Institut za istraživanje genocida Kanada smatra odluku Apelacionog suda u Beogradu kojom su osloboÄ‘eni jataci ratnog zloÄinca i poÄinioca genocida Ratka Mladića još jednim udarom na istinu i pravdu, još jednim poniženjem žrtava genocida. Po presudi MeÄ‘unarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore izreÄene 2007. godine genocid u Srebrenici poÄinile su institucije bosanskih Srba. Srbija je osloboÄ‘ena krivice za genocid ali je proglašena krivom zato što nije uhapsila haškog optuženika i bjegunca, ratnog komandanta Ratka Mladića. Srbija je imala obavezu odmah da ga uhapsi. Nerazumno, nedobrosusjedski je to što Srbija ne samo da nije priznala genocid u Srebrenici već je svojim neÄinjenjem omogućila Ratku Mladiću da više godina uživa na slobodi. OslobaÄ‘anjem onih koji su skrivali Ratka Mladića Srbija negira odluke najveÄih sudskih autoriteta u svijetu. Srbija je još 2010. usvojila Deklaraciju o Srebrenici, no bez spominjanja rijeÄi genocid. TakoÄ‘er, za razliku od većine evropskih država u Srbiji nikada nije usvojen zakon o sprjeÄavanju genocida, što ne treba da Äudi, s obzirom da i danas neki od vodećih politiÄki i akademiski liÄnosti u ovoj zemlji osim što otvoreno negiraju genocid, takoÄ‘er nastoje i maksimalno relativizovati zloÄine koje su srpske snage poÄinile u Bosni i Hercegovini. Sloboda bosanskohercegovaÄke države je potpuna kada se utvrdi sudska odgovornost za genocid. Na legalizovanim rezultatima genocida se danas temelji ograniÄena sloboda bosanskohercegovaÄke države. OgraniÄena sloboda bez istine i pravde produkuje mnogo jaÄe unutrašnje od vanjskih bosanskohercegovaÄkih granica. Dejtonska državna konstrukcija, neprirodna bosanskohercegovaÄkoj zajednici, je srozala državni patriotizam na takozvane etniÄke, odnosno entitetske patriotizme kojima nije u interesu strategija dugoroÄnog bosanskohercegovaÄkog odgovora koja podrazumjeva istinu i pravdu kao branu antibosanskom djelovanju, a samim tim i uslovu za evroatlanske integracije.