Zločin u Štrpcima udruženi zločinački poduhvat Vojske entiteta Republika Srpska, Vojske SR Jugoslavije i policije Srbije

Zločin u Štrpcima udruženi zločinački poduhvat Vojske entiteta Republika Srpska, Vojske SR Jugoslavije i policije Srbije
27. februara 2021. godine, navršava se 28 godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Institut za istraživanje genocida Kanada {IGK} podseća da porodice žrtava 28 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.
Cilj udruženog zločinačkog poduhvata u Štrpcima je bio da se očisti srbijansko – bosanskohercegovački granični pojas od Bošnjaka, da se Bošnjaci svedu na jednu enklavu, da se Bošnjaci kontinuirano, organizovano, planski ubijaju, nasilno iseljavaju, zastrašuju, što su elementi genocida po Konvenciji o sprečavanju genocida. Tržimo da se uhapšeni optuže i osude za najgore oblike zločina protiv čovjeka i civilizacije, a posmrtni ostaci preostalih otetih i ubijenih pronaÄ‘u i dostojanstveno sahrane. Neshvatljivo je da u meÄ‘unarodnoj zajednici nije bilo interesovanja da se strašni zločin u Štrpcima procesuira. Neshvatljivo je da u MeÄ‘unarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju niko nije odgovarao za ovaj strašni zlopčin.Na kraju neshvatljivo je da Srbija i Crna Gora nisu procesuirane na meÄ‘unarodnim sudovina zbog zločina prema svojim graÄ‘anima bošnjačke nacionalnosti.
Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.
Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru 2010. godine, dok se za ostalim žrtvama i dalje traga.
Za ovaj zločin do sada su pravnosnažno osuÄ‘eni samo Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. U sudskom postupku koji je protiv Nebojše Ranisavljevića voÄ‘en pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) utvrÄ‘eno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade VRS, koju je predvodio Milan Lukić, nasilno zaustavila voz u stanici Štrpci i iz njega izvela 18 putnika Bošnjaka, jednog Hrvata i jednu osobu neutvrÄ‘enog identiteta, koje su potom vojnim kamionom odvezli u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada. Nakon što su im oduzeli sve vredne stvari i pretukli ih, vezali su ih žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su im naredili da legnu, a zatim su ih Milan Lukić i Boban InÄ‘ić ubili. Za to vreme Ranisavljević je čuvao stražu ispred kuće. Kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne, Ranisavljević ga je ranio, a potom je ranjenog putnika ubio Milan Lukić. Ranisavljević je 2003. godine osuÄ‘en na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.
Tokom suÄ‘enja Ranisavljeviću, na osnovu dokumentacije ŽTP „Beograd” utvrÄ‘eno je da je otmica bila unapred planirana i da su predstavnici državnih organa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) bili upoznati sa postojanjem plana da se na stanici Štrpci izvrši otmica putnika muslimanske nacionalnosti. ŽTP je o tom planu obavestio Ministarstvo odbrane SRJ, Užički korpus Vojske Jugoslavije i Državnu bezbednost, ali ništa nije preduzeto da se otmica spreči.
Mićo Jovičić, protiv koga je voÄ‘en postupak pred sudom Bosne i Hercegovine, priznao je da je učestvovao u premlaćivanju civila i da je čuvao stražu prilikom njihove otmice iz voza i likvidacije, te je sa Tužilaštvom Bosne i Hercegovine 2016. godine zaključio sporazum o priznanju krivice, na osnovu kojeg je osuÄ‘en na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.
IGK