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju navodi MeÄ‘unarodni sud je ovlašÄ‡en da kriviÄno goni lica koja su poÄinila genocid , iz Äega je evidentno da se radi o kriviÄnoj odgovornosti pojedinaca, a ne kolektiva, organizacije i sliÄno. TakoÄ‘er, u Älanu 7. stav 1. navedenog statuta propisana je odredba koja se odnosi na individualnu kriviÄnu odgovornost kao i oblike sauÄesništva, gdje se navodi: Lica koja su planirala, podsticala, naredila, poÄinila ili na drugi naÄin pomogla i podrÅ¾ala planiranje, pripremu ili izvršenje kriviÄnog dela navedenog u Äl. 2. do 5. ovog statuta individualno su odgovorna za to kriviÄno delo . Statut MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za Ruandu, institut individualne kriviÄne odgovornosti propisuje na isti naÄin kako je propisano u Statutu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Odredba Älana 180. stav 1. KriviÄnog zakona BiH je gotovo u potpunosti odreÄ‘ena na isti naÄin kao i u Älanu 7. stav 1. Statuta Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju. ZnaÄajno je istaÄ‡i da isti stav sadrÅ¾i odredbu koja iskljuÄuje primjena instituta imuniteta bez obzira na sluÅ¾beni poloÅ¾aj bilo koje osobe, što je od izuzetne vaÅ¾nosti kada je u pitanju odgovornost u prvom redu visokopozicioniranih politiÄkih funkcionera. U Älanu 180. stav 2. istog zakona propisana je komandna odgovornost kao podrvrsta individualne odgovornosti za neÄinjenje, odnosno odgovornost za kriviÄna djela izvršena od nadreÄ‘ene osobe, a u stavu 3. je propisana odgovornost u sluÄaju postupanja neke osobe po nareÄ‘enju vlade ili neke njoj nadreÄ‘ene osobe. S tim u vezi, Älan 25. Rimskog statuta iz 1998. godine sadrÅ¾i odredbu o kriviÄnoj odgovornosti pojedinca i taj propis glasi: Svako ko poÄini kriviÄno djelo iz nadleÅ¾nosti Suda liÄno je kriviÄno odgovoran i podloÅ¾an kaÅ¾njavanju u skladu sa ovim statutom“, Äime se nedvosmisleno potvrÄ‘uje princip individualne kriviÄne odgovornosti, mada u teoriji nailazimo na izuzetke, tj. stavove koji opravdavaju kriviÄnu odgovornost drÅ¾ave.

Ovim propisom u osnovnim crtama ureÄ‘ena su samo sljedeÄ‡a pitanja:

1. BuduÄ‡i da se nadleÅ¾nost MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda ograniÄava na fiziÄke osobe (st. 1), samim time iskljuÄena je kriviÄna odgovornost pravnih osoba za koju su se zalagale neke zemlje;

2. Dok nedostaju pobliÅ¾e odredbe o pojedinaÄnom poÄinitelju, razmjerno je opširno normirano sauÄesništvo (st. 3. taÄ. a-e);

3. Dok je propisana kaÅ¾njivost pokušaja (st. 3. taÄ. f), nema posebne odredbe o neÄinjenju, što ne znaÄi da je ono iskljuÄeno jer Statut na raznim mjestima koristi termin „ponašanje“ (conduct) u širem smislu, tako da je njime obuhvaÄ‡eno kako Äinjenje, tako i neÄinjenje (Äl.24. st. 1)“.

Dakle, objektivna kriviÄna odgovornost poÄinioca za posljedice poÄinjenog djela bez postojanja njegove krivnje se kao i kolektivna kriviÄna odgovornost iskljuÄuje i u suprotnosti je sa individualnom subjektivnom odgovornošÄ‡u. TakoÄ‘er, u opštem kriviÄnom pravu iskljuÄena je moguÄ‡nost objektivne i kolektivne kriviÄne odgovornosti, što je, imajuÄ‡i u vidu naprijed navedeno te dinamiku razvoja i dostignuÄ‡a kriviÄnopravne misli, sasvim prihvatljivo. MeÄ‘utim, i dalje su evidentne razlike izmeÄ‘u propisa o namjeri i saznanju u ameriÄkom kriviÄnom pravu sa jedne strane i propisa o umišljaju i nehatu u evropskom kontinentalnom kriviÄnom pravu sa druge strane, Äije je poznavanje i ispravno razumijevanje veoma znaÄajno u radu meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a. Pojam saznanje nije poznat u zemljama kontinentalnog pravnog sistema, gdje se ne smatra za samostalan oblik mens rea, veÄ‡ je ukljuÄen u pojam umišljaja ili eventualnog umišljaja, ali je navedeni pojam sadrÅ¾an u Älanu 30. stav 2. Statuta MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda, gdje je utvrÄ‘eno da saznanje „znaÄi svijest da postoje okolnosti, ili da Ä‡e se pojaviti u oÄekivanom slijedu dogaÄ‘aja“. Ovaj pojam je od presudne vaÅ¾nosti i u veÄ‡ini sluÄajeva kada je u pitanju utvrÄ‘ivanje komandne odgovornosti.

3. KritiÄki osvrt na presudu o primjeni Konvencije o genocidu iz 2007.

MeÄ‘unarodni sud pravde (MSP) je 26. februara 2007. godine donio presudu u predmetu Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore, kojom je prvi put u svojoj historiji odluÄio o pitanju primjene Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida u sporu izmeÄ‘u dvije drÅ¾ave. Od trenutka kad je objavljena, ova presuda nije prestala izazivati interes i kontroverze kako zbog pravnih stavova u vezi s odgovornošÄ‡u drÅ¾ave po navedenoj konvenciji, tako još i više zbog naÄina i metoda koje je koristio MeÄ‘unarodni sud pravde u postupku izvoÄ‘enja i ocjene dokaza na osnovu kojih je donio presudu.

VeÄ‡ina struÄnjaka je saglasna da je MeÄ‘unarodni sud pravde postavio izuzetno visoke standarde za utvrÄ‘ivanje genocidne namjere (dolus specialis) drÅ¾ave da se izvrši genocid ili za sauÄesništvo u genocidu, koji su s praktiÄnog aspekta dokazivanja genocida nerealni. Sama Äinjenica da je Srbija odgovorna za nespreÄavanje genocida znaÄi da je imala duÅ¾nost i moÄ‡ da to blagovremeno uÄini ili bar zaustavi, što ukazuje na sauÄesništvo u genocidu. Apsurdno je i bilo oÄekivati da se dokaÅ¾e genocidna namjera, s obzirom na to da je pristup relevantnoj dokumentaciji koja se odnosi na uÄeÄÄ‡e, odnosno odgovornost Srbije za zloÄin genocid bio ograniÄen, što je znaÄajno uticalo na nemoguÄ‡nost zastupnika Bosne i Hercegovine da zadovolje ovako visoko postavljene standarde dokazivanja. Zanemareni su dokazi koji govore u prilog neposrednog ili posrednog uÄešÄ‡a Srbije u vojnim operacijama u BiH, a odnose se na finansiranje Srbije, isplaÄ‡ivanje plaÄ‡a vojnim licima i druge vidove podrške bosanskim Srbima. TakoÄ‘er, MeÄ‘unarodni kriviÄni sud pravde je osporio i odbio ranije donijet zakljuÄak MeÄ‘unarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju da je podrška Srbije bila takve prirode da se konflikt mogao okarakterisati kao meÄ‘unarodni.

