Mugdim G.

Pozdravljam Vas iz Sarajeva. Vidim da ste uvijek izuzetno aktivni i zaista veoma Vas cijenim. Počesto se upitam, otkud ovom čovjeku toliko snage. Zašto Vam se javljam i odmah da se i izvinem. Davno je bilo kada sam Vašim odabirom postao član Ekspertnog tima Instituta. Ponosim se tim članstvom i u mojoj biografiji ta činjenica zauzima značajno mjesto.

Tada ste mi napisali  da biste voljeli da napišem za WEB stranu instituta. Nažalost nisam to učinio. Mogu se pravdati da sam se tada ponovo razbolio i dan danas se bukvalno svaki dan borim za život. Ja se i dalje borim i ne pada mi napamet da kukam nad svojom sudbinom. Pomaže mi moj optimizam, pozitivan stav, a iznad svega podrška moje supruge Višnje ( ona je prof. bosanskog i književnosti i lektor je svih mojih knjiga) i mog sina Vanje, koji je kao i ja novinar po zanimanju. Brojni prijatelji su mi moralna podrška. Srećom imam izvrsne ljekare, koji su vrsni pulmolozi, ali i veliki ljudi. Ipak, moj najveći saradnik je moje pero. Uz sve probleme pišem gotovo svakodnevno. Završavam šestu knjigu, ali pošto više nisam u mogućnosti da finasiram izdavanje svojih knjiga, objavljivanje ću ostaviti sinu u amante da je izda kada se zaposli. Nažalost pored toga što je izuzetno talentovan, diplomirani žurnalista, magistar komunikologije, odlično poznavanje engleskog i njemačkog jezika on već šest godina ne može do sposla. Na kraju i ne bira i ne insistira da radi kao novinar. Završio je i medicinsku školu, zanimanje fizioterapeut. mada je davno položio stručni ispit ni to ne može da mu bude zaposlenje. Bojim se prijatelju Ramiću da će i moj sin kao i desetine hiljada drugih mladih obrazovanih morati tražiti hljeba negdje po svijetu. Ovdje posao dobivaju samo oni koji imaju za leÄ‘ima bogate ili političke  podobne. Badava i moje ratne zasluge. Sve se nadam da će kod nekoga proraditi savjest. Pa eto da i Vas zamollim ako imate kakvih mogućnosti da pomognete zaposlenju mog sina u mom Sarajevu, gdje rodili ja, supruga i sin..
Vjerujte da to teško prevalim preko jezika. I da znate da to nije razlog mog javljanja, već onako da ne bude da nisam pokušao i Vas dsa zamolim.

Ja odužio, a novinare sam sam učio da pišu kratko i jasno. Da ne dužim danas sam našao poruku koju  ste mi tada poslali: da napišem nešto o našoj Bosni i našoj borbi za istinu, da pošaljem naslovnice svojih knjiga, recenzije i obavijest kako se knjige mogu kupiti.

Evo šaljem Vam na ovaj meil koji ste mi poslali.

 Srdačno, Mugdim Galijašević Galija