(Tekst pisma Generalnoj skupštini UN sa zahtjevom za usvajanje rezolucije kojom se traži od MeÄ‘unarodnog suda pravde u Hagu davanje Savjetodavnog mišljenja povodom dole postavljenog pravnog pitanja. Autor: prof. dr. Sakib Softić – radna verzija)
Sjedište Ujedinjenih Nacija,
Prva avenija u 46. ulici,
New York, NY 10017 SAD
Njegova ekselencija, António Guterres, generalni sekretar UN-a.
Njegova ekselencija, -----------------
Vaše poštovane Ekselencije,
Molimo Vas da u skladu s Älanom 96. 1 Povelje Ujedinjenih naroda, i Älanom 65. 1 Statuta MeÄ‘unarodnog suda pravde stavite na Dnevni red -------. sjednice Generalne skupštine UN dopunsku taÄku (predmet) kojim se traži od Generalne skupštine UN usvajanje rezolucije kojom se zahtijeva od MeÄ‘unarodnog suda pravde da da savjetodavno mišljenje o pitanju:
da li je u skladu sa meÄ‘unarodnim pravom postojanjeRepublike Srpske kao meÄ‘unarodnopravno priznatog entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine nakon što je Presudom MeÄ‘unarodnog suda pravde od 26. februara 2007. godine utvrÄ‘eno da je u to vrijeme de facto entitetRepublika Srpska, putem svojih organa vojske RS i policije RS, u vršenju javnih ovlasti, izvršio genocid nad većinskim BošnjaÄkim muslimanskim stanovništvom Bosne i Hercegovine u i oko Srebrenice a zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, ratne zloÄine i druga kršenja u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine, kršeći na taj naÄin imperativne norme općeg meÄ‘unarodnog prava koje to izriÄito zabranjuju, na koji naÄin je stvoreno faktiÄko i pravno stanje koje obavezuje sve države Älanice meÄ‘unarodne zajednice da ne priznaju kao zakonitu situaciju stvorenu ozbiljnim kršenjima peremptornih normi općeg meÄ‘unarodnog prava niti da pruže pomoć u zadržavanju takve situacije.
​​​Obrazloženje
​1.MeÄ‘unarodno priznati entitet u sastavu Bosne iHercegovine Republika Srpska putem svojih organa: vojske RS i policije RS poÄinio je genocid nad bosanskim muslimanima u i oko Srebrenice a zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, ratne zloÄine i druga kršenja Zenevskih konvencija iz 1949. godine, u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine Äitavo vrijeme trajanja agresije na Bosnu i Hercegovinu u period 1992- 1995. godine.
2.Ove Äinjenice utvrÄ‘ene su Presudom MeÄ‘unarodnog suda pravde od 26. februara 2007. godine u sporu Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kažnjavanju zloÄina genocida.
​
I. Presuda MeÄ‘unarodnog Suda Pravde od 26. februara 2007. godine u sporu Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kažnjavanju zloÄina genocida
(1) PoÄinjenje genocida
3.Presudom MeÄ‘unarodnog Suda Pravde od 26. februara 2007. godine u sporu Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kažnjavanju zloÄina genocida utvrÄ‘eno je poÄinjenej genocida (para. 278 – 297):
“288. VRS i MUP Republike Srpske su 12. jula odvojili muškarce starosti od 16 do otprilike 60 i 70 godina od njihovih porodica. Muškarci bosanski Muslimani upućeni su na razliÄite lokacije, ali je većina poslana u jednu kuću ('Bijelu kuću') u blizini Glavnog štaba UNPROFOR-a u PotoÄarima na ispitivanje. Tokom poslijepodneva 12. jula veliki broj autobusa i drugih vozila stigao je u PotoÄare, ukljuÄujući i neka vozila iz Srbije. Samo je ženama, djeci i starcima bilo dozvoljeno da uÄ‘u u autobuse u pravcu teritorije koju je držala bh. armija. Vozila Holandskog bataljona pratila su poÄetne konvoje, ali ih je VRS zaustavila i ukrala im 16-18 džipova i 100 komada lakog naoružanja, što je daljnju pratnju uÄinilo nemogućom. Mnogi bosanski Muslimani muškarci iz Srebrenice i njene okoline, ukljuÄujući i one koji su pokušali pobjeći kroz šumu, uhapšeni su i ubijeni.”
“290. Sudska vijeća u predmeti
para. 297:Sud zakljuÄuje da su radnje poÄinjene u Srebrenici, koje ulaze u okvir Älana II (a) i
(b) Konvencije, poÄinjene sa specifiÄnom namjerom da se djelimiÄno uništi grupa Muslimana Bosne i Hercegovine kao takva; shodno tome, te radnje predstavljaju radnje genocida koje su poÄinili pripadnici Vojske Republike Srpske u i oko Srebrenice poÄevši negdje od 13. jula 1995. godine.”
(2) PoÄinjenja zloÄina protiv ÄovjeÄnosti, ratnih zloÄina i druga kršenja
4.Presudom Međunarodnog Suda Pravde od 26. februara 2007. godine u sporu
Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kažnjavanju zloÄina genocida utvrÄ‘eno je da su organi Republike Srpske poÄinili zloÄine protiv ÄovjeÄnosti i druga kršenja u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine.
​ 5.Sud je prvo utvrdio da su na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine bosanski Muslimani kao zaštićena grupa tokom Äitavog perioda 1992 do 1995. godine, bili žrtve masovnih maltretiranja, prebijanja, silovanja i muÄenja koja uzrokuju teške fizike ili psihiÄke povrede iz ÄŒlana II (b), na koji naÄin je ispunjen zahtjev ovog Älana iz Konvencije o genocidu. Sud je analizirao dogaÄ‘aje u dolini rijeke Drine: (a) Zvornik (b) FoÄa (i) Logor Batković, (ii) Logor Sušica (iii) Logor u KPD FoÄa, Prijedoru:, (b) Logori : (i) Logor Omarska, (ii) Logor Keraterm, (iii) Logor Trnopolje, Banja Luka: (i) Logor ManjaÄa, BrÄko: (i) Logor Luka, na osnovu Äega je zakljuÄio da je zahtjev Konvencije o genocide ispunjen. Prema tome i u ovom sluÄaju je ispunjen fiziÄki elemenat (actus reus) genocida
para. “276. Nakon razmatranja iznesenih Äinjenica Sud zakljuÄuje da je ustanovljeno na temelju brojnih dokaza kako su tokom ratnog sukoba izvršena masovna ubistva u odreÄ‘enim oblastima i logorima na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. Dalje, izneseni dokazi pokazuju da su žrtve u velikoj mjeri bili pripadnici zaštićene grupe, što ukazuje na to da oni možda sistematski bili meta ubijanja. Ustvari, Sud zapaža da – iako je osporavala istinitost odreÄ‘enih navoda, kao i broj žrtava ili motive izvršilaca, odnosno okolnosti pod kojima su se desila ubistva i njihovu pravnu kvalifikaciju – tužena strana nikada nije osporila da su pripadnici zaštićene grupe ubijani u Bosni i Hercegovini. Sud stoga zakljuÄuje, na temelju ubjedljivih dokaza da su se masovna ubistva zaštićene grupe desila i da je stoga materijalni element, kako je to definisano u Älanu II (a) Konvencije, ispunjen. U ovom dijelu svog obrazloženja Sud se neće baviti listom odreÄ‘enih ubistava, Äak neće ni donijeti zakljuÄak o ukupnom broju žrtava.
277. Sud, meÄ‘utim, nije ubijeÄ‘en, na temelju iznesenih dokaza, da je nesumnjivo dokazano kako su masovna ubistva pripadnika zaštićene grupe izvršena sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis) izvršioca da se grupa kao takva uništi, u cjelini ili djelimiÄno. Sud je pažljivo razmotrio kriviÄni postupak MKSJ i zakljuÄke njegovih vijeća, koji su ranije citirani, pa primjećuje kako ni za jednog od osuÄ‘enih nije utvrÄ‘eno da je postupao sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis). Ubistva o kojima je bilo govora možda predstavljaju ratne zloÄine i zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, ali nije u nadležnosti ovog Suda da to utvrdi. U skladu sa svojom nadležnošÄ‡u koju ima prema Konvenciji o genocidu, Sud zakljuÄuje kako tužilac nije dokazao da ova ubistva predstavljaju zloÄin genocida koji je zabranjen Konvencijom. Sud će ispitati navode tužioca da se postojanje specifiÄne namjere (dolus specialis) može izvesti iz cjelokupnog obrasca radnji koje su izvršene u toku ratnog sukoba nakon što razmotri sve navodne radnje genocida (kršenje Älana II, st. (b) do (e) (vidi stav 370).
(3) ÄŒlan II (b): uzrokovanje teških fiziÄkih ili psihiÄkih povreda pripadnicima grupe
​6.Presudom iz 2007. godine je utvrÄ‘eno da su organi Republike Srpske poÄinili zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, ratne zloÄine i druga kršenja.
319. Nakon što je pažljivo ispitao izložene dokaze i uzeo na znanje dokaze koji su prezentovani MKSJ, Sud smatra da je potpuno uvjerljivim dokazima utvrÄ‘eno da su pripadnici zaštićene grupe sistematski bili žrtve masovnih maltretiranja, prebijanja, silovanja i muÄenja koja uzrokuju teške fiziÄke i psihiÄke povrede, tokom ratnog sukoba i, posebno, u logorima. Zahtjev suštinskog elementa, shodno Älanu II (b) je stoga zadovoljen. Sud, meÄ‘utim, nalazi, na temelju izloženih dokaza, da nije uvjerljivo dokazano kako su ovi zloÄini – iako i oni mogu predstavljati ratne zloÄine i zloÄine protiv humanosti – poÄinjeni sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis) da se uništi zaštićena grupa, u cjelini ili djelimiÄno.
(4) ÄŒlan II (c): Namjerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji dovode do njenog potpunog ili djelimiÄnog fiziÄkog uništenja
354. Na osnovu prezentovanih elemenata, Sud smatra da postoje ubjedljivi dokazi o užasnim uslovima nametnutim zatvorenicima u logorima. MeÄ‘utim, dokazi koji su prezentovani nisu omogućili Sudu zakljuÄiti da su ta djela bila uÄinjena sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis) da se uništi zaštićena grupa, u cijelosti ili djelimiÄno. U tom pogledu, Sud primjećuje da ni u jednom predmetu MKSJ koji se tiÄe logora, a koji su naprijed citirani, Tribunal nije utvrdio da su optuženi postupali sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis).
(5). Ko su poÄinitelji genocida nad bosanskim muslimanima
Kao poÄinitelji genocida imenovane su snage bosanskih Srba: VRS i MUP Repuplike Srpske. Paragrafi:
“288. VRS i MUP Republike Srpske su 12. jula odvojili muškarce …’’,
“290. Sudska vijeća u predmeti
''297:Sud zakljuÄuje da su radnje poÄinjene u Srebrenici … poÄinili pripadnici Vojske Republike Srpske …’’
(6).PoÄpinioci genocida, zloÄina protiv ÄovjeÄnosti, ratnih zloÄina i drugih kršenja su izvršavali dijelove javnih ovlasti Republike Srpske.
para. “388... Nema nikakve sumnje da je SRJ pružala znaÄajnu podršku, inter alia, finansijsku podršku Republici Srpskoj (stav 241.) i da je jedan od oblika te podrške bila i isplata plaća i drugih beneficija nekim oficirima VRS. Ovo ih, meÄ‘utim, nije automatski uÄinilo organima SRJ. Te oficire je u komandu imenovao predsjednik Republike Srpske i bili su podreÄ‘eni politiÄkom voÄ‘stvu Republike Srpske. Pojam «državni organ», onako kako se koristi u meÄ‘unarodnom pravu i u Älanu 4. MPK, primjenjuje se na jednu ili više osoba, ili na kolektivni subjekt, koji Äine organizaciju države i koji djeluju u njeno ime (komentar MPK na Älan 4., stav (1)). Funkcija oficira VRS, ukljuÄujući i generala Mladića, bila je da postupaju u ime vlasti bosanskih Srba, naroÄito Republike Srpske, a ne u ime SRJ; oni su izvršavali dijelove javnih ovlasti Republike Srpske. Stoga, posebna situacija generala Mladića, ili bilo kojeg drugog oficira VRS koji je bio prisutan u Srebrenici a kojeg su možda «administrirali» u Beogradu, nije takva da bi Sud izmijenio svoj zakljuÄak do kojeg je došao u prethodnim stavovima.”
II.Pravni položaj Republike Srpske
(1)Postojanje ograniÄenog meÄ‘unarodnopravnog
(1)Stvaranje Republike Srpske
Republika Srpska stvorena 9. januara 1992. godine, nikad nije postigla meÄ‘unarodno priznanje kao suverena država, ali je imala de facto kontrolu znatnog dijela treritorije Bosne i Hercegovine i lojalnost velikog broja bosanskih Srba. Elemente državnosti i teritorij steÄen genocidom zadržala je i nakon zakljuÄenja Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.
Presuda iz 2007, para.:
233. Rezolucijom o «suverenitetu» usvojenoj 14. oktobra 1991. godine, Parlament Bosne i Hercegovine proglasio je nezavisnost te Republike. Validnost te rezolucije osporila je tada srpska zajednica u Bosni i Hercegovini (Mišljenje br.1. Arbitražne komisije Konferencije o Jugoslaviji (Badinterova komisija), str. 3). Srpski poslanici bosanskog Parlamenta su 24. oktobra 1991. godine proglasili posebnu Skupštinu Srpskog Naroda / Skupštinu Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine. Republika Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine (kasnije preimenovana u Republiku Srpsku 12. avgusta 1992. godine) proglašena je 9. januara 1992. godine, uz odredbu da će proglašenje stupiti na snagu nakon meÄ‘unarodnog priznanja Republike Bosne i Hercegovine. Usvojen je, 28. februara 1992. godine, Ustav Republike Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine. Republika Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine (kasnije Republika Srpska) nije bila i do sada nije priznata na meÄ‘unarodnom planu kao država; ona je, meÄ‘utim, uživala odreÄ‘enu de facto nezavisnost.
235. “...U vrijeme kada je Republik