Umjesto toga, kako kaÅ¾e prof. R. Wedgwood, MeÄ‘unarodni sud pravde odbija ovakav zakljuÄak i ″kori kriviÄni tribunal UN-a za davanje mišljenja o pitanju 'opÄ‡eg' meÄ‘unarodnog prava kao što je odgovornost drÅ¾ave“, navodeÄ‡i da se ovakav rivalitet izmeÄ‘u meÄ‘unarodnih sudova ″njeÅ¾no zove 'fragmentacija'“, kojom se oteÅ¾ava uspostavljanje koherentne sudske prakse na meÄ‘unarodnom nivou, što je svakako zabrinjavajuÄ‡e.

MeÄ‘unarodni sud pravde je utvrdio postojanje genocidne namjere za masakr u Srebrenici tek nakon 13. jula 1995. godine, što znaÄi da do tog datuma genocidna namjera nije postojala.

Drugo, pojam etniÄkog ÄišÄ‡enja se tretirao kao zaseban ili izolovan u odnosu na genocid, te presuda ostaje nedoreÄena u smislu svrhe etniÄkog ÄišÄ‡enja, jer su masakri poÄinjeni u Bosni i Hercegovini za cilj imali upravo nestanak odreÄ‘ene populacije (grupe) s odreÄ‘enog teritorija. S tim u vezi, nameÄ‡e se pitanje šta je razlog, odnosno uzrok i cilj etniÄkog ÄišÄ‡enja, jer ono nije izvršeno sluÄajno, neplanirano, stihijski.

TreÄ‡e, MeÄ‘unarodni sud pravde nije utvrdio odgovornost Srbije za poÄinjeni genocid u Srebrenici primjenom tzv. testa odgovornosti jer nije utvrÄ‘ena „efektivna kontrola“ Srbije nad rukovodstvom RS-a ili VRS-a.

VaÅ¾no je ukazati da je potpredsjednik MSP-a Al-Khasawneh, u izdvojenom mišljenju, vrlo ubjedljivo ukazao na to da ovaj test efektivne kontrole nije odgovarajuÄ‡i za traÅ¾enje odgovora na pitanje odgovornosti drÅ¾ave za meÄ‘unarodne zloÄine. Naime, Al-Khasawneh je obrazloÅ¾io da bi se, drugaÄijom metodologijom, a prije svega primjenom testa ukupne kontrole, kao u predmetima MKSJ-a TadiÄ‡ i ÄŒelebiÄ‡i, neminovno došlo do drugaÄijeg zakljuÄka.

ÄŒetvrto, Srbija nije postupila u skladu sa privremenim mjerama iz 1993. godine, tj. do danas nije kaznila ili izruÄila Ratka MladiÄ‡a, ratnog vojnog komandanta VRS-a, MeÄ‘unarodnom kriviÄnom sudu za bivšu Jugoslaviju, optuÅ¾enog za poÄinjeni genocid u Srebrenici. Nasuprot tome, javnost u BiH, a pogotovo preÅ¾ivjele Å¾rtve genocida koje neÄ‡e dobiti nikakvu odštetu, šokirana je televizijskim snimcima boravka i kretanja Ratka MladiÄ‡a na teritoriji Srbije, taÄnije u glavnom gradu Srbije, a da pri tome zvaniÄna vlast Srbije navodno ne zna, odnosno ne raspolaÅ¾e relevantnim i pouzdanim informacijama i podacima gdje se krije haški optuÅ¾enik, te da se u skladu sa tim zvaniÄnim stavom svesrdno zalaÅ¾e za hvatanje i izruÄenje. TakoÄ‘er, opštepoznata je Äinjenica da je bivši predsjednik RS-a Radovan KaradÅ¾iÄ‡ Å¾ivio i radio u prijestolnici Srbije, gdje je nakon toliko godina navodnog skrivanja uhapšen i izruÄen MeÄ‘unarodnom kriviÄnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Ukoliko je postojala volja zvaniÄnih vlasti Srbije poslije zloÄina u Srebrenici u pogledu saradnje usmjerene na utvrÄ‘ivanje lokacije boravka i kretanja, lišenja slobode i u konaÄnici izruÄenja dvojice najvaÅ¾nijih haških optuÅ¾enika kao znak saradnje sa MeÄ‘unarodnim kriviÄnim sudom za bivšu Jugoslaviju, kako je moguÄ‡e da pored dobro opremljene obavještajne sluÅ¾be, policijskih snaga i drugih agencija za provoÄ‘enje zakona to nije i uÄinjeno. U periodu poslije genocida u Srebrenici i uspostavljanjem mira u BiH uÄestalija su bila osporavanja legalnosti osnivanja MeÄ‘unarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, nadleÅ¾nosti i rada meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a uopšte, nego da se uhapse i izruÄe haški optuÅ¾enici za genocid.

Shodno navedenom, MeÄ‘unarodni kriviÄni sud je mogao biti apsolutno uvjeren da je Srbija uÄestvovala ili sauÄestvovala u poÄinjenom genocidu u Srebrenici samo u sluÄaju da su zastupnici u tuÅ¾bi BiH protiv Srbije i u toku dokazivanja posjedovali pisane instrukcije organa vlasti Srbije na osnovu kojih je apsolutno jasno da planiraju izvršiti genocid, mjesto, vrijeme i naÄin izvršenja, prema kome, tj. kojoj grupi i druge pojedinosti, kako bi se zadovoljili visoki standardi dokazivanja, a samim tim i dokazalo postojanje genocidne namjere, što je, realno, nemoguÄ‡e bilo oÄekivati. TakoÄ‘er, i u sluÄaju izdavanja usmene naredbe da se poÄini zloÄin genocida postoje brojne teškoÄ‡e u dokazivanju. Ovako postavljeni visoki standardi dokazivanja zloÄina genocid u radu meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a, kada je rijeÄ o odgovornosti drÅ¾ave u smislu Konvencije o genocidu, imaju veoma negativnu poruku u prevenciji zloÄina nad zloÄinima u buduÄ‡em periodu, jer ostavljaju široku moguÄ‡nost neuspjeha dokazivanja genocidne namjere bez Äijeg postojanja nema genocida.

Pitanje odgovornosti za rat u Bosni i Hercegovini i o karakteru tog rata, koji se u Bosni i Hercegovini odvijao od 1992. do 1996. godin, nije samo akademsko ili znanstveno pitanje, nije ni samo historijsko, mada Ä‡e mu svakako jednog dana samo to preostati da bude, ono je još i prije svega pitanje koje je proÅ¾eto politiÄkim nabojima, velikim moralnim dilemama, vrlo dalekoseÅ¾nim implikacijama svih vrsta i velikim emocijama, ali i pitanje koje je znaÄajno pravno pitanje, buduÄ‡i da ono implicira kriviÄnu odgovornost za taj rat, odgovornost onih koji su ga zapoÄeli upravo zbog toga što su ga zapoÄeli , ali i za naÄin kako su ga vodili.

