Vijesti
CV RE
Osnovni elementi za biografiju
Emir Ramić je roÄ‘en 1959. u Prijedoru. Diplomirao je politiÄke nauke na Fakultetu politiÄkih nauka u Sarajevu 1982, magistrirao na Pravnom fakultetu u Banja Luci 1988, Äime je stekao nauÄni stepen magistra pravnih nauka, i doktorirao na Univerzitetu u Hamiltonu, Ontario, Kanada 2015. i time stekao nauÄni stepen doktora politiÄkih nauka.
U periodu 1984 - 1988 radio je kao profesor historije u Gimnaziji u Prijedoru.
U periodu 1984 - 1988 radio je kao profesor historije u Gimnaziji u Prijedoru.
U periodu 1988 - 1990 bio je Älan Savjeta novinsko izdavaÄkog preduzeÄa Kozarski vjesnik, Prijedor
U periodu 1988 - 1990 radio je u Institutu za društvena istraživanja Prijedor i javnom preduzeÄu "4 juli" Prijedor.
U periodu 1994 - 2001 radio je kao direktor i predavaÄ bosanske historije i bosanskog jezika Internacionalne akademije, Bergneustadt, NjemaÄka.
U periodu 2001 - 2003 radio ke kao direktor i predavaÄ bosanske historije i bosanskog jezika Internacionalne akademije, Hamilton, Kanada.
U periodu 2003 - 2013 radio je kao asistent na fakultetu Mirovnih studija Univerziteta Hamilton, Ontario, Kanada.
U periodu od 2002 - 2008 Älan liderske nacionalne organizacije ameriÄkih i kanadskih Bošnjaka, Kongresa Bošnjaka Sjeverne Amerike.
U periodu 2006 - 2008 predsjednik Kongresa Bošnjaka Sjeverne Amerike, U tom periodu profilirao je Kongres Bošnjaka Sjeverne Amerike kao najznaÄajniju bošnjaÄku i bosanskohercegovaÄku instituciju u dijaspori. Postao je akademski glas ameriÄkih i kanadskih Bošnjaka i svih graÄ‘ana BiH koji žive u Sjevernoj Americi u promociji najvažnijih kulturnih, društvenih, akademskih i drugih bosanskohercegovaÄkih vrijednosti u ameriÄkom Melting potu i kanadskom Kulturnom mozaiku.
U periodu 2009 - 2010 radio je kao pomoÄnik direktora za odnose sa vladama država pri AmeriÄkom univerzitetu u BiH.
U periodu od 2010 - do danas radi kao direktor Instituta za istraživanje genocida, Kanada.
U periodu 2015 - do danas radi kao profesor Mirovnih studija na Univerzitetu, Hamilton, Ontatio, Kanada.
U periodu 2005 do danas aktivno je radio i doprinio da se u saveznim parlamentima SAD, Kanade, Australije, Evropskog parlamenta i parlamentima desetak drugih država usvoji rezuolucija o genocidu u Srebrenici i BiH. U tom procesu je nadležne zakonodavne organe navedenih država informisao o nauÄno istraživaÄkim Äinjenicama o genocidu u Srebrenici i BiH.
Maja 2008. odbio je ponudu prof. dr. Harisa Silajdžića za imenovanje na dužnost Generalnog konzula BiH u ÄŒikagu uz obrazloženje da se ne želi baviti politikom, već nauÄno istraživaÄkim radom.
Bavi se istraživanjem i nauÄnim prouÄavanjem zloÄina genocida, najsloženije društvene pojave u društvenoj stvarnosti. Rezultatima nauÄnih istraživanja genocida i drugih oblika zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava u BiH, ali i šire, i generalizacijom rezultata empirijskih istraživanja, postulativnog znaÄaja i karaktera dao je doprinos zasnivanju, konstituisanju i razvijanju Nauke o genocidu u sistematici društvenih i humanistiÄkih nauka. Domaći i strani analitiÄari uvrštavaju ga u jednog od boljih poznavalaca genocida.
Kao direktor ugledne nauÄno istraživaÄke institucije, Instituta za istraživanje genocida, Kanada razotkrio je i svijetu pokazao razmjere zloÄina kanadskog generala Lewisa MacKenzia za vrijeme njegove misije u BiH. Genocid u BiH se izuÄava u kanadskim školama. Poslije pet godina intezivnog lobiranja Kanadski parlament je jednoglasno usvojio prvu, a nešto kasnije i drugu Rezoluciju o genocidu u BiH. Pušten u parlamentarnu proceduru Zakon o genocidu u BiH – Bill -C – 533, {Kanada će biti jedina zemlja u svijetu koja će prava žrtava genocida u BiH, a koji žive u Kanadi, regulisati sopstvenim državnim zakonom}. Pokrenut multidimenzionalni nauÄno istraÄivaÄki i lobistiÄki projekat borba protiv negatora genocida. UÄestovao u osnivanju Klub Prijatelja BiH u Kanadskom Parlamentu. Organizovao stalnu postavku o genocidu u BiH u Kanadskom muzeju za ljudska prava. Genocid u BiH prezentirao kanadskim univerzitetima. UÄestvovao u projektu izgradnje spomen obilježje žrtvama genocida u Srebrenici u kanadskom gradu Windsoru, prvom takvom spomen obilježju u dijaspori. NauÄno istraživaÄkim i lobostiÄkim radom uÄinio da kanadska vlada podrži MeÄ‘unarodni dana bijelih traka. Uradio i prezentirao elaborat nadležnim kanadskim organima o priznavanju bosanskog jezika i nacionalnog imena Bošnjaka u kanadskom Kulturnom mozaiku.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Historija Kanadskih Bošnjaka, Toronto, Kanada, 2009.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Genocid je državotvorni zloÄin, Toronto, Kanada 2010.
NauÄni istraživaÄka publikacija - BosanskohercegovaÄka dijaspora u Sjevernoj Americi, iseljeništvo, protjerivanje, deportacije.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Višestruka agresija na RBiH - zajedniÄki zloÄinaÄki poduhvat Srbije i Hrvatske protiv Ideje Bosne i bosanskog duha.
NauÄni istraživaÄka publikacija - BošnjaÄko narodno biće je tok svijesti koju treba stalno saznavati, oblikovati, usmjeravati.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Aktivizam za bolju budućnost Bošnjaka i BiH.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Genocid u Srebrenici.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Genocidu u Prijedoru - Srebrenica u kontinuitetu.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Borba protiv negatora genocida u BiH.
NauÄnoistraživaÄki rad
U periodu 1988 - 1990 radio je u Institutu za društvena istraživanja Prijedor i javnom preduzeÄu "4 juli" Prijedor.
U periodu 1994 - 2001 radio je kao direktor i predavaÄ bosanske historije i bosanskog jezika Internacionalne akademije, Bergneustadt, NjemaÄka.
U periodu 2001 - 2003 radio ke kao direktor i predavaÄ bosanske historije i bosanskog jezika Internacionalne akademije, Hamilton, Kanada.
U periodu 2003 - 2013 radio je kao asistent na fakultetu Mirovnih studija Univerziteta Hamilton, Ontario, Kanada.
U periodu od 2002 - 2008 Älan liderske nacionalne organizacije ameriÄkih i kanadskih Bošnjaka, Kongresa Bošnjaka Sjeverne Amerike.
U periodu 2006 - 2008 predsjednik Kongresa Bošnjaka Sjeverne Amerike, U tom periodu profilirao je Kongres Bošnjaka Sjeverne Amerike kao najznaÄajniju bošnjaÄku i bosanskohercegovaÄku instituciju u dijaspori. Postao je akademski glas ameriÄkih i kanadskih Bošnjaka i svih graÄ‘ana BiH koji žive u Sjevernoj Americi u promociji najvažnijih kulturnih, društvenih, akademskih i drugih bosanskohercegovaÄkih vrijednosti u ameriÄkom Melting potu i kanadskom Kulturnom mozaiku.
U periodu 2009 - 2010 radio je kao pomoÄnik direktora za odnose sa vladama država pri AmeriÄkom univerzitetu u BiH.
U periodu od 2010 - do danas radi kao direktor Instituta za istraživanje genocida, Kanada.
U periodu 2015 - do danas radi kao profesor Mirovnih studija na Univerzitetu, Hamilton, Ontatio, Kanada.
U periodu 2005 do danas aktivno je radio i doprinio da se u saveznim parlamentima SAD, Kanade, Australije, Evropskog parlamenta i parlamentima desetak drugih država usvoji rezuolucija o genocidu u Srebrenici i BiH. U tom procesu je nadležne zakonodavne organe navedenih država informisao o nauÄno istraživaÄkim Äinjenicama o genocidu u Srebrenici i BiH.
Maja 2008. odbio je ponudu prof. dr. Harisa Silajdžića za imenovanje na dužnost Generalnog konzula BiH u ÄŒikagu uz obrazloženje da se ne želi baviti politikom, već nauÄno istraživaÄkim radom.
Bavi se istraživanjem i nauÄnim prouÄavanjem zloÄina genocida, najsloženije društvene pojave u društvenoj stvarnosti. Rezultatima nauÄnih istraživanja genocida i drugih oblika zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava u BiH, ali i šire, i generalizacijom rezultata empirijskih istraživanja, postulativnog znaÄaja i karaktera dao je doprinos zasnivanju, konstituisanju i razvijanju Nauke o genocidu u sistematici društvenih i humanistiÄkih nauka. Domaći i strani analitiÄari uvrštavaju ga u jednog od boljih poznavalaca genocida.
Kao direktor ugledne nauÄno istraživaÄke institucije, Instituta za istraživanje genocida, Kanada razotkrio je i svijetu pokazao razmjere zloÄina kanadskog generala Lewisa MacKenzia za vrijeme njegove misije u BiH. Genocid u BiH se izuÄava u kanadskim školama. Poslije pet godina intezivnog lobiranja Kanadski parlament je jednoglasno usvojio prvu, a nešto kasnije i drugu Rezoluciju o genocidu u BiH. Pušten u parlamentarnu proceduru Zakon o genocidu u BiH – Bill -C – 533, {Kanada će biti jedina zemlja u svijetu koja će prava žrtava genocida u BiH, a koji žive u Kanadi, regulisati sopstvenim državnim zakonom}. Pokrenut multidimenzionalni nauÄno istraÄivaÄki i lobistiÄki projekat borba protiv negatora genocida. UÄestovao u osnivanju Klub Prijatelja BiH u Kanadskom Parlamentu. Organizovao stalnu postavku o genocidu u BiH u Kanadskom muzeju za ljudska prava. Genocid u BiH prezentirao kanadskim univerzitetima. UÄestvovao u projektu izgradnje spomen obilježje žrtvama genocida u Srebrenici u kanadskom gradu Windsoru, prvom takvom spomen obilježju u dijaspori. NauÄno istraživaÄkim i lobostiÄkim radom uÄinio da kanadska vlada podrži MeÄ‘unarodni dana bijelih traka. Uradio i prezentirao elaborat nadležnim kanadskim organima o priznavanju bosanskog jezika i nacionalnog imena Bošnjaka u kanadskom Kulturnom mozaiku.
Rezultate fundamentalnih nauÄnih istraživanja genocida i drugih oblika zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava nauÄno je prezentirao u nauÄnim djelima, u kojima su sadržana i verbalno pisano iskazana bitna nauÄna saznanja u formi nauÄno verifikovanih saznanja, nauÄno evidentiranih, ali neverifikovanih saznanja.
Intelektualno je izrastao u izrazito ozbiljnog, poznatog i cijenjenog nauÄnog istraživaÄa i pedagoga savremene nauke o genocidu.
ÄŒlan je MeÄ‘unarodne asocijacije istraživaÄa genocida, Komiteta memorilanog muzeja holokausta SAD i Kanade, Kandskog muzeja za ljudska prava, Asocijacije “ Svijet bez genocida". Udruženja za ugružene narode, i mnogih drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava i sloboda širom svijeta. ÄŒlan je Senata Svjetskog bošnjaÄkog kongresa.
ÄŒlan je MeÄ‘unarodne asocijacije istraživaÄa genocida, Komiteta memorilanog muzeja holokausta SAD i Kanade, Kandskog muzeja za ljudska prava, Asocijacije “ Svijet bez genocida". Udruženja za ugružene narode, i mnogih drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava i sloboda širom svijeta. ÄŒlan je Senata Svjetskog bošnjaÄkog kongresa.
Nosilac je i uÄesnik u koncipiranju, rukovoÄ‘enju i realizaciji nauÄnoistraživaÄkih projekata, kao i u organizaciji i radu velikog broja nauÄnih kongresa, konferencija i simpozija, kako u BiH, tako i u inozemstvu.
Dobitnik je više nagrada i priznanja: Zlatne znaÄke Univerziteta u Sarajevu (2011) zajedno sa Älanom kanadskog parlamenta i sponzorom rezolucija o genocidu u BiH usvojenih u Kanadskom parlamentu Brian Masse za posebne zasluge na planu nauÄnog istraživanja i prezentovanja rezultata nauÄnih istraživanja o genocidu u Srebrenici i BiH u Kanadi, Velike plakete Instituta za istraživanje zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, Velike Plakete Kongresa Bošnjaka Sjeverne Amerike, Velike plakete kanadske bosanskohercegovaÄke zajednice i mnogih drugih.
Pregled najznaÄajnijih radova koji su rezultat nauÄnih istraživanja, realizovanih na osnovu verifikovanih nauÄnoistraživaÄkih projekata pod istoimenim nazivima
Dobitnik je više nagrada i priznanja: Zlatne znaÄke Univerziteta u Sarajevu (2011) zajedno sa Älanom kanadskog parlamenta i sponzorom rezolucija o genocidu u BiH usvojenih u Kanadskom parlamentu Brian Masse za posebne zasluge na planu nauÄnog istraživanja i prezentovanja rezultata nauÄnih istraživanja o genocidu u Srebrenici i BiH u Kanadi, Velike plakete Instituta za istraživanje zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, Velike Plakete Kongresa Bošnjaka Sjeverne Amerike, Velike plakete kanadske bosanskohercegovaÄke zajednice i mnogih drugih.
Pregled najznaÄajnijih radova koji su rezultat nauÄnih istraživanja, realizovanih na osnovu verifikovanih nauÄnoistraživaÄkih projekata pod istoimenim nazivima
NauÄni istraživaÄka publikacija - Historija Kanadskih Bošnjaka, Toronto, Kanada, 2009.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Genocid je državotvorni zloÄin, Toronto, Kanada 2010.
NauÄni istraživaÄka publikacija - BosanskohercegovaÄka dijaspora u Sjevernoj Americi, iseljeništvo, protjerivanje, deportacije.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Višestruka agresija na RBiH - zajedniÄki zloÄinaÄki poduhvat Srbije i Hrvatske protiv Ideje Bosne i bosanskog duha.
NauÄni istraživaÄka publikacija - BošnjaÄko narodno biće je tok svijesti koju treba stalno saznavati, oblikovati, usmjeravati.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Aktivizam za bolju budućnost Bošnjaka i BiH.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Genocid u Srebrenici.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Genocidu u Prijedoru - Srebrenica u kontinuitetu.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Borba protiv negatora genocida u BiH.
NauÄni istraživaÄka publikacija - Razlike izmeÄ‘u kanadskog Kulturnog mozaika i Ideje Bosne i Bosanskog duha.
NauÄnoistraživaÄki rad
Ramić Emir je u dosadašnjoj aktivnosti, pored navedenih nauÄno istraživaÄkih publikacija, te brojnih osvrta i prikaza, postigao i sljedeće rezultate:
- realizovao je (na osnovu nauÄno-istraživaÄkih projekata) fundamentalna empirijska nauÄna istraživanja iz oblasti genocida i drugih oblika zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, posebno genocid u Srebrenici i genocid u Prijedoru na podruÄiju Sjeverne Amerike,
- organizirao je i uÄestvovao u radu više nauÄnih skupova, naroÄito meÄ‘unarodnog karaktera. Ramić je svojim radovima, a posebno uÄešÄ‡em na meÄ‘unarodnim skupovima, uticao i izborio se i na donošenje na meÄ‘unarodnom planu, posebno Kanade, dokumenata koji imaju historijski znaÄaj za BiH, naroÄito u vezi sa utvrÄ‘ivanjem karaktera oružanog sukoba u RBiH (imenovanje agresora) i odgovornosti za zloÄine,
- u svojstvu istraživaÄa i direktora Instituta za istraživanje genocida Kanada povodom desetogodišnjice genocida nad Bošnjacima u sigurnoj zoni UN-a, Srebrenici, jula 1995, Ramić Emir je organizovao kampanju za usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici u Kanadskom parlamentu. Istu kampanju je organizovao prilikom usvajanja druge rezolucije o genocidu u Srebrenici i BiH u Kanadskom parlamentu,
- zahvaljujući rezultatima istraživanja Emir Ramića i ugleda koji ima Institut za istraživanje genocida Kanada organizovano je više nauÄnih konferencija na univerzitetima u Kanadu na temu genocid u BiH,
- recenzirao je i ureÄ‘ivaÄki pripremio za štampu veći broj publikacija,
- održao je više predavanja na mnogim univerzitetima u svijetu, posebno u SAD i Kanadi,
- objavio je više tekstova u sredstvima informisanja,
- kao poznavalac predmeta nauke, odnosno nauÄne discipline i predmeta istraživanja, kao i zahvaljujući velikom poznavanju metodologije nauÄnog istraživanja i odgovornom i savjesnom primjenom nauÄnih metoda u procesu nauÄnog istraživanja holokausta, genocida i drugih oblika zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, Emir Ramić je ostvario nauÄne rezultate, kojima, pored ostalog, derogira “rezultate” kvaziistraživanja i kvaziistraživaÄa. U tom smislu on je ispoljio sve vrline i najpozitivnije ljudske osobine, nauÄne i struÄne kvalitete, po kojima danas nesumnjivo spada u red priznatih nauÄnika istraživaÄa iz oblasti genocida i drugih oblika zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava,
- dao je veliki broj intervjua za domaća i strana sredstva javnog informisanja (TV, radio i novine), itd.,
Po obimu i nauÄnoj vrijednosti on je svojim radovima ostvario znaÄajne nauÄne rezultate iz oblasti savremene nauke o genocidu. Ukupnim nauÄnim i društvenim angažmanom za Emir Ramića može se reći da je jedan od velikih istinskih boraca za slobode, ljudska prava, ljudsko dostojanstvo i ljudsku i društvenu istinu i pravdu, a po osnovnom opredjeljenju i orijentaciji nesumnjivo se radi o Äovjeku koji pripada istinskom, hrabrom i nepokolebljivom antifašisti, koji je ostao dosljedan tradiciji antifašizma. Emir Ramić, kao istraživaÄ genocida i drugih oblika zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, istovremeno je i svjedok najdramatiÄnijih i najtežih dogaÄ‘aja u historiji BiH na kraju XX stoljeća i žrtva genocida.
Kod Emir Ramića je prisutna integracija i prožimanje bogatog istraživaÄkog iskustva i osjećanja bola i tuge za žrtve genocida, koji ga snažno inspirišu, podstiÄu i hrabre da nepokolebljivo, istrajno, odvažno i sa potpunim odsustvom mržnje, primjenom nauÄne metodologije, istražuje i istraži genocid, kao ljudsku sramotu i jednu od najvećih prijetnji savremenom svijetu, ljudskoj civilizaciji, kulturama i tradiciji naroda na planeti Zemlji.
Vijesti: