Najavljeno slavljenje Dana državnosti i Vojske Srbije u sarajevskom hotelu, iako pod pritiskom javnosti otkazano, dovelo je do nekih drugih rasprava me?u kojima je bila i rasprava o tome je li Srbija izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu.

Najavljeno slavljenje Dana državnosti i Vojske Srbije u sarajevskom hotelu, iako pod pritiskom javnosti otkazano, dovelo je do nekih drugih rasprava me?u kojima je bila i rasprava o tome je li Srbija izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu.
Prvo, me?unarodno pravo ima jasnu definiciju pojma agresija i pojma me?unarodni oružani sukob. Po svojoj definiciji me?unarodni oružani sukob je širi od pojma agresije (definicije ne citiram da ne optere?ujem FB, ali ako nekoga bude zanimalo samo pitajte).
U Me?unarodnom krivi?nom sudu za bivšu Jugoslaviju u Haagu ta?no je nije presu?ena agresija, ali jeste me?unarodni oružani sukob.

Citat iz jedne presude (koga bude više zanimalo tu sam, ovo mogu citirati u po dana i u po no?i): “Vojska Jugoslavije je imala kontrolu nad politi?kim i vojnim ciljevima, kao i nad vojnim operacijama Vojske Rrepublike Srpske. Veza izme?u VJ i VRS o?ito je obuhvatala mnogo više nego puku koordinaciju ili saradnju izme?u saveznika; u stvari, preimenovana vojska bosanskih Srba i dalje je sa?injavala jednu vojsku pod komandom Generalštaba VJ u Beogradu. Za VJ i VRS bilo je karakteristi?no to da su dijelili iste vojne ciljeve. Da je SRJ vršila opštu kontrolu nad Republikom Srpskom u politi?kom i vojnom domenu mogu?e je na?i u procesu pregovora i zaklju?enja Dejtonsko-pariškog sporazuma 1995. … u stvarnosti je  SRJ (Srbija i Crna Gora) vršila opštu politi?ku i vojnu kontrolu nad Republikom Srpskom, barem izme?u 1992. i 1995. (u ovom kontekstu, kontrola uklju?uje u?estvovanje u planiranju i nadziranju vojnih operacija). Zaista, ?injenica da je zadnju rije? u vezi sa preuzimanjem me?unarodnih obaveza od strane Republike Srpske imala SRJ, i da se sem toga, na kraju sukoba obavezala da ?e obezbijediti poštivanje tih me?unarodnih obaveza od strane Republike Srpske, potvr?uje: 1) da je tokom oružanog sukoba SRJ vršila kontrolu nad tim entitetom i 2) da se ta kontrola nastavila do kraja sukoba. (…) Žalbeno vije?e stoga zaklju?uje da u predmetnom periodu (1992.) za oružane snage Republike Srpske treba smatrati da su djelovale pod opštom kontrolom i u ime SRJ. … ?ak i nakon 19. maja 1992. oružani sukob u Bosni i Hercegovini izme?u bosanskih Srba i centralnih vlasti Bosne i Hercegovine mora se klasifikovati kao meu?narodni oružani sukob.“

Republiku Srpsku je u Daytonu zastupao Slobodan Miloševi? i bio na ?elu delegacije SRJ (Srbije i Crne Gore) i Republike Srpske. Prema jednoj od haških presuda “?injenica da je zadnju rije? u vezi sa preuzimanjem me?unarodnih obaveza od strane Republike Srpske imala SRJ, i da se sem toga, na kraju sukoba obavezala da ?e obezbijediti poštivanje tih me?unarodnih obaveza od strane Republike Srpske, potvr?uje: 1) da je tokom oružanog sukoba SRJ vršila kontrolu nad tim entitetom i 2) da se ta kontrola nastavila do kraja sukoba.“

 Svesrpski sabor je odlu?io da Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Republike Srbije bude i Dan državnosti Republike Srpske. Svesrpski sabor konstituiše Nacionalni savjet srpskog naroda, koji je zadužen za koordinaciju, pra?enje i izvršavanje akata Svesrpskog sabora, kao i sopstvenih akata. Nacionalni savjet srpskog naroda ?ine: predsjednici Republike Srbije i Republike Srpske. Svesrpski sabor konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu cjelinu. 

Vlada Srbije usvojila je 18. juna "Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i politi?kih prava i zajedni?koj budu?nosti srpskog naroda", koja je proglašena 8. juna na "Svesrpskom saboru" u Beogradu. Deklaraciju je 2. jula usvojila i Skupština bosanskohercegova?kog entiteta Republika Srpska. 

Skupština Srbije ratifikovala je na zasedanju 31. jula Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i politi?kih prava i zajedni?koj budu?nosti srpskog naroda. Usvajanje Deklaracije dogovoreno je 8. juna u Beogradu na manifestaciji pod nazivom "Svesrpski sabor", kada su je na zajedni?koj sednici usvojile vlade Srbije i entiteta Republika Srpska. 

Deklaracija Svesrpskog sabora usvojena prije šest mjeseci je dokument opasan i po Bošnjake i po ?itavu regiju, pokazuje težnju širenja na region, a zvani?ni predstavnici tih ideja su Vlasti Srbije i Republike Srpske, pravoslavna crkva i akademska zajednica, kažu upu?eni. Unifikacija je i po?ela. Po?eli su sa državnim simbolima, a onda nastavljaju sa svim drugim apsketima od unifikacije školskih programa, saradnje u oblasti ekonomije, infrastukture, istupanja na me?unarodnom tržištu. U svemu se pokazuje da formano poštuju teritorijalni integritet BiH, a suštinski vrše integraciju.