4. Komandna odgovornost

4.1. Historijski razvoj i nastanak doktrine komandne odgovornosti

U kriviÄnopravnoj teoriji se navodi da se termin komandna odgovornost prvi put javlja nakon završetka Drugog svjetskog rata u veÄ‡ poznatom, ali i kontraverznom sluÄaju japanskog generala Jamašite, koji je bio guverner na Filipinima i glavnokomandujuÄ‡i na cijelom ostrvu od 1941. do 1945. godine. Sud je utvrdio da su prilikom evakuacije Manile izvršeni brojni zloÄini (pokolji civilnog stanovništva, akti nasilja i dr.) te je Jamašita oglašen krivim i osuÄ‘en na smrtnu kaznu zbog nespreÄavanja zloÄina, kao i da postoji presumpcija znanja za navedene zloÄine koji su bili notorni. Navedeni sluÄaj generala Jamašite je u najveÄ‡oj mjeri doprinio i uticao na razvoj komandne odgovornosti, mada je znaÄajno pomenuti i suÄ‘enje njemaÄkom kapetanu Emilu Mulleru nakon završetka Prvog svjetskog rata, kao i djelo Sun Cua „UmijeÄ‡e ratovanja“ koje potiÄe oko 500. godine p.n.e, gdje se navodi odnos komandant - potÄinjeni u smislu obaveze ponašanja na civilizovan naÄin za vrijeme oruÅ¾anog sukoba.

Smrtna presuda generalu Jamašiti izazvala je brojne rasprave i kontraverze. SuÄ‘enja za poÄinjene ratne zloÄine poslije Drugog svjetskog rata vodili su razni tribunali ustanovljeni nacionalnim vojnim regulativama u zemljama Dalekog istoka i u Evropi, kao i MeÄ‘unarodni vojni tribunal u Nirnbergu i Tokiju, ustanovljen za posebna suÄ‘enja najveÄ‡im podstekivaÄima rata.

Komandna odgovornost je propisana u Älanu 86. koji se odnosi na neÄinjenje i 87. koji se odnosi na duÅ¾nosti komandanata, dopunskog protokola Å¾enevskih konvencija od 12. kolovoza 1949. godine o zaštiti Å¾rtava meÄ‘unarodnih oruÅ¾anih sukoba koji je usvojen 8. lipnja 1977. godine.

Navedene odredbe su dio obiÄajnog meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava koje je bilo na snazi u vrijeme kada su poÄinjene teške povrede meÄ‘unarodnog humanitarnoga prava na podruÄju SFRJ.

U teoriji i literaturi nailazimo i na kritike po kojima se komandnoj odgovornosti pripisuje odgovornost objektivne prirode, što nije taÄno, odnosno prihvatljivo. OdreÄ‘ene kritike i osporavanje doktrine komandne odgovornosti najizrazitije su u literaturi meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava u susjednoj Srbiji i Crnoj Gori, Äija je tendencija, najvjerovatnije, minimalizacija kriviÄne odgovornosti visokopozicioniranih vojnih i politiÄkih duÅ¾nosnika na prostoru bivše Jugoslavije, posebno BiH, po principu komandne odgovornosti. Princip komandne odgovornosti je od izuzetnog znaÄaja kada je u pitanju zloÄin genocida, s obzirom na ulogu i uticaj vojnih i civilnih (politiÄkih) rukovodeÄ‡ih struktura prije i prilikom samog izvršenja ovog kriviÄnog djela, u smislu izdavanja naredbi, planiranja, obezbjeÄ‘enje materijalno finansijskih sredstava i sl.

KriviÄno djelo genocida se uglavnom vrši organizovano i po utvrÄ‘enom planu, gdje nareÄ‘enje pretpostavljenog ima posebno dejstvo, pa je stoga i odgovornost naredbodavca samostalne prirode.

Pored toga, masovna ubistva i silovanja Å¾ena, praksa etniÄkog ÄišÄ‡enja, opsada gradova i bombardovanje civilnih, vjerskih i kulturno-historijskih objekta i drugi akti koji predstavljaju prijetnju meÄ‘unarodnom miru i bezbjednosti u skladu sa Glavom VII Povelje UN-a nisu rezlultat pojedinaÄnih djelovanja, niti sluÄajnost, veÄ‡ podrazumijevaju visok stepen organizovanosti i sistematiÄnosti, pripremanja i planiranja aktivnosti, što ukazuje na Äinjenicu da u sistemu rukovoÄ‘enja i komandovanja vojno-policijske i civilne vlasti postoje kriviÄno odgovorne osobe na osnovu doktrine komandne odgovornosti koje su naredile ili na bilo koji drugi naÄin (sa)uÄestvovale u takvim aktivnostima te nisu sprijeÄile ili kaznile odgovorne.

Po prirodi stvari, naredbodavac je ono lice koje zauzima odreÄ‘eni poloÅ¾aj u drÅ¾avnoj ili vojnoj hijerarhiji i po svom poloÅ¾aju je u moguÄ‡nosti da drugome nareÄ‘uje izvršenje tih djela ili lice koje u okolnostima konkretnog sluÄaja moÅ¾e da izda takvo nareÄ‘enje.

Dakle, naredbodavac ne moÅ¾e biti svako lice, veÄ‡ samo ono lice koje de facto ili de jure ima nadleÅ¾nost (formalno pravno ovlaštenje) ili moguÄ‡nost da u konkretnoj situaciji izda pisanu ili usmenu naredbu neposrednom izvršiocu ili izvršiocima da u skladu sa njom postupe.

4.2 Komandna odgovornost u praksi meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a

Status doktrine komandne odgovornosti kao dijela obiÄajnog prava je potvrÄ‘en eksplicitnim navoÄ‘enjem elemenata komandne odgovornosti u Statutu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Älan 7(3) , Statutu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog tribunala za Ruandu, Älan 6(3) kao i u Rimskom statutu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda, Älan 28. Navedene odredbe su opisne i sadrÅ¾e zabranjene radnje, odnosno pojedine oblike u kojima se moÅ¾e pojaviti komandna odgovornost, ne ulazeÄ‡i u suštinske razlike.

Opšti uslovi za odgovornost pretpostavljenog su:

1. Da efektivno komanduje, kontroliše ili vrši vlast nad izvršiocima;

2. Pretpostavljeni je znao ili je imao informacije na osnovu kojih je, u okolnostima koje su tada vladale, mogao zakljuÄiti da se vrše zloÄini ili da su veÄ‡ izvršeni, ili je zahvaljujuÄ‡i okolnostima koje su tada vladale, to trebalo da zna, ali je svesno odluÄio da se ne obazire na obaveštenja koja su nagoveštavala da se njegovi potÄinjeni spremaju da izvrše (da su na pragu da poÄine, da veÄ‡ Äine, ili su veÄ‡ poÄinili) meÄ‘unarodne zloÄine;

3. Propustio je da preduzme mere potrebne za spreÄavanje ili suzbijanje zloÄina, Äime je prekršio duÅ¾nost spreÄavanja i suzbijanja zloÄina svojih potÄinjenih“.

Odredbe Rimskog statuta koje se odnose na komandnu odgovornost ne obuhvataju situacije kada pretpostavljeni svojim potÄinjenim naredi izvršenje kriviÄnog djela jer se u takvim situacijama pretpostavljeni smatra izvršiocem, odnosno kriviÄno je odgovoran kao izvršilac (direktna komandna odgovornost). Kod direktne komandne odgovornosti nema nejasnoÄ‡a kao što je to sluÄaj kada je u pitanju indirektna komandna odgovornost koja u kriviÄnopravnoj literaturi zavreÄ‘uje posebnu paÅ¾nju.

RijeÄ je o komandnoj odgovornosti stricto sensu, tj. indirektnoj komandnoj odgovornosti koja se satoji u skrivljenom propuštanju duÅ¾noga Äinjenja vojnih komandanata ili osoba koje stvarno (de facto) djeluju kao vojni komandanti.

Prema Älanu 25. stav 3. taÄka (b) Rimskog statuta propisano je: Sukladno ovome statutu, svatko je kazneno odgovoran i podloÅ¾an kaÅ¾njavanju za kazneno djelo iz nadleÅ¾nosti Suda ako naredi, nagovori ili potakne poÄinjenje takvog kaznenog djela koje potom i bude poÄinjeno ili pokušano.

