Naučna istraživanja
Sav. Misljenje
Sjedište Ujedinjenih Nacija,
Prva avenija u 46. ulici,
New York, NY 10017 SAD
Njegova ekselencija, António Guterres, generalni sekretar UN-a.
Njegova ekselencija, -------------------- predsjednik Generalne skupštine UN-a.
Vaše poštovane Ekselencije,
Molimo Vas da u skladu s Älanom 96. 1 Povelje Ujedinjenih naroda, i Älanom 65. 1 Statuta MeÄ‘unarodnog suda pravde stavite na Dnevni red -------. sjednice Generalne skupštine UN dopunsku taÄku (predmet) kojim se traži od Generalne skupštine UN usvajanje rezolucije kojom se zahtijeva od MeÄ‘unarodnog suda pravde da da savjetodavno mišljenje o pitanju:
da li je u skladu sa meÄ‘unarodnim pravom postojanjeRepublike Srpske kao meÄ‘unarodnopravno priznatog entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine nakon što je Presudom MeÄ‘unarodnog suda pravde od 26. februara 2007. godine utvrÄ‘eno da je u to vrijeme de facto entitetRepublika Srpska, putem svojih organa vojske RS i policije RS, u vršenju javnih ovlasti, izvršio genocid nad većinskim BošnjaÄkim muslimanskim stanovništvom Bosne i Hercegovine u i oko Srebrenice a zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, ratne zloÄine i druga kršenja u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine, kršeći na taj naÄin imperativne norme općeg meÄ‘unarodnog prava koje to izriÄito zabranjuju, na koji naÄin je stvoreno faktiÄko i pravno stanje koje obavezuje sve države Älanice meÄ‘unarodne zajednice da ne priznaju kao zakonitu situaciju stvorenu ozbiljnim kršenjima peremptornih normi općeg meÄ‘unarodnog prava niti da pruže pomoć u zadržavanju takve situacije.
​​​Obrazloženje
​1.MeÄ‘unarodno priznati entitet u sastavu Bosne iHercegovine Republika Srpska putem svojih organa: vojske RS i policije RS poÄinio je genocid nad bosanskim muslimanima u i oko Srebrenice a zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, ratne zloÄine i druga kršenja Zenevskih konvencija iz 1949. godine, u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine Äitavo vrijeme trajanja agresije na Bosnu i Hercegovinu u period 1992- 1995. godine.
2.Ove Äinjenice utvrÄ‘ene su Presudom MeÄ‘unarodnog suda pravde od 26. februara 2007. godine u sporu Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kažnjavanju zloÄina genocida.
​
I. Presuda MeÄ‘unarodnog Suda Pravde od 26. februara 2007. godine u sporu Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kažnjavanju zloÄina genocida
(1) PoÄinjenje genocida
3.Presudom MeÄ‘unarodnog Suda Pravde od 26. februara 2007. godine u sporu Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kažnjavanju zloÄina genocida utvrÄ‘eno je poÄinjenej genocida (para. 278 – 297):
“288. VRS i MUP Republike Srpske su 12. jula odvojili muškarce starosti od 16 do otprilike 60 i 70 godina od njihovih porodica. Muškarci bosanski Muslimani upućeni su na razliÄite lokacije, ali je većina poslana u jednu kuću ('Bijelu kuću') u blizini Glavnog štaba UNPROFOR-a u PotoÄarima na ispitivanje. Tokom poslijepodneva 12. jula veliki broj autobusa i drugih vozila stigao je u PotoÄare, ukljuÄujući i neka vozila iz Srbije. Samo je ženama, djeci i starcima bilo dozvoljeno da uÄ‘u u autobuse u pravcu teritorije koju je držala bh. armija. Vozila Holandskog bataljona pratila su poÄetne konvoje, ali ih je VRS zaustavila i ukrala im 16-18 džipova i 100 komada lakog naoružanja, što je daljnju pratnju uÄinilo nemogućom. Mnogi bosanski Muslimani muškarci iz Srebrenice i njene okoline, ukljuÄujući i one koji su pokušali pobjeći kroz šumu, uhapšeni su i ubijeni.”
