VuÄićeva kontinuirana antibosanska kampanja je osuÄ‘ena od svih istinskih prijatelja ponosne države BiH. Bosanski narodi i graÄ‘ani ga preziru.
VuÄićeva kontinuirana antibosanska kampanja je osuÄ‘ena od svih istinskih prijatelja ponosne države BiH. Bosanski narodi i graÄ‘ani ga preziru.
Sve dok Aleksandar VuÄić smatra manji bh. entitet, nastao rezultatima agresije i genocida, kao najvažniji uspjeh Srbije, sve dok on smatra da je najveći vanjskopolitiÄki uspjeh Srbije u tome što je onemogućila usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Savjetu bezbjednosti UN-a, sve dok nema niti jednog traga o priznanju odgovornosti politiÄkog, vojnog i policijskog režima Srbije za agresiju i genocid na BiH, sve dok u obrazovnom sistemu Srbije ne budu nauÄne i sudske Äinjenice o genocidu u Srebrenici i BiH, sve dok nema iskrenog priznanja genocida i pokajanja za njega, sve dok nema pravde za žrtve genocida, Srbija će ostati tamna mrlja u svijetu sa najveÄim brojem osuÄ‘enih, ali i slobodnih zloÄinaca. To nije samo poniženje za žrtve agresije i genocida na BiH, već i poniženje za one graÄ‘ane Srbije koji se odgovorno i solidarno ponašaju prema žrtvama genocida u BiH, prema istini, pravdi i kulturi sjećanja.
Aleksandar VuÄić je za vrijeme agresije napadao na državu BiH, njene narode i graÄ‘ane. On u dejtonskom miru ne poštuje državu BiH. Onaj ko puca na državu BiH u agresiji i onaj ko državu BiH ne poštuje u miru, da bi opravdao svoj antibosanski, odnosno anticivilizacijski pucanj u hiljadugodišnje trajanje bosanske historije, kulture, tradicije, mora pucati na istinu i pravdu, mora negirati sudski presuÄ‘en genocid u Srebrenici, mora ponižavati žrtve ali i svoj vlastiti narod. Mi odavno znamo s kim imamo posla. Na djelu je udružena antibosanska kolacija koja i dan danas anticivilizacijski spreÄava u matici da se usvoji rezolucija kojom se osuÄ‘uje genocid u BiH. U presudi MeÄ‘unarodnog suda pravde u Hagu jasno stoji da je genocid u Srebrenici izvršila vojska i policija entiteta RS i jasno stoji da je za taj genocid odgovorna i Republika Srbija jer nije poduzela mjere da se srpijeÄi i to su Äinjenice koje nikada niko neće moći osporiti.
Dok je srpska fašistiÄka gerila pravila „entitet“ na masovnim grobnicama Bošnjaka, a javnost manipulirala priÄama o „muslimanskim ekstremistima“, tkz. meÄ‘unarodna zajednica je mirno posmatrala pokušaj rušenja jedne države i uništenja jednog naroda. Kada je ta fašistiÄka politika u tkz. eri ljudskih prava i sloboda, demokratije i civilnog društva, najveÄim zloÄinima poslije holokausta silom otrgla komad bosanskohercegovaÄke zemlje, na silu oÄišÄ‡enog od Bošnjaka ali i od Bosne, onda su ti tkz civlizirani zaštitnici ljudskih prava i sloboda u Daytonu priznali rezultate te fašistiÄke agresije i genocida i to ozvaniÄili u nametnutom entitetu RS.. To je kontekst u kojem negatori genocida u Srebrenici VuÄić i Dodik pokušavaju sakriti historijske, sudske i nauÄno istraživaÄke Äinjenice o genocidu u Srebrenici.
Onaj ko negira istinu, onaj ko sakriva pravdu, onaj ko bježi od pokajanja, taj nije dobro došao u BiH. Nemoralna pasivnost srbijanske politiÄke, akademske, kulturne elite, koja umjesto borbe protiv institucionalizovanog agresivno genocidnog zla podržava antibosanski projekat Milorada Dodika i njegovog politiÄkog establišmenta, te šutnja srbijanske većinske javnosti jasno govori da se Srbija nikada nije odrekla od Ideje Velike Srbije.
Emir Ramic