Kultura sje?anja nije samo zarad spomena na ubijene, nego i zarad lekcije da se nikada i nikome ne ponovi. Zato govorimo, u?imo i opominjimo.

Kultura sje?anja nije samo zarad spomena na ubijene, nego i zarad lekcije da se nikada i nikome ne ponovi. Zato govorimo, u?imo i opominjimo.

Genocid u Srebrenici predstavlja zaokruživanje procesa zlo?ina nad Bosnom i Hercegovinom i njezinim gra?anima – dovršenje projekta „?iste“ srpske teritorije u Bosni i Hercegovini. Taj proces se nije mogao sprovesti bez režima Slobodana Miloševi?a u Beogradu. 

Mora se odgvoriti na pitanje da li je genocid legalno sredstvo u ostvarivanju politi?kih i drugih ciljeva? To je pitanje i za me?unarodne i  bosanskophercegova?ke politi?are i intelektualce.

Mora se odgovoriti i na pitanje da li je Presuda (da je u Srebrenici kao vrhunac zlo?ina u Bosni i Hercegovini tokom agresije 1992-1995. godine izvršen genocid od strane vojske i policije entiteta RS) dovoljna da se ostvari pravo žrtava i dostigne pravda? 

Da li je mogu?e da djelo genocida ostane postojati na tlu države Bosne i Hercegovine? 

Ne može se iz genocida izvla?iti pravo, ne može se na osnovu genocida ostvarivati pravo na bilo šta. Zlo?inom genocida stvorio se entitet RS na tlu Bosne i Hercegovine i treba zahtijevati da se to djelo i njegovi izvršioci sankcioniraju pred internacionalnim institucijama prava. 

Ne smijemo genocid nad Bošnjacima u Srebrenici pretvoriti u manifestacije obilježavanja genocida, a ništa ne poduzimati na strani prava i pravde. Djelo genocida se mora sankcionirati idejno, po li?nostima i fakti?ki po ustroju države Bosne i Hercegovine.