“290. Sudska vijeća u predmetima Krstić iBlagojević utvrdila su da su snage bosanskih Srbaubile više od 7.000 bosanskih Muslimanamuškaraca nakon preuzimanja Srebrenice u julu1995. godine (Krstić, IT-98-33-T, presuda od 2. augusta 2001. godine, st. 426-427 i Blagojević, IT-02-60-T, presuda od 17. januara 2005. godine, stav643). Shodno tome, sudska vijeća su zakljuÄila da je actus reus ubistava iz Älana II (a) Konvencije ispunjen. TakoÄ‘er, oba su vijeća zakljuÄila da su akcije snaga bosanskih Srba takoÄ‘er ispunile actus reus uzrokovanja teških fiziÄkih i psihiÄkih povreda, kako je to propisano Älanom II (b) Konvencije – kako onih koji su bili pred smaknućem tako i onih koji su od njih razdvojeni, a u vezi s njihovim raseljenjem i gubitkom koji su pretrpjeli oni meÄ‘u njima koji su preživjeli (Krstić, ibid., stav 543., i Blagojević, ibid., st. 644-654).”
para. 297:Sud zakljuÄuje da su radnje poÄinjene u Srebrenici, koje ulaze u okvir Älana II (a) i
(b) Konvencije, poÄinjene sa specifiÄnom namjerom da se djelimiÄno uništi grupa Muslimana Bosne i Hercegovine kao takva; shodno tome, te radnje predstavljaju radnje genocida koje su poÄinili pripadnici Vojske Republike Srpske u i oko Srebrenice poÄevši negdje od 13. jula 1995. godine.”
(2) PoÄinjenja zloÄina protiv ÄovjeÄnosti, ratnih zloÄina i druga kršenja
4.Presudom Međunarodnog Suda Pravde od 26. februara 2007. godine u sporu
Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore zbog kršenja Konvencije o spreÄavanju i kažnjavanju zloÄina genocida utvrÄ‘eno je da su organi Republike Srpske poÄinili zloÄine protiv ÄovjeÄnosti i druga kršenja u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine.
​ 5.Sud je prvo utvrdio da su na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine bosanski Muslimani kao zaštićena grupa tokom Äitavog perioda 1992 do 1995. godine, bili žrtve masovnih maltretiranja, prebijanja, silovanja i muÄenja koja uzrokuju teške fizike ili psihiÄke povrede iz ÄŒlana II (b), na koji naÄin je ispunjen zahtjev ovog Älana iz Konvencije o genocidu. Sud je analizirao dogaÄ‘aje u dolini rijeke Drine: (a) Zvornik (b) FoÄa (i) Logor Batković, (ii) Logor Sušica (iii) Logor u KPD FoÄa, Prijedoru:, (b) Logori : (i) Logor Omarska, (ii) Logor Keraterm, (iii) Logor Trnopolje, Banja Luka: (i) Logor ManjaÄa, BrÄko: (i) Logor Luka, na osnovu Äega je zakljuÄio da je zahtjev Konvencije o genocide ispunjen. Prema tome i u ovom sluÄaju je ispunjen fiziÄki elemenat (actus reus) genocida
para. “276. Nakon razmatranja iznesenih Äinjenica Sud zakljuÄuje da je ustanovljeno na temelju brojnih dokaza kako su tokom ratnog sukoba izvršena masovna ubistva u odreÄ‘enim oblastima i logorima na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. Dalje, izneseni dokazi pokazuju da su žrtve u velikoj mjeri bili pripadnici zaštićene grupe, što ukazuje na to da oni možda sistematski bili meta ubijanja. Ustvari, Sud zapaža da – iako je osporavala istinitost odreÄ‘enih navoda, kao i broj žrtava ili motive izvršilaca, odnosno okolnosti pod kojima su se desila ubistva i njihovu pravnu kvalifikaciju – tužena strana nikada nije osporila da su pripadnici zaštićene grupe ubijani u Bosni i Hercegovini. Sud stoga zakljuÄuje, na temelju ubjedljivih dokaza da su se masovna ubistva zaštićene grupe desila i da je stoga materijalni element, kako je to definisano u Älanu II (a) Konvencije, ispunjen. U ovom dijelu svog obrazloženja Sud se neće baviti listom odreÄ‘enih ubistava, Äak neće ni donijeti zakljuÄak o ukupnom broju žrtava.
