Za objavu
NAUČNI I MORALNI INTEGRITET PROF. DR. SMAILA ČEKIĆA JE KOST U GRLU VELIKO-SRPSKIH NEGATORA GENOCIDA
U povodu višednevne reakcije i neprimjerenih napada više srpskih medija, a posebno „Glasa Srpske“, na uvodno izlaganje prof. dr. Smaila ÄŒekića na nauÄnom skupu „ ZloÄin genocida nad Bošnjacima – korijeni, uzroci, namjere i razmjeri“, održanom 8. veljaÄe 2011. u Sarajevu, na kojem je, po pisanjima tih medija, korištena retorika koja podstiÄe mržnju prema srpskom narodu, našao sam potrebnim da se oglasim. Nakon preslušavanja video-zapisa s tog skupa, s punom moralnom odgovornošÄ‡u tvrdim da ovaj ugledni povijesniÄar, niti na tom skupu, a koliko mi je poznato ni u svojoj nauÄnoj karijeri, nikad nije izgovorio a pogotovo napisao konstatacije koje mu se stavljaju u usta, kao što su: „Srbi su genocidni fašisti“ ili „genocidan srpski narod“ ili „fašistiÄki srpski narod“ ili „nacistiÄki srpski narod“. Osobno sam mišljenja da svi ovi navodi stoje sami po sebi, ali znam da to nisu gledanja prof. dr. ÄŒekića.
Za razliku od Biljane Plavšić, koja je spominjana na ovom skupu u kontekstu najrasistiÄkijih teorija o korijenima i uzrocima teških zloÄina u ratnim sukobima, kad je u novosadskom magazinu „Svet“ napisala da su muslimani genetski kvaran narod, da im je taj pokvareni gen došao iz Islama i da se je toliko namnožio da su muslimani postali kvaran materijal s kojima je postalo opasno zajedno živjeti, prof. dr. ÄŒekić zna da nauÄni dokazi za genetsku kvarnost bilo kojeg naroda još ne postoje, te kao istinski uÄenjak ne želi tako nešto kazati a još manje napisati. Dok traje kampanja napada na prof. dr. ÄŒekića i na Institut na Äijem je Äelu, dotle nema nikakvih reakcija, a pogotovo osporavanja, citirane „znanstvene“ tvrdnje Biljane Plavšić. ÄŒudno je to što svi ti koji su pisali, ili za srspke medije govorili o ÄŒekićevom navodno spornom govoru, za taj govor izgleda nisu ni Äuli niti su ga proÄitali.
Prof. dr. ÄŒekić je, na spomenutom nauÄnom skupu, i to u kontekstu ideologije i politike stvaranja „Velike Srbije“, govorio da se taj projekat „Velika Srbija“ zasniva na „fašistiÄkoj ideologiji“, na „planu ujedinjenja svih Srba u jednu državu, koji je plan u osnovi genocidan“, da je takav projekat „fašistiÄki iza kojeg stoji država a ne narod, ali ga podržava veći dio srpskog naroda“. Prema teoriji informacija, koju bi trebali znati svi koji se koriste pravom na javnu rijeÄ i od nje zaraÄ‘uju hljeb za život, ako se neke rijeÄi izvade iz konteksta cjeline informacije onda se znaÄenje poruke izopaÄi.
Tko smatra da nisu znanstvene istine one koje je na spomenutom skupu izgovorio prof. dr. ÄŒekić, neka se zauzmu istraživanjem povijesti Balkana u zadnja dva stoljeća i istraže nevinost srpskog, pa i hrvatskog, naroda prema muslimanima / Muslimanima / Bošnjacima. Zar je moguće stvoriti etniÄki Äistu državu, kao što to pokušavaju nacionalisti ili fašisti sa „Velikom Srbijom“ i „Velikom Hrvatskom“ a da se prijethodno ne istrijebe drugi narodi, prije svih Bošnjaci, koji ne pripadaju narodu iz kojeg se takvi raÄ‘aju? Za ostvarenje zamisli etniÄki Äiste teritorije, koju nije moguće realizirati „humanim preseljenjima“, potrebna je nekakva vinost prema narodima koji remete ostvarivanje te zamisli, a koja se pretvara u ideologiju i politiku koju hrabri država.
Takve ideologije i politike nisu ništa drugo nego fašistiÄke ili nacistiÄke prirode, što odražava suštinu govora prof. dr. ÄŒekića.
Pristanimo koristiti i drugaÄiju retoriku ali samo ako ona odražava pravo znaÄenje ideologije, politike i prakse nasilnog etniÄkog ÄišÄ‡enja. Da je uz takvu ideologiju i politiku prema Bošnjacima pripremana i genocidna praksa, o kojoj je prof. dr. ÄŒekić govorio, dokazuje se Presudom MeÄ‘unarodnog suda pravde u Hagu od 27. veljaÄe 2007. godine, i Izvještajem Komisije Vlade Republike Srpske o istraživanju Äinjenica i dogaÄ‘aja u i oko Srebrenice, u srpnju 1995. godine, kojeg je Vlada Republike Srpske prihvatila.
MeÄ‘utim, pozadina napada na prof. dr. ÄŒekića je u tome da ga se diskreditira. On je, po zahtjevu Paddy Ashdowne-a, bivšeg visokog predstavnika OHR-a, sudjelovao u radu Komisije Vlade Repubike Srpske o istraživanju Äinjenica i dogoÄ‘aja u i oko Srebrenice, u srpnju 1995. godine. Komisija je, nakon skoro dvogodišnjeg istraživaÄkog rada, u kojoj je od ukupno sedam njih pet Älanova bilo iz srpskog naroda koje je imenovala Vlada Republike Srpske, zakljuÄila, izmeÄ‘u ostalog, da je nad Bošnjacima u Srebrenici izvršen najteži zloÄin koje meÄ‘unarodno humanitarno pravo poznaje i da je u izvršenju tog zloÄina sudjelovalo najmanje 22.000 izvršilaca, meÄ‘u kojima, u vrijeme dok je Komisija istraživala zloÄin genocida u Srebrenici, najmanje 900 onih je koji su tada radili na znaÄajnim državnim i drugim poslovima u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Aktuelna politika u Republici Srpskoj ima namjeru osporiti nalaze te Komisije, ali to nije moguće dok se prof. dr. ÄŒekić ne diskreditira kao uÄenjak, i dehumanizira kao moralna osoba.
Drugi razlog napada leži u postojanju Instituta za istraživanje zloÄina protiv ÄovjeÄanstva i meÄ‘unarodnog prava, Univerziteta u Sarajevu, na Äijem je Äelu prof. dr. ÄŒekić. Ovaj Institut, koji je postao respektabilna znanstvena ustanova ne samo u regionu nego i šire, se usudio dio svojih znanstvenih kapaciteta usmjeriti na istraživanja agresije Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) na Republiku Bosnu i Hercegovinu i genocida nad Bošnjacima. Takva istraživanja, smatra ÄinjeniÄna srpska politika, se moraju što prije zaustaviti. Taj proces treba zapoÄeti obezglavljivanjem Instituta i uklanjanjem iz njega najuglednijeg i najdokazanijeg istraživaÄa zloÄina protiv mira, zloÄina genocida i drugih teških zloÄina protiv ÄovjeÄanstva.
Govori i tekstovi koji imaju znanstvenu osnovu teško se mogu podvesti pod floskulu „govora mržnje“, i time trebaju imati veće pravo na društvenu i moralnu slobodu od govora koji se u ime i za raÄun neke politike koriste u medijima. Potrebni i korisni svima nama su dijalozi istraživaÄa zloÄina protiv ÄovjeÄanstva i meÄ‘unarodnog prava.
Jedino ti i takvi dijalozi vode pomirenju i oporavku žrtava, kojih ima u svim „zaraćenim stranama“.
Nakon svega, sasvim je jasno zašto srpski mediji nasrću na prof. dr. Ceklica i Institut ali me Äudi da se toj SANU hajki pridružuju i mediji na bosanskom jeziku. Da li tako misle i oni mediji koji šute na svakodnevne napade? Zar nije šutnja odobravanje?
Ipak, prof. dr. ÄŒekića i Institut najprije brani njihov Äestiti, i dobro potkrijepljen, znanstveni rad, ali isto tako ima i Bosanaca i Hercegovaca koji dižu glas u njihovu zaštitu i u zaštitu višegodišnjeg rada koji je posvećen onima koji više ne govore, onima kojima je genocidnim kamama oduzeto pravo biti meÄ‘u živima.
Željko Milićević, Ottawa, 9. ožujka 2011. godine