ÄŒlan 28. Rimskog statuta propisuje odgovornost komandanata i ostalih vojnih zapovjednika i taj propis glasi: Pored drugih osnova kriviÄne odgovornosti propisanih odredbama ovog statuta, nadleÅ¾nost Suda se proteÅ¾e i na:

1. Vojne zapovjednike ili lica koja djeluju u svojstvu vojnog zapovjednika, koja su odgovorna za kriviÄna djela iz nadleÅ¾nosti Suda, a koja kriviÄna djela su izvršile snage pod njihovom neposrednom komandom i kontrolom, i/ili ukoliko su snage pod njihovom neposrednom komandom i kontrolom izvršile kriviÄno djelo uslijed njegovog/njenog propuštanja da obavlja odgovarajuÄ‡u kontrolu nad tim snagama, kada je:

a) taj vojni zapovjednik ili lice koje djeluje u svojstvu vojnog zapovjednika znalo ili je prema okolnostima sluÄaja moralo da zna da su snage izvršile ili da su spremne da zapoÄnu izvršavanje takvog kriviÄnog djela; ili kada

b) vojni zapovjednik ili odgovorno lice koje djeluje u svojstvu vojnog zapovjednika propusti da preduzme sve neophodne i razumne mjere u njegovoj moÄ‡i kako bi sprijeÄio izvršenje tih kriviÄnih djela ili je propustilo da predmet prepusti organima ovlaštenim za pokretanje istrage i voÄ‘enja kriviÄnog postupka.

2. Kada je rijeÄ o odnosu naredbodavac - izvršilac, a koji nisu obuhvaÄ‡eni odredbom stava 1. ovog Älana, naredbodavac je odgovoran za kriviÄna djela iz nadleÅ¾nosti Suda koje su izvršila lica pod njegovom/njenom neposrednom komandom i kontrolom, a do Äijeg izvršenja je došlo uslijed njegovog propusta u obavljanju komande i kontrole nad tim licima i to, kada je:

a) Naredbodavac znao ili je prema okolnostima sluÄaja morao znati da su lica pod njegovom komandom izvršila ili se spremaju da izvrše kriviÄno djelo iz nadleÅ¾nosti Suda;

b) KriviÄna aktivnost je preduzeta pod neposrednom kontrolom i naredbom naredbodavca; i

c) Vojni zapovjednik je propustio da preduzme sve neohodne i razumne mjere u njegovoj/njenoj moÄ‡i kako bi sprijeÄio ili preduprijedio izvršenje kriviÄnog djela ili je propustio da predmet prepusti nadleÅ¾nim organima za provoÄ‘enje istrage i voÄ‘enje kriviÄnog postupka“.

Komandna odgovornost predviÄ‘ena je u Älanu 7. stav 3. Statuta Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju: ÄŒinjenica da je neko od djela navedenih u Äl. 2. do 5. ovog statuta poÄinio podreÄ‘eni ne oslobaÄ‘a njegovog nadreÄ‘enog kriviÄne odgovornosti ako je nadreÄ‘eni znao ili je mogao znati da se podreÄ‘eni sprema da uÄini takva djela ili da ih je veÄ‡ uÄinio, a nadreÄ‘eni nije preduzeo nuÅ¾ne i razumne mjere da sprijeÄi takva djela ili kazni poÄinioce .

Kod komandne odgovornosti potrebno je akcentirati Äinjenicu da komandant ne odgovara za postupke svojih podreÄ‘enih, odnosno za tuÄ‘a kriviÄna djela, veÄ‡ je njegova kriviÄna odgovornost iskljuÄivo na aktivnostima, tj. mjerama i radnjama koje je on bio duÅ¾an da preduzme, a nije preduzeo.

MeÄ‘unarodni kriviÄni tribunal za bivšu Jugoslaviju je u dosadašnjem radu ustanovio tri principa koja je potrebno da se kumulativno ispune da bi se stekli uslovi da se odreÄ‘ena osoba osudi po komandnoj odgovornosti. Ti principi su:

1. Postojanje odnosa nadreÄ‘eni – podreÄ‘eni izmeÄ‘u optuÅ¾enog i poÄinioca kriviÄnog djela,

2. Mens rea – saznanje nadreÄ‘enog, odnosno da je nadreÄ‘eni znao ili imao razloga da zna da podreÄ‘eni ima namjeru da poÄini ili je veÄ‡ poÄinio kriviÄno djelo,

3. Propuštanje optuÅ¾enog da sprijeÄi izvršenje kriviÄnog djela ili da kazni poÄinioca.

Shodno naprijed navedenom, princip komandne odgovornosti Ä‡e dobiti punu afirmaciju kroz praksu meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a, uz tendenciju otklanjanja odreÄ‘enih opravdanih kritika i razliÄitih stavova u interpretaciji subjektivnog elementa, tj. vinosti, koji je od prvorazrednog znaÄaja kada je u pitanju dokazivanje. Indirektna komandna odgovornost je vrlo Äesto u fokusu interesovanja nauÄnih krugova, upravo zbog razliÄitih mišljenja i stavova u vezi sa oblikom vinosti. Suštinska razlika u stavovima koji se tiÄu indirektne komandne odgovornosti jeste da jedni smatraju da se ona vezuje iskljuÄivo za umišljaj kao oblik vinosti, dok drugi smataraju da se radi o nehatu. MeÄ‘utim, nisu prihvatljivi stavovi po kojima se npr. odreÄ‘enom komandantu kojem se sudi zbog propuštanja (neÄinjenja) pripisuje nehat kao oblik vinosti jer se time zapravo znatno smanjuje ili znatno ublaÅ¾ava kriviÄna odgovornost, a samim tim i kriviÄna sankcija. TakoÄ‘er, kod indirektne komandne odgovornosti potrebno je naglasiti da kriviÄna sankcija mora biti srazmjerna uÄinjenom kriviÄnom djelu. Ukoliko prihvatimo nehat kao oblik vinosti kod indirektne komandne odgovornosti, onda se zanemaruje navedeni princip srazmjernosti na relaciji kriviÄno djelo - kriviÄna sankcija kao i element društvene opasnosti koja upravo kod komandne odgovornosti dolazi do izraÅ¾aja. Pri tome, treba imati u vidu i specifiÄnu ulogu komandanta i obavezu redovnih i vanrednih izvještavanja po operativnim linijama rada od podreÄ‘enih kao i druge izvore saznanja o poÄinjenim zloÄinima.

IX. KRIVIÄŒNE SANKCIJE I GENOCID

1. Pojam kriviÄnih sankcija

Sistemi kriviÄnih sankcija razlikuju se u nacionalnim zakonodavstvima pojedinih drÅ¾ava, što je neposredno uslovljeno nizom faktora.

KriviÄna sankcija je mera kriviÄnopravne prinude koju sud izriÄe, u zakonito provedenom postupku, uÄiniocu kriviÄnog dela, radi zaštite društva od kriminaliteta, a sastoji se u lišavanju ili ograniÄavanju odreÄ‘enih sloboda i prava ili u upozorenju uÄinioca da Ä‡e biti lišen ili ograniÄen slobode ili prava ako ponovo izvrši kriviÄno delo.

Dakle, pored preventivnih mjera (opštih i posebnih) kojima je cilj spreÄavanje kriminaliteta, društvo se koristi i kriviÄnim sankcijama koje se razlikuju od preventivnih mjera, prije svega zbog prinudne (represivne) prirode, iako i sankcije sadrÅ¾e preventivnu komponentu. Kroz historiju kriviÄnopravne misli sistem kriviÄnih sankcija se neprekidno mijenjao, s obzirom na niz faktora ekonomske, politiÄke, socijalne prirode itd, koji su paralelno uticali i na razvoj društva uopšte. Dugo vremena je kazna bila jedini oblik kriviÄnopravne represije, da bi se kasnije, u skladu sa razvojem kriviÄnog prava i društva uopšte, afirmisale vaspitne mjere prema maloljetnim licima kao izvršiocima kriviÄnih djela, te mjere bezbjednosti, što predstavlja znaÄajan napredak, pogotovo ako se kritiÄki osvrnemo na sistem kaÅ¾njavanja u srednjem vijeku koji je karakteristiÄan po surovom, nehumanom kaÅ¾njavanju izvršioca kriviÄnih djela, nesrazmjernosti uÄinjenog kriviÄnog djela i sankcije.

U meÄ‘unarodnom kriviÄnom pravu kriviÄne sankcije predstavljaju prinudne mere za zaštitu ÄoveÄnosti i meÄ‘unarodnog prava od društveno opasnih i protivpravnih ponašanja koje izriÄu nadleÅ¾ni sudski organi u propisanom postupku, a koje se sastoje u oduzimanju ili ograniÄavanju sloboda i prava od kriviÄno odgovornog uÄinioca.

RijeÄ je, zapravo, o nuÅ¾noj i neodgodivoj reakciji društva, odnosno meÄ‘unarodne zajednice kao odgovor na teška kršenja pravila meÄ‘unarodnog prava, posebno kada se radi o zloÄinu genocida, kao najteÅ¾em zloÄinu protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, s obzirom na subjektivni element koji se sastoji u namjeri potpunog ili djelimiÄnog uništenja neke od zaštiÄ‡enih grupa u skladu sa Konvencijom o genocidu. U meÄ‘unarodnoj kriviÄnoj praksi i teoriji, opošteprihvaÄ‡eno je da kriviÄne sankcije izriÄe nadleÅ¾ni meÄ‘unarodni sudski organ.

2. Vrste kriviÄnih sankcija u praksi meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a

Uporednom analizom statuta meÄ‘unarodnih ad hoc kriviÄnih tribunala i Rimskog statuta MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda evidentno je da meÄ‘unarodno kriviÄno pravo poznaje samo kaznu kao kriviÄnu sankciju. MeÄ‘unarodni vojni tribunali u Nirnbergu i Tokiju izrekli su veÄ‡ini odgovornih za izvršene zloÄine smrtnu kaznu. Pored smrtne kazne, kao kriviÄne sankcije, primjenjivala se i kazna zatvora koja je mogla biti doÅ¾ivotna i vremenski ograniÄena. TakoÄ‘er, navedena dva tribunala su imala pravo da odgovornim za zloÄine izreknu i sporednu kaznu koja se sastojala u oduzimanju ukradene stvari. Razvoj meÄ‘unarodnog kriviÄnog prava uticao je da se odustane od smrtne kazne, bez obzira na samu teÅ¾inu meÄ‘unarodnih kriviÄnih djela, tako da je prema statutima ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu i statutu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda jedina kazna lišenje slobode. MeÄ‘utim, prilikom donošenja Rimskog statuta 1998. godine, došlo je do neslaganja jer je bilo prijedloga više zemalja (arapske, neke afriÄke i azijske zemlje) koje su se zalagale da se u Statutu propiše i smrtna kazna, s obzirom na to da postoji veÄ‡i broj zemalja u Äijim nacionalnim zakonodavstvima je propisana. Smrtna kazna nije propisana u Statutu jer je veÄ‡ina zemalja bila protiv smrtne kazne, a pogotovo zemlje potpisnice Drugog opcionog protokola iz 1989. godine uz MeÄ‘unarodni pakt o graÄ‘anskim i politiÄkim pravima, kojim se smrtna kazna ukida.

Prema Älanu 24. Statuta Tribunala za bivšu Jugoslaviju:

1. KriviÄne sankcije koje izriÄe pretresno vijeÄ‡e ograniÄene su na kaznu zatvora. Prilikom odreÄ‘ivanja kazne zatvora pretresno vijeÄ‡e imaÄ‡e u vidu opštu praksu izricanja zatvorskih kazni u sudovima bivše Jugoslavije.

2. Prilikom izricanja kazni pretresna vijeÄ‡a uzimaju u obzir faktore kao što su teÅ¾ina kriviÄnog djela i individualne prilike osuÄ‘enika.

3. Uz kaznu zatvora, pretresna vijeÄ‡a mogu naloÅ¾iti povraÄ‡aj imovine i imovinske koristi steÄene kriminalnim postupanjem, ukljuÄujuÄ‡i i sredstvima prinude, pravim vlasnicima.

Prema navedenoj odredbi Statuta, evidentno je da je propisana kazna zatvora uopšte, bez odreÄ‘ivanja opšteg minimuma i maksimuma i vraÄ‡anje imovinske koristi pribavljene kriviÄnim djelom. TakoÄ‘er, pravilo 101. Pravilnika o postupku i dokazima Tribunala za bivšu Jugoslaviju propisuje i doÅ¾ivotnu kaznu zatvora.

Statut Tribunala za Ruandu u Älanu 23. sadrÅ¾i identiÄne odrebe koje su propisane u Älanu 24. Statuta Tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Statut MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda u Älanu 77. propisuje kaznu zatvora kao glavnu kaznu u trajanju do trideset godine koja se izriÄe na pune godine i doÅ¾ivotno lišenje slobode kao najteÅ¾u kaznu. Statut ne propisuje minimum kazne zatvora, ali je iz pravila evidentno da ona ne moÅ¾e biti kraÄ‡a od jedne godine. Kazna zatvora se izdrÅ¾ava u zemlji koju odredi MeÄ‘unarodni kriviÄni sud, uvaÅ¾avajuÄ‡i spremnost drÅ¾ava da prihvate odreÄ‘ena lica (Äl. 27) u skladu sa propisanim kriterijumima u Älanu 103. stav 3. Statuta. Statut kao sporednu kaznu propisuje novÄanu kaznu koja u skladu sa Pravilima postupka i dokazivanja ne moÅ¾e biti veÄ‡a od 75 posto od ukupne vrijednosti imovine osuÄ‘enog lica po odbitku odreÄ‘enog iznosa potrebnog za zadovoljenje finansijskih potreba osuÄ‘enog i njegove porodice i druga, oduzimanje predmeta i imovine nastale direktno ili indirektno iz poÄinjenog kriviÄnog djela.

3. Nezastarivost meÄ‘unarodnih kriviÄnih djela

Opšteusvojeno je naÄelo u savremenom kriviÄnom pravu i meÄ‘unarodnom kriviÄnom pravu da svako propisano kriviÄno djelo i svaka izreÄena kriviÄna sankcija zastarijevaju odreÄ‘enim (propisanim) protekom vremena. Od ovog pravila postoji izuzetak koji se odnosi na zakonsku nezastarjelost za ratne zloÄine i zloÄin genocida u skladu sa Konvencijom o neprimjenjivanju zakonske zastarjelosti za ova kriviÄna djela iz 1968. godine. Suština navedene konvencije je da se iskljuÄuje moguÄ‡nost zastarijevanja kriviÄnog gonjenja i kaÅ¾njavanja za kriviÄna djela genocida i ratne zloÄine te druga kriviÄna djela predviÄ‘ena meÄ‘unarodnim ugovorima, koje su potpisale i ratifikovale gotovo sve drÅ¾ave.

Prama Älanu IV Konvencije o nezastarijevanju ratnih zloÄina protiv ÄovjeÄnosti (Njujork, 26. novembar 1968. godine), Bosna i Hercegovina je kao drÅ¾ava Älanica ove konvencije obavezna da obezbijedi da se zakonske i druge odredbe o zastarijevanju ne odnose na gonjenje i kaÅ¾njavanje ratnih zloÄina.

Stoga je Älanom 19. KZBiH propisano da kriviÄno gonjenje i izvršenje kazne ne zastarijevaju za kriviÄna djela genocida, zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i ratnih zloÄina.

U Älanu 29. Rimskog statuta MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda navodi se: KriviÄni progon za djela iz nadleÅ¾nosti Suda ne zastaruje, Äime se iskljuÄuje bilo kakvo ograniÄenje ili zastarjelost kriviÄnog progona, u kontekstu kriviÄnog gonjenja i kaÅ¾njavanja izvršilaca zloÄina iz nadleÅ¾nosti ovog suda. TakoÄ‘er, nezastarivost kriviÄnog gonjenja i izvršenja kazne propisana je u Älanu 19. KriviÄnog zakona Bosne i Hercegovine i taj propis glasi: KriviÄno gonjenje i izvršenje kazne ne zastarijevaju za kriviÄna djela genocida, zloÄina protiv ÄovjeÄnosti te ratnih zloÄina, kao ni za kriviÄna djela za koja po meÄ‘unarodnom pravu zastarjelost ne moÅ¾e nastupiti.

Pitanje nezastarivosti kriviÄnog gonjenja i izvršenja kazne na identiÄan naÄin je riješeno u kriviÄnim zakonima Hrvatske i Srbije.

Nezastarivost meÄ‘unarodnih kriviÄnih djela, a samim tim i zloÄina genocid, otvara moguÄ‡nost temeljitog preispitivanja dogaÄ‘aja u Srebrenici jula 1995. godine u cilju izvoÄ‘enja pred lice pravde odgovornih (idejni tvorci zloÄina, vojni i civilni vrh, planeri, naredbodavci, izvršioci, saizvršioci i drugi sauÄesnici) za ovaj masakr koji je u skladu sa pravosnaÅ¾nom presudom generalu VRS-a Tribunala za bivšu Jugoslaviju pravno formulisan i okarakterisan kao genocid nad bošnjaÄko-muslimanskim stanovništvom. Pri tome, s druge strane, treba imati u vidu da je protok vremena, od 1995. pa do danas, limitirajuÄ‡i faktor u smislu teÅ¾ine dokazivanja zloÄina genocid, s obzirom na Äinjenicu da su ili Ä‡e neki od znaÄajnih (krunskih) svjedoka, tj. preÅ¾ivjele Å¾rtve srebreniÄkog genocida biti uskraÄ‡ene da svjedoÄe, a i egzekutori, naredbodaci i drugi sauÄesnici Ä‡e izbjeÄ‡i da se suoÄe sa licem pravde zbog smrti. To se posebno odnosi na preÅ¾ivjele Å¾rtve genocida koje su najÄešÄ‡e veoma lošeg, odnosno narušenog zdravstvenog stanja uslijed psihofiziÄkih trauma genocida u Srebrenici. UtvrÄ‘ivanje istine i objektivno utvrÄ‘ivanje pravno relevantnih Äinjenica i okolnosti dogaÄ‘aja u periodu 1992-1995. godina u BiH, a posebno Srebrenici, uslov je pomirenja i prosperiteta svih graÄ‘ana, bez obzira na nacionalnu, etniÄku ili vjersku pripadnost. Kada je u pitanju istraÅ¾ivanje i prikupljanje relevantnih podataka i informacija koje se odnose na zloÄin genocida, neophodno je prevaziÄ‡i emotivne naboje, subjektivnosti i ideološke predrasude jer u suprotnom, rezultati neÄ‡e biti od koristi za zadovoljenje pravde, niti od koristi za društvo uopšte.

ZAKLJUÄŒCI

1. ZloÄin genocida je nastao kao autonomna vrsta zloÄina nakon Drugog svjetskog rata, tj. nakon usvajanja Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida iz 1948. godine, te je na isti naÄin pravno formulisan u statutima ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu i Statutu MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda.

2. U nacionalnom zakonodavstvu BiH je propisano posebno kriviÄno djelo genocid, preuzimajuÄ‡i normativno odreÄ‘enje pojma iz Konvencije o genocidu i Statuta ad hoc Tribunala i MeÄ‘unarodnog suda pravde. Konvencija o genocidu je normativno ugraÄ‘ena u ustavnopravni i kriviÄnopravni sistem Bosne i Hercegovine, s tim da se predlaÅ¾e obaveza da se uskladi normativno i stvarno u praktiÄnom smislu.

3. Vrlo restriktivni uslovi postojanja genocida iskljuÄuju dokazivanje zloÄina genocid kada su u pitanju druge grupe (ekonomske, politiÄke, kulturne), osim onih koje su jasno predviÄ‘ene u Konvenciji o genocidu, tako BiH u tom pogledu treba inicirati moguÄ‡nost zaštite i drugih grupa.

4. Konvencija o genocidu je usvojena prije više od pola vijeka, tako da se ona treba prilagoÄ‘avati u skladu sa dinamikom razvoja društva i realnim potrebama.

5. Kriminološke faktore koji neposredno ili posredno utiÄu na izvršenje zloÄina genocid potrebno je svesti na najmanju moguÄ‡u mjeru zabranom rada svih radikalnih udruÅ¾enja, asocijacija i dr., koje propagiraju govor mrÅ¾nje, ne uvaÅ¾avaju razliÄitosti kao društvenu realnost, zagovaraju superiornost jednog naroda u odnosu na druge, javno iznose netaÄne informacije i podatke u cilju propagiranja odreÄ‘ene ideologije koja ne uvaÅ¾ava teritorijani integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, kao i ravnopravnost svih graÄ‘ana, bez obzira na njihovu nacionalnu, etniÄku, vjersku ili rasnu pripadnost.

6. Visoko postavljeni standardi dokazivanja zloÄina genocid na osnovu individualne kriviÄne odgovornosti i odgovornosti drÅ¾ave u praksi meÄ‘unarodnog pravosuÄ‘a u znatnoj mjeri, u praktiÄnom smislu, oteÅ¾avaju nazivanje zloÄina pravim imenom i u buduÄ‡em periodu mogu biti negativna po(r)uka usmjerena na kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda koja mogu prerasti u zloÄin genocida.

7. OdreÄ‘ena pitanja i nedoreÄenosti, kada je u pitanju zloÄin genocida, kao što su: kvalitativna i kvantitativna komponenta, dileme u vezi sa vinosti kada se radi o principu komandne odgovornosti, genocid i (ili) etniÄko ÄišÄ‡enje, razlike i sliÄnosti zloÄina genocid u odnosu na ostala meÄ‘unarodna kriviÄna djela, neophodno je od pravnih struÄnjaka (praktiÄara i teoretiÄara) riješiti i otkloniti nejasnoÄ‡e koje su prisutne.