277. Sud, meÄ‘utim, nije ubijeÄ‘en, na temelju iznesenih dokaza, da je nesumnjivo dokazano kako su masovna ubistva pripadnika zaštićene grupe izvršena sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis) izvršioca da se grupa kao takva uništi, u cjelini ili djelimiÄno. Sud je pažljivo razmotrio kriviÄni postupak MKSJ i zakljuÄke njegovih vijeća, koji su ranije citirani, pa primjećuje kako ni za jednog od osuÄ‘enih nije utvrÄ‘eno da je postupao sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis). Ubistva o kojima je bilo govora možda predstavljaju ratne zloÄine i zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, ali nije u nadležnosti ovog Suda da to utvrdi. U skladu sa svojom nadležnošÄ‡u koju ima prema Konvenciji o genocidu, Sud zakljuÄuje kako tužilac nije dokazao da ova ubistva predstavljaju zloÄin genocida koji je zabranjen Konvencijom. Sud će ispitati navode tužioca da se postojanje specifiÄne namjere (dolus specialis) može izvesti iz cjelokupnog obrasca radnji koje su izvršene u toku ratnog sukoba nakon što razmotri sve navodne radnje genocida (kršenje Älana II, st. (b) do (e) (vidi stav 370).
(3) ÄŒlan II (b): uzrokovanje teških fiziÄkih ili psihiÄkih povreda pripadnicima grupe
​6.Presudom iz 2007. godine je utvrÄ‘eno da su organi Republike Srpske poÄinili zloÄine protiv ÄovjeÄnosti, ratne zloÄine i druga kršenja.
319. Nakon što je pažljivo ispitao izložene dokaze i uzeo na znanje dokaze koji su prezentovani MKSJ, Sud smatra da je potpuno uvjerljivim dokazima utvrÄ‘eno da su pripadnici zaštićene grupe sistematski bili žrtve masovnih maltretiranja, prebijanja, silovanja i muÄenja koja uzrokuju teške fiziÄke i psihiÄke povrede, tokom ratnog sukoba i, posebno, u logorima. Zahtjev suštinskog elementa, shodno Älanu II (b) je stoga zadovoljen. Sud, meÄ‘utim, nalazi, na temelju izloženih dokaza, da nije uvjerljivo dokazano kako su ovi zloÄini – iako i oni mogu predstavljati ratne zloÄine i zloÄine protiv humanosti – poÄinjeni sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis) da se uništi zaštićena grupa, u cjelini ili djelimiÄno.
(4) ÄŒlan II (c): Namjerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji dovode do njenog potpunog ili djelimiÄnog fiziÄkog uništenja
354. Na osnovu prezentovanih elemenata, Sud smatra da postoje ubjedljivi dokazi o užasnim uslovima nametnutim zatvorenicima u logorima. MeÄ‘utim, dokazi koji su prezentovani nisu omogućili Sudu zakljuÄiti da su ta djela bila uÄinjena sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis) da se uništi zaštićena grupa, u cijelosti ili djelimiÄno. U tom pogledu, Sud primjećuje da ni u jednom predmetu MKSJ koji se tiÄe logora, a koji su naprijed citirani, Tribunal nije utvrdio da su optuženi postupali sa specifiÄnom namjerom (dolus specialis).
(5). Ko su poÄinitelji genocida nad bosanskim muslimanima
Kao poÄinitelji genocida imenovane su snage bosanskih Srba: VRS i MUP Repuplike Srpske. Paragrafi:
“288. VRS i MUP Republike Srpske su 12. jula odvojili muškarce …’’,
“290. Sudska vijeća u predmetima Krstić iBlagojević utvrdila su da su snage bosanskih Srbaubile više od 7.000 bosanskih Muslimanamuškaraca nakon preuzimanja Srebrenice …’’,
''297:Sud zakljuÄuje da su radnje poÄinjene u Srebrenici … poÄinili pripadnici Vojske Republike Srpske …’’
(6).PoÄpinioci genocida, zloÄina protiv ÄovjeÄnosti, ratnih zloÄina i drugih kršenja su izvršavali dijelove javnih ovlasti Republike Srpske.
para. “388... Nema nikakve sumnje da je SRJ pružala znaÄajnu podršku, inter alia, finansijsku podršku Republici Srpskoj (stav 241.) i da je jedan od oblika te podrške bila i isplata plaća i drugih beneficija nekim oficirima VRS. Ovo ih, meÄ‘utim, nije automatski uÄinilo organima SRJ. Te oficire je u komandu imenovao predsjednik Republike Srpske i bili su podreÄ‘eni politiÄkom voÄ‘stvu Republike Srpske. Pojam «državni organ», onako kako se koristi u meÄ‘unarodnom pravu i u Älanu 4. MPK, primjenjuje se na jednu ili više osoba, ili na kolektivni subjekt, koji Äine organizaciju države i koji djeluju u njeno ime (komentar MPK na Älan 4., stav (1)). Funkcija oficira VRS, ukljuÄujući i generala Mladića, bila je da postupaju u ime vlasti bosanskih Srba, naroÄito Republike Srpske, a ne u ime SRJ; oni su izvršavali dijelove javnih ovlasti Republike Srpske. Stoga, posebna situacija generala Mladića, ili bilo kojeg drugog oficira VRS koji je bio prisutan u Srebrenici a kojeg su možda «administrirali» u Beogradu, nije takva da bi Sud izmijenio svoj zakljuÄak do kojeg je došao u prethodnim stavovima.”
II.Pravni položaj Republike Srpske
(1)Postojanje ograniÄenog meÄ‘unarodnopravnogsubjektiviteta Republike Srpske u vrijeme poÄinjenja genocida, zloÄina protiv ÄovjeÄnosti i drugih kršenja peremptornih normi meÄ‘unarodnog prava
(1)Stvaranje Republike Srpske
Republika Srpska stvorena 9. januara 1992. godine, nikad nije postigla meÄ‘unarodno priznanje kao suverena država, ali je imala de facto kontrolu znatnog dijela treritorije Bosne i Hercegovine i lojalnost velikog broja bosanskih Srba. Elemente državnosti i teritorij steÄen genocidom zadržala je i nakon zakljuÄenja Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.
Presuda iz 2007, para.:
233. Rezolucijom o «suverenitetu» usvojenoj 14. oktobra 1991. godine, Parlament Bosne i Hercegovine proglasio je nezavisnost te Republike. Validnost te rezolucije osporila je tada srpska zajednica u Bosni i Hercegovini (Mišljenje br.1. Arbitražne komisije Konferencije o Jugoslaviji (Badinterova komisija), str. 3). Srpski poslanici bosanskog Parlamenta su 24. oktobra 1991. godine proglasili posebnu Skupštinu Srpskog Naroda / Skupštinu Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine. Republika Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine (kasnije preimenovana u Republiku Srpsku 12. avgusta 1992. godine) proglašena je 9. januara 1992. godine, uz odredbu da će proglašenje stupiti na snagu nakon meÄ‘unarodnog priznanja Republike Bosne i Hercegovine. Usvojen je, 28. februara 1992. godine, Ustav Republike Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine. Republika Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine (kasnije Republika Srpska) nije bila i do sada nije priznata na meÄ‘unarodnom planu kao država; ona je, meÄ‘utim, uživala odreÄ‘enu de facto nezavisnost.
235. “...U vrijeme kada je Republika Bosna iHercegovina proglasila nezavisnost (15. oktobra1991. godine) nezavisnost druga dva entiteta već jebila proglašena: u Hrvatskoj Republika SrpskaKrajina, 26. aprila 1991. godine, te RepublikaSrpskog Naroda Bosne i Hercegovine, kasnijenazvana Republika Srpska, 9. januara 1992. godine(stav 233). Iako Republika Srpska nije nikadameÄ‘unarodno priznata kao suverena država, defacto je kontrolisala znaÄajan dio teritorija i bio joj je lojalan veliki broj bosanskih Srba.”
​(2)Pripisivost utvrÄ‘enih zloÄina protiv meÄ‘unarodnog prava Republici Srpskoj
9.Da su zloÄini protiv meÄ‘unarodnog prava poÄinjeni pokazuju sljedeći paragrafi Presude iz 2007.:
371. …U nedostatku zvaniÄnih izjava o ciljevima u kojima bi se ogledala takva namjera, tužilac tvrdi da postojanje specifiÄne namjere (dolus specialis) na strani onih koji su odreÄ‘ivali tok dogaÄ‘aja jasno proistiÄe iz konzistentne prakse, naroÄito u logorima, iz Äega se vidi obrazac djela poÄinjenih «unutar organizovanog institucionalnog okvira». MeÄ‘utim, nešto što je sliÄno zvaniÄnoj izjavi o sveukupnom planu može se naći, kako tužilac navodi, u Odluci o strateškim ciljevima, koju je objavio MomÄilo Krajišnik 12. maja 1992. godine, kao predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske, koja je objavljena u «Službenom glasniku RS». [...]
