U presudi MeÄ‘unarodnog suda pravde, Srbija je proglašena krivom po oba osnova: jer nije uÄinila ništa da bi spreÄila genocid u Srebrenici i jer nije kaznila, odnosno izruÄila Haškom tribunalu, optužene za taj zloÄin.
Presuda MeÄ‘unarodnog suda pravde se u velikoj mjeri zasniva na ÄinjeniÄnim i pravnim nalazima iz pravosnažnih presuda Haškog tribunala, a u jednom bitnom sluÄaju je otišla i dalje od Tribunala. Proglašavajući generala Radislava Krstića krivim za pomaganje i podržavanje genocida, Žalbeno vjeće Tribunala je kao izvršioce genocida u Srebrenici navelo "snage bosanskih Srba". MeÄ‘unarodni sud pravde je precizniji u identifikaciji: izvršilac genocida je Vojska Republike Srpske pod komandom njenog Glavnog štaba koji je imao specifiÄnu "genocidnu namjeru."
MeÄ‘utim, u jednom zakljuÄku, kljuÄnom za ocjenu eventualne uloge Srbije u srebreniÄkom genocidu, MeÄ‘unarodni sud pravde je odstupio od ÄinjeniÄnih i pravnih nalaza Žalbenog vjeća Tribunala iz jula 1999. godine, u predmetu Duška Tadića. U toj je presudi, naime, zakljuÄeno da je Vojska Republike Srpske bila pod "opštom kontrolom" Beograda, odnosno Vojske Jugoslavije, što je pored finansiranja i opremanja, ukljuÄivalo i pomoć u koordinaciji i planiranju vojnih operacija. Da je MeÄ‘unarodni sud pravde prihvatio taj nalaz Tribunala, Srbija bi bila proglašena krivom za sauÄesništvo u srebreniÄkom genocidu. MeÄ‘utim nije: zakljuÄio je da se Žalbeno vjeće u sluÄaju Tadić "nije bavilo utvrÄ‘ivanjem državne, već individualne kriviÄne odgovornosti", kao i da u tom žalbenom postupku "nisu bili upleteni lideri Srbije."
SuÄ‘enja Karadžiću i Mladiću trebalo bi da u punoj meri rasvjetle ulogu Vojske Jugoslavije i srpskih policijskih, paravojnih i dobrovoljaÄkih jedinica u ratu u Bosni i Hercegovini.
Nesporno je ipak, bez obzira na segment utvrÄ‘ivanja odgovornosti država pojedinaÄno za poÄinjenje najstrašnijih zloÄina i genocida, da je genocid poÄinjen. A to su jasno utvrdili i MeÄ‘unardni sud pravde i KriviÄni sud za bivšu Jugoslaviju.
O reviziji tuzbe
http://kliker.info/emir-ramic-zasto-je-sada-nuzno-pokrenuti-reviziju-presude-internacionalnog-suda-pravde-po-tuzbi-bih-protiv-srbije-i-crne-gore/
Sto se tice organizacije Pravda za BiH ona je djelovala iskljucivo za skupljanje sredstava za tuzbu, poslije presude ova organizacije nije aktivna. Predsjednistvo BiH ima iskljucivu nadleznost za donosenje odluke o reviziji. Po mom misljenje mi imamo agenta, profesora Sakiba Softica, novi agent nam ne treba, ne treba nam ni nova odluka Predsjednistva. Ono sto nam treba jesu dokazi. Licno smatram da ima dokaza za reviziju, posebno poslije prvostepene presude Karadzicu. Takodje smatram da bi bh tima za reviziju tuzbe obavezno morao biti pojacan sa ekspertime poput profesora Francisa Boyla. Boyle je clan Internacionalnog ekspertnog tma naseg Instituta i izrazio je volju da pomogne.