8. Ponašanja koja mogu prerasti u zloÄin genocida zahtijevaju hitnu i neodgodivu reakciju, odluÄnost u borbi protiv zloÄina nad zloÄinima na unutrašnjem i meÄ‘unarodnom planu jer je faktor vremena od presudne vaÅ¾nosti. NajÄešÄ‡e uslijedi reakcija domaÄ‡e i meÄ‘unarodne javnosti nakon nastupanja posljedica, koje su u sluÄaju zloÄina genocid straviÄne, nesagledive i dugoroÄne u najnegativnijem smislu po ljudsku zajednicu. Samom inkriminacijom poricanja ili negiranja zloÄina genocid, uÄinio bi se znaÄajan iskorak u preventivnom smislu na meÄ‘unarodnom i domaÄ‡em planu.

9. Posvetiti veÄ‡u paÅ¾nju statusu Å¾rtve sa viktimološkog aspekta u smislu pruÅ¾anja pomoÄ‡i (finansijske, psihološke, sociološke i sl.), što zahtijeva aÅ¾urniji odnos viktimoloških asocijacija i drugih subjekata na planu zaštite. Donošenje krovnog zakona koji bi tretirao Å¾rtve genocida nameÄ‡e se kao neodgodiva obaveza Bosne i Hercegovine.

10. Intenzivirati znanstvena istraÅ¾ivanja zloÄina genocid koja zahtijevaju multidisciplinarni pristup s posebnim akcentom na zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda svih graÄ‘ana. ZloÄin genocida u Srebrenici nameÄ‡e mnoga pitanja, Äija rješenja mogu preventivno djelovati u buduÄ‡em periodu.

11. Odgovornost drÅ¾ave za zloÄin genocida, iako se temelji na osnovu individualne kriviÄne odgovornosti pojedinca, nije kriviÄne prirode. Odbacuje se kolektivna i objektivna odovornost uopšte. Procesuiranje lica osumniÄenih za genocid je stabilizirajuÄ‡i faktor, što od meÄ‘unarodnih i domaÄ‡ih pravosudnih institucija zahtijeva najveÄ‡i moguÄ‡i stepen efikasnosti u radu.

12. UvaÅ¾avajuÄ‡i nezastarivost kriviÄnog gonjenja i izvršenja kazne u sluÄaju zloÄina genocid, nameÄ‡u realnu potrebu da se u potpunosti istraÅ¾e svi dogaÄ‘aji i okolnosti u toku 1995, kada je poÄinjen genocid u Srebrenici, te svi naredbodavci, izvršioci i sauÄesnici procesuiraju i izreknu kriviÄne sankcije.

13. Iz naprijed navedenih Äinjenica i stavova evidentno je da je postavljena hipoteza ovim radom potvrÄ‘ena. DrÅ¾avi Bosni i Hercegovini nameÄ‡e se realna potreba da se negiranje ili poricanje genocida propiše kao posebno kriviÄno djelo u KriviÄnom zakonu BiH.

IX. KORIŠTENA LITERATURA

KNJIGE I UDÅ½BENICI:

1. BaliÄ‡ Hasan, Bosanska kataklizma, studija sluÄaja FoÄa, Magistrat, Sarajevo, 2002.

2. BaliÄ‡ Hasan, KriviÄno pravo I, Pravni fakultet Univerziteta u Travniku, 2008.

3. BaliÄ‡ Hasan, KriviÄno pravo II, Pravni fakultet Univerziteta u Travniku, 2008.

4. BeÄ‡ireviÄ‡ Edina, Na Drini genocid, Buybook, Sarajevo, 2009.

5. BisiÄ‡ Mustafa i Kreho Senad, Obuka za genocid, Khalid al-Ageely, Sarajevo, 1995.

6. Bojl E. Frensis, Genocid, postupak pred MeÄ‘unarodnim sudom pravde u predmetu Bosna i

Hercegovina protiv Srbije radi spreÄavanja i kaÅ¾njavanja zloÄina genocida, Institut za

istraÅ¾ivanje zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, Sarajevo, 2000.

7. Buklijaš Marko, Kronologija politiÄke i vojne povijesti Hrvatske, Ministarstvo obrane R

Hrvatske, Zagreb, 1996.

8. Carla del Ponte i Chuck Sudetic, GospoÄ‘a tuÅ¾iteljica, suoÄavanje s najteÅ¾im ratnim

zloÄinima i kulturom nekaÅ¾njivosti, Buybook, Sarajevo, 2008.

9. Centar za istraÅ¾ivanje i dokumentaciju Saveza logoraša Bosne i Hercegovine, Molila sam

ih da me ubiju, zloÄin nad Å¾enom Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1999.

10. Degan Vladimir Äuro, MeÄ‘unarodno pravo, Pravni fakultet SveuÄilišta u Rijeci, 2000.

11. DizdareviÄ‡ Ismet, Psihološki agensi agresije na Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, 1996.

12. ÄurÄ‘iÄ‡ Vojislav i JovaševiÄ‡ Dragan, MeÄ‘unarodno kriviÄno pravo, Nomos, Beograd,

2003.

13. FilipoviÄ‡ Muhamed, Metodologija znanosti i znanstvenog rada, Svjetlost, Sarajevo, 2004.

14. FilipoviÄ‡ Muhamed, Pitanje odgovornosti za rat u Bosni i Hercegovini 1992-1996. godine,

Svjetlost, Sarajevo, 2002.

15. Jensen Steven, Genocid: sluÄajevi, poreÄ‘enja i savremene rasprave, Institut za

istraÅ¾ivanje zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, Sarajevo, 2007.

16. Kaseze Antonio, MeÄ‘unarodno kriviÄno pravo, Beogradski centar za ljudska prava,

Beograd, 2005.

17. KukiÄ‡ Slavo i DemiroviÄ‡ Mujo, Metodologija znanstvenoistraÅ¾ivaÄkog rada društvenih

znanosti, Mostar - BihaÄ‡, Ekonomski fakultet u Mostaru i Pravni fakultet u BihaÄ‡u, 2003.

18. LukiÄ‡ Radomir, Metodologija prava, Beograd, Srpska akademija nauka i umjetnosti,

Beograd, 1977.

19. Malkolm Noel, Kosovo, kratka povijest, Dani, Sarajevo, 2000.

20. Malkolm Noel, Povijest Bosne, Dani, Zagreb - Sarajevo, 1995.

21. Mirjana Gross, Povijest ideologije, Institut za hrvatsku povijest, Zagreb, 1973.

22. JašareviÄ‡ Osman, Alibi kao dokazno sredstvo u kriviÄnom postupku, Pravni fakultet

Kiseljak, 2009.

22. PašiÄ‡ DÅ¾evad, Zemlja izmeÄ‘u Istoka i Zapada, Libry, Tuzla, 1986.

23. PetroviÄ‡ Borislav i Gorazd Meško, Kriminologija, Sarajevo, Pravni fakultet Univerziteta

u Sarajevu, 2004.

24. Pravna biblioteka, Dejtonski mirovni sporazum, JP NIO SluÅ¾beni list RBiH, Sarajevo,

1996.

25. Pravna biblioteka, Zbirka ustava Bosne i Hercegovine, JP NIO SluÅ¾beni list RBiH,

Sarajevo, 1997.

26. RaduloviÄ‡ Drago, MeÄ‘unarodno kriviÄno pravo, Kulturno-prosvjetna zajednica Podgorica,

1999.

27. SijerÄiÄ‡ - ÄŒoliÄ‡ Hajrija, KriviÄno procesno pravo, Knjiga I, KriviÄno-procesni subjekti i

kriviÄno-procesne radnje, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2005.

28. SijerÄiÄ‡ - ÄŒoliÄ‡ Hajrija, KriviÄno procesno pravo, Knjiga II, Tok redovnog kriviÄnog

posupka i posebni postupci, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2005.

29. SimoviÄ‡ Miodrag i BlagojeviÄ‡ Milan, MeÄ‘unarodno kriviÄno pravo, Pravna biblioteka

Sofokles, Banja Luka, 2007.

30. SrzentiÄ‡ Nikola, StajiÄ‡ Aleksandar i Ljubiša LazareviÄ‡, KriviÄno pravo Jugoslavije, opšti

dio, Savremena administracija, Beograd, 1998.

31. StojanoviÄ‡ Zoran, MeÄ‘unarodno kriviÄno pravo, Pravna knjiga, Beograd, 2008.

32. ŠamiÄ‡ Midhat, Kako nastaje nauÄno djelo, Svjetlost, Sarajevo, 2003.

33. ŠkuliÄ‡ Milan, MeÄ‘unarodni kriviÄni sud, NadleÅ¾nost i postupak, Dosje, Beograd, 2005.

34. TomiÄ‡ Zvonimir, KriviÄno pravo I, kriviÄno djelo, Pravni fakultet Univerziteta u

Sarajevu, 2007.

35. TucakoviÄ‡ Šemso, AladÅ¾a dÅ¾amija, ubijeni monument, Institut za istraÅ¾ivanje zloÄina

protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, Sarajevo, 1998.

36. ViskoviÄ‡ Nikola, DrÅ¾ava i pravo, drugo izmijenjeno izdanje, Zagreb

37. VujeviÄ‡ Miroslav, UvoÄ‘enje u znanstveni rad, Školska knjiga, Zagreb, 2002.

38. ZajedniÄki projekt VijeÄ‡a Evrope i evropske komisije, Komentar kriviÄnog/kaznenog

zakona u BiH, Sarajevo, 1995.

ZAKONI I PODZAKONSKI AKTI:

1. KriviÄni zakon BiH, objavljen u SluÅ¾benom glasniku BiH, broj 3/03, 32/03,37/03

2. Rimski statut MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda, objavljen u SluÅ¾benom glasniku BiH, broj

2/2002

3. Statut MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda za bivšu Jugoslaviju, Rezolucija 827 VS UN-a iz

1993

4. Zakon o izruÄenju okrivljenih osoba po zahtjevu MeÄ‘unarodnog suda , objavljen u

SluÅ¾benom glasniku FBiH, broj 9/06

5. Zakon o kriviÄnom postupku BiH, objavljen u SluÅ¾benom glasniku BiH, broj 36/2003 i

zakoni o izmjenama i dopunama objavljeni u SluÅ¾benom glasniku BiH, broj 26/2004 i broj

63/2004

6. Zakon o saradnji Republike Srpske sa MeÄ‘unarodnim kriviÄnim sudm u Hagu, objavljen u

SluÅ¾benom glasniku Republike Srpske, broj 52/01

7. Zakon o ustupanju predmeta od MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda za bivšu Jugoslaviju

TuÅ¾ilaštvu BiH i korištenju dokaza pribavljenih od MeÄ‘unarodnog kriviÄnog suda za bivšu

Jugoslaviju u postupcima pred sudovima u BiH, objavljen u SluÅ¾benom glasniku BiH, broj

61/04, 46/06, i 76/06

8. KriviÄni zakon Republike Crne Gore, objavljen u SluÅ¾benom listu, broj 70/03

9. KriviÄni zakon Republike Hrvatske, objavljen u Narodnim novinama, broj 110/97

10. KriviÄni zakonik Republike Srbije, objavljen u SluÅ¾benom glasniku, broj 85/05

STRUÄŒNI RADOVI:

1. Degan V Äuro, ZloÄin genocida pred meÄ‘unarodnim sudištima, Zbornik Pravnog fakulteta

u Zagrebu, broj 1-2, 2007.

2. Degan V. Äuro, Dualitet meÄ‘unarodne odgovornosti drÅ¾ave i pojedinca za zloÄin genocida

– pitanje tereta dokazivanja, Zbornik radova, Pravni fakultet u Rijeci, 2008.

3. DerenÄinoviÄ‡ Davor, Implementacija materijalnopravnih odredaba Statuta, Hrvatski ljetopis

za kazneno pravo i praksu, broj 2, Pravni fakultet SveuÄilišta u Zagrebu, 2003.

4. Eser Albin, Na putu k MeÄ‘unarodnom kaznenom sudu: Nastanak i temeljne crte Rimskog

statuta, Hrvatski ljetopis za kriviÄno pravo i praksu, broj 1, Pravni fakultet SveÄilišta u

Zagrebu, 2003.

5. FabijaniÄ‡ - Gagro Sandra, ŠkoriÄ‡ Marissabell, ZloÄin genocida u praksi meÄ‘unarodnih

kaznenih AD HOC tribunala, broj 6, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 2008.

6. MelÄiÄ‡ Dunja, PostignuÄ‡a i promašaji u procesima Haškog tribunala, Status, Magazin za

politiÄku kulturu i društvena pitanja, broj 13, Mostar, 2008.

7. Rorty Richard, Ljudska prava, racionalnost i sentimentalnost, Dijalog, ÄŒasopis za

filozofska i društvena pitanja, broj 5, Sarajevo, 1996.

8. SeizoviÄ‡ Zarije, NaliÄje „Svjetske pravde“- Presuda MeÄ‘unarodnog suda pravde, Društvena

istraÅ¾ivanja - ÄŒasopis Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici, broj 1, 2007.

INTERNET:

http://www.preventgenocide.org/ba/konvencijaogenocidu.htm

http://www.ictr.org

http://www.asbd.ba/radovi/pdf/KaurinoviÄ‡_Ratni_zlocin_protiv_civilnog_stanovnistva.pdf

http://www.genocid.org

http://www.sobe.bs/s.sarajevo_vijecnica-bosanski.html

http://www.orbus.be/aktua/arhiva/aktua2418.html

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4387523,00.html

htpp://www.icty.org

http://boric.blog.hr/2007/03/index.html

http://www.odjek.ba/index.php?broj=03&id=23

http://www.genocidewatch.org/eighstages.htm

http://www.bosniak.org/bosanski/zlocin-stoljeca-podsjecanje-na-agresiju-i-genocid-nad-bosnjacima

http://www.slobodnajugoslavija.com/forum/viewtopic.php?t=575

http:/www.youtube.com/watch?v=YoRTaw9d0UY

http://www.youtube.com/watch?v=X-7HrX77P4

http://bs.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija

http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/odgovornost-medija-za-ratne-zlocine-1

http://www.youtube.com/watch?v=LzUqQxNb8qw

http://www.bim.ba/bh/72/10/3674/?tpl=58

http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=13366

http://www.zzi.at/cilh_molila_sam.pdf

http://www.goethe.de/Ins/ba/sar/ges/mol/bs4920837.html

http://bs.wikipedia.org/wiki/Genocid_u_Srebrenici

http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm

http://www.helsinki.org.rs/doc/Svedocanstva22.pdf

http://www.srebrenica.ba/php/novost/print.php?id=1121453755&arhive=

http://www.icj-cij.org/icjwww/idocket/ibhy/ibhyorders/ibhy_iorder_toc.htm

http://www.pulsdemokratije.net/admin/files/Prevod%20presude!.pdf

http://www.nytimes.com/2007/03/12/opinion/12wedgwood.html_r=2&oref=slogin

http://www.hlcrdc.org/uploads/Analize/648/f/55/sr/Komandna%odgovornost.pdf

Naučna istraživanja

III. Historijski osvrt na nastanak genocida kao autonomne vrste zloÄina

Vijesti:

III. Historijski osvrt na nastanak genocida kao autonomne vrste zloÄina