«Odluka o strateškim ciljevima srpskog naroda u Bosni i Hercegovini
Strateški ciljevi, tj. prioriteti srpskog naroda u Bosni i Hercegovini su:
1. Odvajanje, kao države, od druge dvije etniÄke zajednice.
2. Koridor između Semberije i Krajine.
3. Uspostavljanje koridora u dolini rijeke Drine, tj. eliminisanje granice između srpskih država.
4. Uspostavljanje granica na rijekama Uni i Neretvi.
5. Podjela grada Sarajeva na srpski i muslimanski dio i uspostavljanje efikasne državne vlasti u svakom dijelu.
6. Izlaz Republike Srpske na more.»
Iako Sud zapaža da ovaj dokument ne potjeÄe od Vlade tužene strane, dokazi pred Sudom o razmjeni mišljenja izmeÄ‘u predsjednika Srbije Miloševića i predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića dovoljni su da pokažu kako su im definisani ciljevi zajedniÄki.
para. “388... (o)ficire je u komandu imenovao predsjednik Republike Srpske i bili su podreÄ‘eni politiÄkom voÄ‘stvu Republike Srpske. Pojam «državni organ», onako kako se koristi u meÄ‘unarodnom pravu i u Älanu 4. MPK, primjenjuje se na jednu ili više osoba, ili na kolektivni subjekt, koji Äine organizaciju države i koji djeluju u njeno ime (komentar MPK na Älan 4., stav (1)). Funkcija oficira VRS, ukljuÄujući i generala Mladića, bila je da postupaju u ime vlasti bosanskih Srba, naroÄito Republike Srpske, a ne u ime SRJ; oni su izvršavali dijelove javnih ovlasti Republike Srpske. …’’
​(3)Položaj Republike Srpske u sastavu Bosne i Hercegovine
10.USTAV BOSNE I HERCEGOVINE
ÄŒlan I
Bosna i Hercegovina
1. Kontinuitet
Republika Bosna i Hercegovina, Äije je zvaniÄno ime od sada "Bosna i Hercegovina", nastavlja svoje pravno postojanje po meÄ‘unarodnom pravu kao država, sa unutrašnjom strukturom modificiranom ovim Ustavom, i sa postojećim meÄ‘unarodno priznatim granicama.
Ona ostaje država Älanica Ujedinjenih naroda i može kao Bosna i Hercegovina zadržati Älanstvo ili zatražiti prijem u organizacijama unutar sistema Ujedinjenih naroda, kao i u drugim meÄ‘unarodnim organizacijama.
2. Demokratska naÄela
Bosna i Hercegovina je demokratska država koja funkcioniše u skladu sa zakonom i na osnovu slobodnih i demokratskih izbora.
3. Sastav
Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske (u daljem tekstu "entiteti").
III. Relevantan pravo za traženje Savjetodavnog mišljenja
​(1) BeÄka konvencija o pravu ugovora
​11.BeÄka konvencija o ugovornom pravu iz 1969. godine, u Älanu 53. definiše peremptornu (ius cogens) normu.
ÄŒlan 53. BeÄke konvencije o pravu ugovora glasi:
​Ugovori koji su u sukobu sa imperativnom normom opšteg meÄ‘unarodnog prava (jus cogens)
Ništavan je svaki ugovor koji je u trenutku svoga zakljuÄenja u sukobu sa imperativnom normom opšteg meÄ‘unarodnog prava. Za svrhe ove Konvencije imperativna norma opšteg meÄ‘unarodnog prava je norma koju je prihvatila i priznala cjelokupna meÄ‘unarodna zajednica država kao normu od koje nikakvo odstupanje nije dopušteno i koja se može izmijeniti samo novom normom opšteg meÄ‘unarodnog prava koja ima isti takav karakter.
12.Ukoliko pak nastane nova peremptorna norma opšteg meÄ‘unarodnog prava, svaki postojeći ugovor koji je u sukobu sa ovom normom postaje ništav i prestaje da važi (ÄŒl. 64).
​Član 64. BeÄke konvencije o pravu ugovora glasi:
Ako nastane nova imperativna norma opšteg meÄ‘unarodnog prava, svaki postojeći ugovor koji je ​u sukobu sa ovom normom postaje ništav i prestaje da važi.
​(2)Pravila o odgovornosti država za međunarodna protivpravna djela
​13.Pravila o odgovornosti država za meÄ‘unarodna protivpravna djela u Poglavlju III koje nosi naslov: Ozbiljne povrede obaveza po peremptornim normama općeg meÄ‘unarodnog prava propisuju posljedice kršenja peremptornih normi. Poglavlje III sadrži dva Älana.
ÄŒlan 40. Pravila odnosi se na meÄ‘unarodnu odgovornost država koja nastaje kao posljedica ozbiljnog kršenja peremptornih normi općeg meÄ‘unarodnog prava..”
ÄŒl. 40. Primjena ovog poglavlja
1. Ovo poglavlje primjenjuje se na meÄ‘unarodnu odgovornost koja proizilazi iz ozbiljne povrede od države neke obaveze koja proizilazi iz peremptorne norme opšteg meÄ‘unarodnog prava. ​
2. Povreda takve obaveze je ozbiljna ukoliko ukljuÄuje velike i sistematske propuste odgovorne države da ispuni obaveze..
​Čl. 41. 2. Pravila se tiÄe posljedica koje nastaju usljed povreda unutar ovog poglavlja propisuje ÄŒl. 41. koji nosi naslov:
​ Posebne posljedice ozbiljne povrede obaveze poovom poglavlju, glasi:
1.Države će suraÄ‘ivati da okonÄaju zakonitimsredstvima svaku ozbiljnu povredu unutar znaÄenjaÄlana 40.
​2. Nijedna država neće priznati kao zakonitusituaciju stvorenu ozbiljnim kršenjima unutar​znaÄenja Älana 40. niti će pružiti pomoć uzadržavanju takve situacije.
3. Ovaj Älan je bez prejudiciranja drugih posljedicana koje se upućuje u ovom dijelu i takvih ​daljihposljedica, koje povrede, na koje ovo poglavljeupućuje mogu proizaći po meÄ‘unarodnom pravu.
(3)Konvencija o kažnjavanju i spreÄavanju zloÄina genocida
14.Konvencija o genocidu nameće obaveze državama Älanicama Konvencije da sprijeÄe Äinjenje genocida, da kazne poÄinioce kao i da same ne poÄine genocid. Ali isto tako zabrana Äinjenja genocida predstavlja peremptornu normu meÄ‘unarodnog prava koja obavezuje sve države Älanice meÄ‘unarodne zajednice a ne samo potpisnice Konvencije.TakoÄ‘er, postoji obaveza i to ne samo za potpisnice konvencije nego za sve države svijeta da uklone posljedice prouzrokovane genocidom. Stoga je stanje stvoreno genocidom neodrživo. PoÄinilac genocida ne može koristiti i uživati u posljedicama i prednostima stvorenim genocidom.
IV. ZakljuÄak
​ 15.MeÄ‘unarodni Sud Pravde utvrdio je da je nad zaštićenom grupom bosanskih Muslimana poÄinjen genocid, zloÄini protiv ÄovjeÄnosti, ratni zloÄini i druga kršenja peremptornih normi općeg meÄ‘unarodnog prava. Genocid je poÄinio entitet Republika Srpska putem svojih organa: Vojske Republike Srpske i MUP-a Republike Srpske u vršenju javnih ovlasti Republike Srpske.
​16.Republika Srpska, koja je u trenutku Äinjenja genocida po Presudi MeÄ‘unarodnog Suda Pravde imala elemente de facto nezavisnosti, nije stekla meÄ‘unarodno priznanje nego meÄ‘unarodno priznati status entiteta unutar Bosne i Hercegovine. Na taj naÄin Republika Srpska suštinski je ostvarila samoproglašene Strateške ciljeve srpskog naroda u Bosni i Hercegovini a izbjegla meÄ‘unarodnopravnu odgovornost za genocid. ÄŒak šta više Republika Srpska je nagraÄ‘ena za poÄinjenje genocida.
​17.U skladu sa međunarodnim pravom, nužno je poduzeti sve neophodne mjere u cilju uklanjanja posljedica genocida.
​18. MeÄ‘unarodno pravo obavezuje sve države da ne priznaju stanje stvoreno ozbiljnim kršenjem peremtornih normi općeg meÄ‘unarodnog prava i da ne pružaju pomoć u održavanju takvog stanja. Zabrana Äinjenja genocida, zloÄina protiv ÄovjeÄnosti, ratnih zloÄina i druga kršenja predstavlja peremptornu normu općeg meÄ‘unarodnog prava.
​19. Prezentirano ÄinjeniÄno i pravno stanje opravdavaju preduzimanje aktivnosti od strane Generalne skupštine UN kao jednog od glavnih organa Ujedinjenih nacija u cilju traženja interpretacije navedenog pravnog pitanja od strane najvećeg sudskog tijela u sistemu Ujedinjenih nacija MeÄ‘unarodnog suda pravde kao donosioca Presude od 26. februara 2007. godine.
Vijesti: