Naučna istraživanja
Genocid u Bosni i Hercegovini zajedno sa pet drugih najveÄih genocida dvadesetog stoljeća se obilježava i izuÄava svakog aprila, mjeseca borbe protiv genocida u Kanadi
04. 04. 2017.
Genocid u Bosni i Hercegovini zajedno sa pet drugih najveÄih genocida dvadesetog stoljeća se obilježava i izuÄava svakog aprila, mjeseca borbe protiv genocida u Kanadi
April je mjesec koji je u Kanadi, Rezolucijom federalnog parlamenta proglašen mjesecom borbe protiv genocida. NauÄno saznanje, steÄeno nauÄnim istraživanjima o genocidu i drugim oblicima zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, pored nauÄnog doprinosa, najneposrednije je u funkciji izgradnje, oÄuvanja i razvoja mira, sloboda i prava, solidarnosti, uzajamnosti, jednom rijeÄju svih proklamovanih principa i vrijednosti u najvišim dokumentima Ujedinjenih nacija, Äije uvažavanje i ugraÄ‘ivanje u temelje ljudskog društva obezbjeÄ‘uje razvoj boljeg i pravednijeg svijeta, kao ideala kome treba da teži savremena civilizacija, kultura i ljudsko ÄovjeÄanstvo.
Na dokaze o genocidu u Bosni i Hercegovini, Institut za istraživanje genocida, Kanada reaguje aktivno, sa Äinjenicama. Žrtve genocida, a posebno nauÄnike istraživaÄe, prvenstveno i iskljuÄivo interesuje nauÄna istina do koje se dolazi kroz odreÄ‘enu nauÄnu procedure, uz strogu primjenu logiÄkih i metodoloških pravila procedure, primjenom valjanog i pouzdanog projekta nauÄnog istraživanja i nauÄnih metoda istraživanja kojima se obezbjeÄ‘uje objektivno, istinito saznanje. Genocid je najteži oblik zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, najteži oblik kršenja meÄ‘unarodnog humanitarnog prava, zloÄin koji je Republici Bosni i Hercegovini nanio ogromne ljudske žrtve i velika materijalna razaranja. Zato genocid u Republici Bosni i Hercegovini nije stvar samo žrtava genocida, već je to stvar i problem cijelog ÄovjeÄanstva.
Institut za istraživanje genocida Kanada u mjesecu borbe protiv genocida u Kanadi govori u ime onih koji ne mogu govoriti, podsjeća na njihove patnje i suze i potiskuje strah od zaborava. To je naša dužnost i civilizacijska obaveza prema nevino ubijenim ljudskim bićima, kako bi spasili ÄovjeÄanstvo i civilizaciju, oÄuvali najviše ljudske vrijednosti, ljudske slobode, ljudska prava i živote svih, a posebno malih, slabih i nemoćnih ljudskih grupa, zajednica i naroda. U kanadskom mjesecu borbe protiv genocida, Institut za istraživanje genocida Kanada o žrtvama genocida govori plemenito, istinito, sa dignitetom i samo na osnovu relevantne nauÄno istraživaÄke dokumentacije. To je znaÄajan projekt za žrtve genocida koje traže i zahtijevaju zadovoljenje pravde, utvrÄ‘ivanje istine i utvrÄ‘ivanje odgovornosti za izvršeni genocid u Republici Bosni i Hercegovini, u svim okupiranim mjestima, gradovima u opsadi i sigurnim zonama Ujedinjenih nacija, a ne samo u Srebrenici i njenoj okolini jula 1995, kako to tvrde MeÄ‘unarodni kriviÄni sud, MeÄ‘unarodni sud pravde i Sud Bosne i Hercegovine, a što je u suprotnosti sa relevantnim nauÄno istraživaÄkim dokazima.
Kanadska konekcija bosanskohercegovaÄkih posebno bošnjaÄkih organizacija i zajednica sa matiÄnom domovinom, Bosnom i Hercegovinom je izuzetno znaÄajna i dobra. Bosanski jezik je priznat u Kanadi kao jedan od internacionalnih jezika. Priznavanje bosanskog jezika kao sredstva komunikacije i mišljenja kanadskih Bošnjaka predstavlja veoma važan korak u smislu oÄuvanja i jaÄanja bošnjaÄke kulture, tradicije i historije u kanadskom Kulturnom mozaiku, te tako važan korak u prihvatanju Bošnjaka Kanade kao lojalnih graÄ‘ana Kanade. Na osnovu tog priznanja otvoreno je skoro deset škola bosanskog jezika. Narodno ime Bošnjak je uvedeno u kanadske statistiÄke izvore. Kanadski Bošnjaci se mogu izjašnjavati kao Bošnjaci u kanadskom popisu stanovništva. Kanadski grad Hamilton je priznao Dan nezavisnosti BiH, Dan državnosti BiH, Svijetski dan bijelih traka i Dan sjećanja na žrtve genocida u Kanadi. Na plani istine i pravde je takoÄ‘e uraÄ‘eno mnogo.
Pozivanje UN i drugih meÄ‘unarodnih organizacija da ispitaju odgovornost kanadskog generala Lewisa MacKenzia za vrijeme njegove misije u BiH. Genocid u BiH se izuÄava u školama u Kanadi. Poslije intezivnog lobiranja Kanadski parlament je jednoglasno usvojio dvije Rezolucije o genocidu u BiH. Pušten u parlamentarnu proceduru Zakon o genocidu u BiH – Bill -C – 533, {Kanada će biti jedina zemlja u svijetu koja će prava žrtava genocida u BiH, a koji žive u Kanadi, regulisati sopstvenim državnim zakonom}. Pokrenut multidimenzionalni nauÄno istraživaÄki projekat borba protiv negatora genocida. {Ljiljana Bulatović-Medić, Milivoje Ivanišević, Michael Parenti, Diane Johnstone, Kate Hudson, Marco Van Hees, Aleksandar Gavrilović, Stefan Karganović, James Byron Bissett, Michaela Averkoa, Edward Herman, SrÄ‘a Trifković, James Jatras, Nebojša Malić, David Binder, Julija Gorin, Jared Israel, George Bogdanich, Darko Trifunović, Alexandros Lykourezos, Thomas Deichmann, Peter Brock, Jurgen Elsasser, Noam Chomsky, Edward S. Herman, Nebojša Malić, James Luko}.
Podržana inicijativa za osnivanje Klub Prijatelja BiH u Kanadskom Parlamentu. Organizovana stalna izložbena postavka o genocidu u BiH u Kanadskom muzeju za ljudska prava u Vinipeku. Genocid u BiH prezentiran KanaÄ‘anima i Kanadskim univerzitetima. UÄešÄ‡e u projekatu izgradnje spomen obilježje žrtvama Genocida u Srebrenici u kanadskom gradu Windsoru. Iniciranje projekta kojim je Kanadska vlada podržala obilježavanje Svijetskog dana bijelih traka u Kanadi. Angažovanje u procesu u kome je Kanadska vlada izrazila žaljenje i izvinjenje za nabavku vojnih meta za obuku pod diskriminirajuÄim imenom Bosanski Äovjek.
Ako ljudska zajednica ikada bude pokazala interes za istinu o svojoj ulozi u tome što je ona donijela Bosni i Hercegovini, tada neće biti moguće mimoići ni osudu užasnog nemorala i cinizma politike Äiji su protagonisti bili tadašnji lideri meÄ‘unarodne zajednice Francois Mitterand, John Major, Butros Butros Ghali i njihovi suradnici i nasljednici u i van BiH. Pravno i moralno posrnuće u kome su antibosanskohercegovaÄki elementi jaki koliko je bosanskohercegovaÄka država slaba. U slaboj bosanskohercegovaÄko državi poslije najveÄeg udara na meÄ‘unarodno pravo i najveÄe nagrade za zloÄin poslije Drugog svijetskog rata - nemoralne, politiÄke odluke MeÄ‘unarodnog suda pravde, u toj nedovršenoj državi, u vremenu nepobjeÄ‘enog zla ponovo, konstantno bosanskohercegovaÄkom zemljom haraju njeni neprijatelji, njeni prijatelji su ponovo u strahu, bosanskohercegovaÄki politiÄki establišment je konstantno nemoÄan, opsjednut vlastitim interesom, da zaustavi zloÄince, a meÄ‘unarodna zajednica kako je prije 20 godina “brinula” o hiljadugodišnoj tradiciji Ideje Bosne danas putem svojih tkz. autoriteta presuÄ‘uje toj ideji. IstraživaÄi genocida se ne obaziru na slabi bosanskohercegovaÄki politiÄki establišment, na nemoralni, nepravedni, interesom opsjednut meÄ‘unarodni establišment. IstraživaÄi genocida se ne pitaju šta BiH može uÄiniti za njih, nego šta oni mogu uÄiniti za BiH.
April je mjesec koji je u Kanadi, Rezolucijom federalnog parlamenta proglašen mjesecom borbe protiv genocida. NauÄno saznanje, steÄeno nauÄnim istraživanjima o genocidu i drugim oblicima zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, pored nauÄnog doprinosa, najneposrednije je u funkciji izgradnje, oÄuvanja i razvoja mira, sloboda i prava, solidarnosti, uzajamnosti, jednom rijeÄju svih proklamovanih principa i vrijednosti u najvišim dokumentima Ujedinjenih nacija, Äije uvažavanje i ugraÄ‘ivanje u temelje ljudskog društva obezbjeÄ‘uje razvoj boljeg i pravednijeg svijeta, kao ideala kome treba da teži savremena civilizacija, kultura i ljudsko ÄovjeÄanstvo.
Na dokaze o genocidu u Bosni i Hercegovini, Institut za istraživanje genocida, Kanada reaguje aktivno, sa Äinjenicama. Žrtve genocida, a posebno nauÄnike istraživaÄe, prvenstveno i iskljuÄivo interesuje nauÄna istina do koje se dolazi kroz odreÄ‘enu nauÄnu procedure, uz strogu primjenu logiÄkih i metodoloških pravila procedure, primjenom valjanog i pouzdanog projekta nauÄnog istraživanja i nauÄnih metoda istraživanja kojima se obezbjeÄ‘uje objektivno, istinito saznanje. Genocid je najteži oblik zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i meÄ‘unarodnog prava, najteži oblik kršenja meÄ‘unarodnog humanitarnog prava, zloÄin koji je Republici Bosni i Hercegovini nanio ogromne ljudske žrtve i velika materijalna razaranja. Zato genocid u Republici Bosni i Hercegovini nije stvar samo žrtava genocida, već je to stvar i problem cijelog ÄovjeÄanstva.
Institut za istraživanje genocida Kanada u mjesecu borbe protiv genocida u Kanadi govori u ime onih koji ne mogu govoriti, podsjeća na njihove patnje i suze i potiskuje strah od zaborava. To je naša dužnost i civilizacijska obaveza prema nevino ubijenim ljudskim bićima, kako bi spasili ÄovjeÄanstvo i civilizaciju, oÄuvali najviše ljudske vrijednosti, ljudske slobode, ljudska prava i živote svih, a posebno malih, slabih i nemoćnih ljudskih grupa, zajednica i naroda. U kanadskom mjesecu borbe protiv genocida, Institut za istraživanje genocida Kanada o žrtvama genocida govori plemenito, istinito, sa dignitetom i samo na osnovu relevantne nauÄno istraživaÄke dokumentacije. To je znaÄajan projekt za žrtve genocida koje traže i zahtijevaju zadovoljenje pravde, utvrÄ‘ivanje istine i utvrÄ‘ivanje odgovornosti za izvršeni genocid u Republici Bosni i Hercegovini, u svim okupiranim mjestima, gradovima u opsadi i sigurnim zonama Ujedinjenih nacija, a ne samo u Srebrenici i njenoj okolini jula 1995, kako to tvrde MeÄ‘unarodni kriviÄni sud, MeÄ‘unarodni sud pravde i Sud Bosne i Hercegovine, a što je u suprotnosti sa relevantnim nauÄno istraživaÄkim dokazima.
Kanadska konekcija bosanskohercegovaÄkih posebno bošnjaÄkih organizacija i zajednica sa matiÄnom domovinom, Bosnom i Hercegovinom je izuzetno znaÄajna i dobra. Bosanski jezik je priznat u Kanadi kao jedan od internacionalnih jezika. Priznavanje bosanskog jezika kao sredstva komunikacije i mišljenja kanadskih Bošnjaka predstavlja veoma važan korak u smislu oÄuvanja i jaÄanja bošnjaÄke kulture, tradicije i historije u kanadskom Kulturnom mozaiku, te tako važan korak u prihvatanju Bošnjaka Kanade kao lojalnih graÄ‘ana Kanade. Na osnovu tog priznanja otvoreno je skoro deset škola bosanskog jezika. Narodno ime Bošnjak je uvedeno u kanadske statistiÄke izvore. Kanadski Bošnjaci se mogu izjašnjavati kao Bošnjaci u kanadskom popisu stanovništva. Kanadski grad Hamilton je priznao Dan nezavisnosti BiH, Dan državnosti BiH, Svijetski dan bijelih traka i Dan sjećanja na žrtve genocida u Kanadi. Na plani istine i pravde je takoÄ‘e uraÄ‘eno mnogo.
Pozivanje UN i drugih meÄ‘unarodnih organizacija da ispitaju odgovornost kanadskog generala Lewisa MacKenzia za vrijeme njegove misije u BiH. Genocid u BiH se izuÄava u školama u Kanadi. Poslije intezivnog lobiranja Kanadski parlament je jednoglasno usvojio dvije Rezolucije o genocidu u BiH. Pušten u parlamentarnu proceduru Zakon o genocidu u BiH – Bill -C – 533, {Kanada će biti jedina zemlja u svijetu koja će prava žrtava genocida u BiH, a koji žive u Kanadi, regulisati sopstvenim državnim zakonom}. Pokrenut multidimenzionalni nauÄno istraživaÄki projekat borba protiv negatora genocida. {Ljiljana Bulatović-Medić, Milivoje Ivanišević, Michael Parenti, Diane Johnstone, Kate Hudson, Marco Van Hees, Aleksandar Gavrilović, Stefan Karganović, James Byron Bissett, Michaela Averkoa, Edward Herman, SrÄ‘a Trifković, James Jatras, Nebojša Malić, David Binder, Julija Gorin, Jared Israel, George Bogdanich, Darko Trifunović, Alexandros Lykourezos, Thomas Deichmann, Peter Brock, Jurgen Elsasser, Noam Chomsky, Edward S. Herman, Nebojša Malić, James Luko}.
Podržana inicijativa za osnivanje Klub Prijatelja BiH u Kanadskom Parlamentu. Organizovana stalna izložbena postavka o genocidu u BiH u Kanadskom muzeju za ljudska prava u Vinipeku. Genocid u BiH prezentiran KanaÄ‘anima i Kanadskim univerzitetima. UÄešÄ‡e u projekatu izgradnje spomen obilježje žrtvama Genocida u Srebrenici u kanadskom gradu Windsoru. Iniciranje projekta kojim je Kanadska vlada podržala obilježavanje Svijetskog dana bijelih traka u Kanadi. Angažovanje u procesu u kome je Kanadska vlada izrazila žaljenje i izvinjenje za nabavku vojnih meta za obuku pod diskriminirajuÄim imenom Bosanski Äovjek.
Ako ljudska zajednica ikada bude pokazala interes za istinu o svojoj ulozi u tome što je ona donijela Bosni i Hercegovini, tada neće biti moguće mimoići ni osudu užasnog nemorala i cinizma politike Äiji su protagonisti bili tadašnji lideri meÄ‘unarodne zajednice Francois Mitterand, John Major, Butros Butros Ghali i njihovi suradnici i nasljednici u i van BiH. Pravno i moralno posrnuće u kome su antibosanskohercegovaÄki elementi jaki koliko je bosanskohercegovaÄka država slaba. U slaboj bosanskohercegovaÄko državi poslije najveÄeg udara na meÄ‘unarodno pravo i najveÄe nagrade za zloÄin poslije Drugog svijetskog rata - nemoralne, politiÄke odluke MeÄ‘unarodnog suda pravde, u toj nedovršenoj državi, u vremenu nepobjeÄ‘enog zla ponovo, konstantno bosanskohercegovaÄkom zemljom haraju njeni neprijatelji, njeni prijatelji su ponovo u strahu, bosanskohercegovaÄki politiÄki establišment je konstantno nemoÄan, opsjednut vlastitim interesom, da zaustavi zloÄince, a meÄ‘unarodna zajednica kako je prije 20 godina “brinula” o hiljadugodišnoj tradiciji Ideje Bosne danas putem svojih tkz. autoriteta presuÄ‘uje toj ideji. IstraživaÄi genocida se ne obaziru na slabi bosanskohercegovaÄki politiÄki establišment, na nemoralni, nepravedni, interesom opsjednut meÄ‘unarodni establišment. IstraživaÄi genocida se ne pitaju šta BiH može uÄiniti za njih, nego šta oni mogu uÄiniti za BiH.
Institut za istraživanje genocida, Kanada
Vijesti: