Intervju

Intervju za Vijesti ba

VIJESTI.BA: Profesor filozofije na ameriÄkom DrÅ¾avnom univerzitetu JuÅ¾ni Connecticut David Pettigrew izjavio je danas u Sarajevu da je odluka da se podnese aplikacija za reviziju presude u sluÄaju BiH protiv SRJ (Srbije) zapravo na Bosni i Hercegovini, tu aplikaciju mora podnijeti BiH. Ima li BiH o ovom trenutku po mišljenju Instituta Äiji ste direktor argumente za pokretanje procesa reizije presude.

MeÄ‘unarodni sud pravde u Haagu donio je 6. februara 2007. godine Presudu u predmetu BiH protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kaÅ¾njavanju zloÄina genocida. Presudom je odbijen tuÅ¾beni zahtjev BiH od 24. aprila 2006. godine kojim se traÅ¾i da Sud presudi da je Srbija putem svojih organa ili osoba Äije djelovanje povlaÄi njenu odgovornost prema meÄ‘unarodnom obiÄajnom pravu poÄinila genocid ili sauÄestvovala u izvršenju genocida te da nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu drÅ¾avi BiH i njenim graÄ‘anima. Ove taÄke Presude predstavljale su suštinu tuÅ¾benog zahtjeva BiH. Ovakvom presudom graÄ‘ani BiH ostali su uskraÄ‡eni za istinu i za pravdu. Stoga, sve vrijeme nakon donošenja ove presude graÄ‘ani BiH a naroÄito direktne Å¾rtve genocida traÅ¾e od drÅ¾ave BiH pokretanje postupka revizije presude. Revizija postupka kao pravno sredstvo propisano Statutom MeÄ‘unarodnog suda pravde dopuštena je samo izuzetno. Uslovi za pokretanje postupka revizije postavljeni su vrlo strogo. TiÄu se pronalaska nove Äinjenice takvog znaÄaja da opravdava otvaranje postupka revizije. Kad se postupak revizije dopusti, to još uvijek ne znaÄi da Ä‡e Sud udovoljiti tuÅ¾iocu i presuditi drukÄije. Institut za istraÅ¾ivanje genocida, Kanada smatra da je pokretanje postupka revizije u ovoj tuÅ¾bi vaÅ¾an korak ka uspostavi stabilnog i trajnog mira u regionu. Zato je to moralna obaveza politiÄkih elita, istraÅ¾ivaÄa i pravnika kroz zakoniti pravni proces. Istovremeno revizija tuÅ¾be ije veoma sloÅ¾eno i teško pitanje. Prema Älanu 61 Statuta MeÄ‘unarodnog suda pravde postoji pravni osnov za reviziju tuÅ¾be. Dva su bitna aspekta obnove postupka. Prvi, otkriÄ‡e neke Äinjenice od odluÄujeÄeg znaÄaja koja prije izricanja presude nije bila poznata ni Sudu ni stranci u sporu koja traÅ¾i reviziju. Drugi legalitet i legitimitet pravnog zastupnika. Oba ova aspekta su u meÄ‘uzavisnosti. Kao istraÅ¾ivaÄ genocida smatram da prvostepena presuda ratnom zloÄincu Radovanu KaradÅ¾iÄ‡u moÅ¾e ponuditi validne Äinjenice za obnovu postupka posebno kada je u pitanju udruÅ¾eni zloÄinaÄki poduhvat. Istovremeno smatram da se nove Äinjenice mogu traÅ¾iti i u arhivama Srbije, Crne Gore i Hrvatske.TakoÄ‘e smatram da nove Äinjenice imaju NATO i SAD. Potrebno je imati u vidi limitirajuÄi faktor, vrijeme. Za 7 mjeseci se navrašava 10 godina od dana donošenja Presude. Ni jedan zahtijev za obnovu se ne moÅ¾e podnijeti po isteku 10 godina od Presude. Zahtijev za obnovu se mora podnijeti najkasnije u roku od 6 mjeseci od otkriÄ‡a nove Äinjenice. Što se tiÄ‡e pravnog zastupnika davno je trebalo zatraÅ¾iti mišljenje MeÄ‘unarodnog suda pravde. Istovremeno prof. dr. Francis Boyle, Älan našeg Internacionalnog ekspertnog tima je ponudio da bude u timu pravnih zastupnika. Na Å¾alost ovu dobru volju jednog od najveÄih pravnih autoriteta u svijetu i tvorca prvog teksta naše tuÅ¾be nije se uzela ozbiljno. BosanskohercegovaÄki, posebno bošnjaÄki politiÄki establišment je ostao gluh na ovu odliÄnu ponudu. MoÅ¾da su organizacije Å¾rtava u i van BiH trebali izvršiti mnogi veÄ‡i pritisak na politiÄki establišment koji bi trebao biti i politiÄki predstavnik Å¾rtava, da se ova dobro volja prof. Boyla i realizuje. Na kraju bez obzira ne navedene okolnosti istraÅ¾ivaÄi su jednoglasni u mišljenju da se revizija mora pokrenuti. Revizija je najbolje sredstvo da se doÄ‘e do istine i pravde kao uslova poÄetka istinskog procesa pomirenja.

VIJESTI.BA: Kako bi prokomentarisli apelacije politiÄara iz RS-a ka Ustanom Sudu BiH, o ocijeni ustavnosti i zakonitosti popisa stanovništva imajuÄ‡i u vidu da upravo politiÄari iz RS-a ne poštuju odluke Ustavnog suda što se najbolje vidjelo na primjeru odbacivanja odluke o neustavnosti dana Republike Srpske.

Ustavni sud BiH je najvaÅ¾nija sudska instanca jedne drÅ¾ave, najveÄi pravni autoritet jedne drÅ¾ave. Zato se odluke tog autoriteta obavezno moraju poštovati. Onaj ko ne poštuje odluke Ustavnog suda ne poštuje drÅ¾avu. U sluÄaju BiH politiÄki establišment manjeg entiteta kontinuirano opstruira i negira odluke Ustavnog suda Äime negira drÅ¾avu BiH. Apsurd je da predstavnici politiÄkog establišmenta manjeg bh. eniteta šalju apelacije prema Sudu Äije presude u pravilu ne poštuju. Popis stanovništva je uraÄ‘en u skladu sa vaÅ¾eÄ‡im zakonom, nadleÅ¾nostima direktora Agencije za statistiku i sa meÄ‘unarodnim standardima. Ovaj popis je takoÄ‘e pokazao straviÄne razmjere, rezultata agresije i genocida na Äijim osnovama je produkovan manji bh entitet. Pored sudskih odluka internacionalnih i nacionalnih sudova, pored politiÄkih odluka parlamenta više drÅ¾ava, sada imamo i statistiÄke pokazatelje o strašnim posljedicama agresije i genocida. Rezultati popisa statistiÄki pokazuju da manji bh. entitet u svojim temeljima ima strašne zloÄine genocida i zloÄine protiv ÄovjeÄnosti. ImajuÄ‡i u vidu takve rezultate popisa te imajuÄ‡i u vidu da su vrhovni politiÄki, vojni i policijski tvorci manjeg bh. entiteta suÄ‘eni i osuÄ‘eni za genocid i teške zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, samo je pitanje do kada moÅ¾e postojati nešto stvoreno kao udruÅ¾eni zloÄinaÄki poduhvat i nešto što ima brojne meÄ‘unarodne sudske presude, politiÄ‡ke deklaracije i statistiÄke, popisne rezultate.

VIJESTI.BA: ObiljeÅ¾avanju 21 godišnjice genocida u Srebrenici ove godine neÄ‡e prisustvovati sprski politiÄari. PoruÄuju da ih vrijeÄ‘a upotreba tremina genocid. Izgleda da se od Å¾rtava oÄekuje da preÄ‡ute istinu kako bi politike koje su odgovorne za bile upotpunosti rehabilitovane i u oÄima Å¾rtava. Koliko smo blizu ili daleko od toga.

TaÄno je da se od Å¾rtava oÄekuje da prešute istinu i pravdu ali isto tako je taÄno da niti Å¾rtve niti istraÅ¾ivaÄi genocida nikada neÄ‡e u ime sitnih politiÄkih interesa napustiti borbu za istinu i pravdu. Å½rtve agresija i genocida u BiH su vrlo teškoj situaciji i s tim se moraju suoÄiti. Å½rtve dvostruko stradaju. Pate samim tim što su Å¾rtve a pate i zbog Äinjenice da se ne priznaje njihovo stradanje. Kad se o Jevrejima radi, oni su bili Å¾rtva ali je svijet prepoznao i priznao taj genocid. A NjemaÄka se, nakon što se nekoliko godina opirala, poÄela pošteno baviti svojom prošlošÄ‡u. U njemaÄkim školama se o Holokaustu uÄi na ispravan naÄin. To je ono što Srbija i Srbi moraju uÄiniti ali to ne rade. Neki smatraju da NjemaÄka nije imala izbora – da je svoju krivicu priznala zato što je izgubila rat. Srbija nije izgubila rat, ali mislim da se ovdje radi o izboru koji je za Srbiju kljuÄan. Ako Srbija i Srbi ne prepoznaju svoju krivicicu za agresiju i genocid, oni neÄ‡e moÄ‡i naÄ‡i mir, za sebe, a bez mira za sebe, Srbija i Srbi nemaju šansu za bolju buduÄ‡nost.

VIJESTI.BA: Premijer Srbije Aleksandar VuÄiÄ‡ reagujuÄ‡i na izjavu Ä†amila DurakoviÄ‡a u svome sada veÄ‡ prepoznatljivom pomiriteljskom maniru izjavio je kako nejga i Srbiju niko neÅ¾e uvuÄ‡i u svaÄ‘e. SlaÅ¾ete li se s tim da VuÄiÄ‡ drugim rijeÄima kaÅ¾e kako ga niko ne moÅ¾e uvuÄ‡i u raspravu u kojoj bi se o ratnim dogaÄ‘anjima govorilo pravim rijeÄima.

Dobro je poznata uloga VuÄiÄ‡a kao ÄetniÄkog ideologa u agresiji na BiH i genocida nad njenim graÄ‘anima. Isto tako poznato je njegovo negiranje presuda internacionalnih i nacionalnih sudova o genocidu u Srebrenici, pokretanje hapšenja Nasera OriÄ‡a nakon što mu je suÄ‘eno, lobiranje za veto u UN o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, IstraÅ¾ivaÄi u našem institutu smatraju da njemu nije mjesto u PotoÄarima, posebno smatraju greškom dodjeljivanje Cvijeta Srebrenice, simbola genocida koga on negira. VuÄiÄ‡ i svi VuÄiÄ‡i trebaju znati da Ä‡e Å¾rtva pruÅ¾iti ruku tek onda kada se istina i pravda namiri. Sve dok srpska elita smatra manji bh. entitet, nastao rezultatima agresije i genocida, kao najvaÅ¾niji uspjeh savremene Srbije, sve dok srpska politiÄka elita na Äelu s Aleksandrom VuÄiÄ‡em smatra da je najveÄ‡i spoljnopolitiÄki uspjeh Srbije u tome što je onemoguÄ‡ila usvajanje Rezolucije o Srebrenici prošle godine u Savjetu bezbjednosti UN-a, sve dok nema niti jednog traga o priznanju odgovornosti politÄkog, vojnog i policijskog reÅ¾ima Srbije za agresiju i genocid na BiH, sve dok u obrazovnom sistemu Srbije ne budu nauÄne i sudske Äinjenice o genocidu u Srebrenici i BiH, sve dok nema iskrenog priznanja genocida i pokajanja za njega, sve dok nema pravde za Å¾rtve genocida Srbija Ä‡e ostati tamna mrlja u svijetu sa najveÄim brojem osuÄ‘enih ali i slobodnih zloÄinaca. To nije samo poniÅ¾enje za Å¾rtve agresije i genocida na BiH, veÄ‡ i poniÅ¾enje za one graÄ‘ane Srbije koji se odgovorno i solidarno ponašaju prema Å¾rtvama genocida u BiH. Onaj ko negira istinu, onaj ko sakriva pravdu, onaj ko bjeÅ¾i od pokajanja, taj ne moÅ¾e nosti Cvijet Srebrenice, simbol ne samo genocida u Srebrenici i BiH, veÄ‡ i simbol mira i borbe protiv svih genocida svugdje u svijetu.

VIJESTI.BA: Kako komentirate Äinjenicu da Muamer ZukorliÄ‡ koji je novi Älan sprskog parlamenta nije potpisao rezoluciju o genocidu koju je potpisalo 11 zastupnika u parlamentu Srbije, od Äega veÄ‡ina srpske nacionalnosti, i zašto je bošnjaÄka javnost a dotiÄni se Äesto poziva na Bošnjake to preÄ‡utala. HoÄ‡emo li Bošnjaci jednog dana doÄ‡i u poziciju da njihovi politicki predstavnici u BiH zarad neke politiÄke kokretnosti preÄ‡utkuju istinu?

VeÄ‡ sam u odgovoru na vaša pitanja naglasio da bez priznavanja genocida u BiH, Srbija nema bolje buduÄ‡nosti. Jedan od najvaÅ¾nijih poteza u tom priznanju jeste rezolucija srbijanskog parlamenta o genocidu u Srebrenici. BošnjaÄki poslanici u Skupštini Srbije morali su pokazati apsolutno jedinstvo oko rezolucije. PolitiÄki korektno i još više moralno korektno prema Å¾rtvama bi bilo da je Muamer ZukorliÄ‡ potpisao rezoluciju. Njegov potpis bi znaÄio realizaciju njegovih razmišljanja kao muftije kada je govorio kako je nedopustiva svaka druga kvalifikacija onog što se u Srebrenici dogodilo, osim genocida. PolitiÄki kalkulisati kada je u pitanju genocid u Srebrenici i posebno kada su u pitanju Å¾rtve tog genocida, ne ide u prilog ni onome ko to radi, ni Å¾rtvama, ni istini i pravdi. Sa mnogo veÄom ozbiljnošÄ‡u se mora pristupiti lobiranju za usvajanje rezolucije o genocidu u Skupštini Srbije. Osim apsolutne bošnjaÄke jedinstvenosti mora se traÅ¾iti koalicija sa srpskim poslanicima koji tragaju za istinom i pravdom.

smrtovnice osmrtnicama ba

Intervju

Intervju za Vijesti ba

Vijesti: